Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine - Prioriteti su nam poboljšanje kvaliteta vazduha i uspostavljanje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama

(Foto: Promo)

Prema njenim rečima, Srbija može mnogo da nauči o zaštiti životne sredine od EU, naročito od zemalja u našem najbližem okruženju, poput Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Mađarske.

Kako kaže, u procesu zelene tranzicije neophodna je saradnja svih aktera u društvu, a projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji" je dobar primer pružanja direktne pomoći kompanijama koje su spremne da se uhvate u koštac sa izazovima koje donosi zelena transformacija.

eKapija: Šta Ministarstvo zaštite životne sredine vidi kao prioritete kada je u pitanju zaštita životne sredine u Srbiji?

- Prioriteti Ministarstva se odnose na poboljšanje kvaliteta vazduha, uspostavljanje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Na svemu ovome se intenzivno radi, ali je neophodno da budemo strpljivi u očekivanju vidljivih rezultata, jer se radi o velikim investicijama i infrastrukturnim projektima za čiju realizaciju je potrebno vreme. Sve aktivnosti koje Ministarstvo sprovodi istovremeno doprinose i implementaciji Zelene agende za Zapadni Balkan, kao jednom od prioriteta Vlade Republike Srbije.

eKapija: U kojoj oblasti je do sada ostvaren najveći pomak?

- Možemo reći da je veliki pomak napravljen time što se, ne samo kroz naše Ministarstvo, već i kroz ostala, finansiraju i realizuju mnogobrojni infrastrukturni projekti koji se odnose na upravljanje otpadom i otpadnim vodama, poboljšanje kvaliteta vazduha i unapređenje energetske efikasnosti. U svim tim aktivnostima je neophodna dobra saradnja sa jedinicama lokalnih samouprava koje pokazuju veliku spremnost da učestvuju u svim projektima i da se javljaju na naše konkurse koji su upravo njima namenjeni. Svest ljudi u gradovima i opštinama se podigla i imaju potrebu da unaprede životnu sredinu u svojoj lokalnoj zajednici što je Ministarstvu veoma značajno, jer bez dobre saradnje centralnog i lokalnog nivoa teško se mogu postići očekivani rezultati.

eKapija: Kako ocenjujete mesto Srbije u odnosu na EU kad je u pitanju zaštita životne sredine? Šta možemo da naučimo od EU, iz dobrih primera ili eventualnih grešaka?

- Među državama članicama EU takođe postoji velika razlika koja zavisi od stepena ekonomskog razvoja svake države, pa je tako Srbija u odnosu na neke razvijenije zemlje u lošijem položaju u pogledu stepena zaštite životne sredine, dok u odnosu na neke druge zemlje nije. Od zemalja članica EU se može mnogo naučiti, naročito od onih u našem najbližem okruženju, poput Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Mađarske, koje i same nisu sve na istom nivou kada je ova oblast u pitanju. Dobri primeri se mogu naći u načinu uspostavljanja dobrih sistema za upravljanje otpadom i primeni savremenih tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda. Možemo mnogo da naučimo i iz izazova sa kojima su se susretali na samom početku usklađivanja sa ekološkim standardima EU, što je i zadatak koji je pred nama u narednom periodu.

eKapija: Kompanije se često opiru zelenoj transformaciji jer sav finansijski teret pada na njih. Da li država planira neke finansijske olakšice za kompanije u vidu subvencija, poreskih olakšica, stimulacija, kako bi ih motivisala da krenu putem zelene tranzicije?

- Upravo je projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji" dobar primer pružanja direktne pomoći kompanijama koje su spremne da se uhvate u koštac sa izazovima koje donosi zelena transformacija. Počev od projektne ideje pa do same realizacije im je omogućena podrška eksperata koja im pomaže da sagledaju potencijale i održivost same investicije. Kompanije, naročito one koje su izvozno orijentisane, biće suočene sa sve strožim zahtevima EU u pogledu karbonskog otiska koji prilikom proizvodnje emituju, a isto tako će "eco-friendly" proizvodi imati prednost na njihovom tržištu. Konkurentnost, a samim tim i profit će biti glavni motivatori kompanija da prepoznaju da zelena transformacija predstavlja potrebu i potencijal, a ne samo trošak.

eKapija: Ministarstvo zaštite životne sredine sarađuje sa UNDP u organizaciji različitih poziva za inovacije iz oblasti zelene tranzicije. Koliko je prema Vašoj oceni važna saradnja svih aktera u društvu u procesu zelene transformacije?

- Izuzetno je važna, naročito zbog toga što se na pozive za inovacije koje mogu da ubrzaju zelenu tranziciju javljaju privatne i javne kompanije, mala i srednja preduzeća, jedinice lokalnih samouprava, pa i akademska zajednica - univerziteti i istraživačke institucije.

Privreda ne može bez inovacija, naučno istraživački sektor ne može bez privrede, javni sektor treba da osluškuje njihove potrebe i kreira ambijent za njihovo povezivanje i da upravo preko ovakvih poziva motiviše saradnju čiji će rezultat biti ubrzanje zelene transformacije.

eKapija: Kakvi su dalji planovi Ministarstva u oblasti zelene transformacije privrede i društva?

- Naši planovi su kreiranje ambijenta i podsticaja koji vode ka zelenoj transformaciji. Takođe je važno upoznavati sve relevantne aktere sa standardima koji već postoje u oblasti zaštite životne sredine u EU, a koji će u narednom periodu biti i standardi našeg tržišta, ali isto tako ostaviti određene rokove za prilagođavanje. Ministarstvo će u narednom periodu pozvati kompanije da uđu u postupak dobijanja Eko znaka, što je jedan od koraka koji vodi ka tome da budu prepoznate kao prijatelji životne sredine.