Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Rast trgovinske razmene Srbije sa Rusijom

Izvor: RT Balkan Petak, 19.05.2023. 12:13
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay / Motorolla)Ilustracija
Uprkos svim ograničenjima i otežanim uslovima poslovanja tokom prošle godine, Srbija beleži rekordne godišnje rezultate u trgovini sa Rusijom. Robna razmena između dve zemlje lane je bila 4,3 mlrd USD, što je rast od 52,7% u odnosu na prethodnu godinu. Taj trend je, prema podacima Privredne komore Srbije, nastavljen i u prvom kvartalu 2023. kada je zabeležen rast od 31,8%, a ukupna razmena od januara do marta je oko 1,2 mlrd USD.

Srpski izvoz u prva tri meseca ove godine iznosi 350 mil USD, što je rast od 44,2% u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz 790,7 mil USD i veći je za 27%.

Najviše smo uvozili naftu i prirodni gas, ureu i đubriva, duvan i sirovine. Prva tri proizvoda po vrednosti izvoza su sveže jabuke, hulahop čarape i kućna hemija. Rusima prodajemo i hranu za prehranu životinja, a vrednost izvoza hrane za kućne ljubimce beleži rast od 38%.

Među proizvodima iz Srbije koji su najtraženiji na ruskom tržištu su i frižideri i zamrzivači proizvedeni u našoj zemlji, čiji izvoz beleži trostruki rast u odnosu na 2021. Izvoz smrznutog voća je lane bio dva i po puta veći u odnosu na prethodnu godinu, a porasla je i prodaja drvenog nameštaja za opremanje objekata. Rusi iz Srbije potražuju i mlečne proizvode, mladi sir i mlečne namaze, donji veš, kao i radnu i zaštitnu obuću i odeću.

- Rusko tržište i potrošači tradicionalno su blagonakloni prema srpskim proizvodima i pozitivno reaguju na specifičnost ukusa i kvalitet srpske hrane. Najveći potencijal za izvoz u Rusiju i devizni priliv tradicionalno beleže sveže, smrznuto i prerađeno voće i povrće, mladi sirevi i mlečni namazi, mesne prerađevine pripremljene na tradicionalan način, hrana za decu, sokovi, konditorski i ekoproizvodi - kaže Dejan Delić, direktor Predstavništva PKS u Moskvi za RT Balkan.

Ukupna makroekonomska nestabilnost, otežan devizni transfer sa Ruskom Federacijom, duplirani logistički, transportni i špediterski troškovi, rastuća inflacija i oscilacija kursa poprilično su otežali trgovinu domaćim privrednicima, ali izvoz većine proizvoda u Rusiju i dalje raste.

Kod poljoprivrednih proizvoda izuzetak su jabuke, čiji izvoz u Rusiju je smanjen za oko 23% i realizovan je u visini od oko 73 mil USD vrednosno, a 96.000 tona količinski, ali su one i dalje jedan od naših najtraženijih proizvoda na ruskom tržištu.

U PKS navode da je padu izvoza doprineo i višegodišnji, intenzivni program ulaganja u domaće zasade i supstituciju uvoza. Rusi su počeli sami da gaje jabuke, o čemu svedoči i značajan rast izvoza sadnica voćnih sorti iz Srbije u ovu zemlju u 2022. godini.

Višnje, sudeći po podacima PKS, a i na sreću srpskih poljoprivrednika, još nemaju dovoljno, pa je izvoz ovog smrznutog voća iz naše zemlje dupliran - do 16,5 hiljada tona i 27,6 mil USD izvoza u prošloj godini.

Kada je u pitanje voće, zabeležen je rast prodaje veći od 80% kod smrznutih borovnica i svežih šljiva, oko 40% kod krušaka, dok je rast izvoza nektarina nešto skromniji, od 10%.

S druge strane, sveže jagode beleže pad izvoza od oko 20%, a smrznute maline pad od oko 40% količinski, ali samo 12% vrednosno.


Rusija četvrti trgovinski partner

Delić napominje da je Rusija četvrta na listi zemalja sa kojom Srbija ima najveću trgovinsku razmenu, odmah iza Nemačke, Kine i Italije.

Pored svih ograničenja i otežanih uslova poslovanja, skoro u potpunosti blokiran devizni transfer, zahtevnu logistiku, višestruko poskupljenje transportnih troškova, zabrane i trgovinske sankcije prema Ruskoj Federaciji i restriktivne mere zapadnih zemalja, bilateralna trgovinska razmena i srpski izvoz u Rusiju beleže rast, kaže direktor Predstavništva PKS u Moskvi za RT Balkan i dodaje da Srbija primenjuje sve mere Evropske komisije po kojima je zabranjen tranzit, izvoz i svako drugo kretanje robe kroz EU, a koja je namenjena Rusiji i stoji na listi sankcija EU.

Delić napominje da do sada uvedena trgovinska ograničenja EU direktno utiču na pad izvoza pojedinih srpskih proizvoda. Do sada su to na svojoj koži najviše osetili proizvođači spoljnih pneumatskih guma, ambalažne hartije i kartona, centrifugalnih i cirkulacionih pumpi za grejne sisteme, numeričkih mašina za brušenje, hidrauličnih agregata i industrijskih boja i lakova.


Broj firmi koje izvoze u Rusiju udvostručen

Prema podacima PKS, broj izvoznika se tokom prošle godine gotovo udvostručio. Tokom 2012. godine je 57 firmi izvozilo proizvode i usluge u Rusiju, dok je prošle godine bilo čak 122 takvih firmi. Porastao je i broj uvoznika - sa 32 u 2021. godini na 50 u 2022.

Kompanije koje su izvozile robu u Rusku Federaciju, u 2022. godini, zapošljavale su 152.564 radnika u Srbiji.

Izvoz usluga u Rusku Federaciju u 2022. godini Srbija je realizovala u nivou od 582,7 mil EUR, što predstavlja rast koji je veći 2,3 puta (234%) u odnosu na prethodnu godinu. Posmatrajući ukupan plasman usluga iz Srbije od 11,9 mlrd EUR, plasman u Rusku Federaciju čini 5,25% izvoza usluga u svet - ističe Delić.

Koliko je za domaće privrednike značajno tržište Rusije ilustruje i podatak Narodne banke Srbije, koji pokazuje da je od 14. zemlje po rangu u izvozu 2017. godine, Rusija prošle godine postala peta zemlja na spisku onih kojima Srbija prodaje najviše usluga.

U PKS navode da međusobna bescarinska trgovina na bazi Sporazuma o slobodnoj trgovini za oko 99% roba ključna karakteristika saradnje sa Rusijom. Domaći privrednici u Rusiji prodaju proizvode višeg stepena prerade i dodate vrednosti, a na strani uvoza su prvenstveno energenti i sirovine. Saradnju dve zemlje karakteriše i dinamičan rast broja izvoznika i širenje lepeze proizvoda u izvozu.

- Deficit na srpskoj strani je zbog uvoza energenata u nivou od 60% do 80%. Ako bi se izuzeo uvoz energenata iz analize, Srbija beleži suficit u trgovinskoj razmeni - navode u Privrednoj komori.

U PKS ističu i izuzetan investicioni potencijal i ulaganje međunarodnih kompanija, koje privlači mogućnost bescarinskog plasmana proizvoda na tržište Ruske Federacije. Navode da je, posmatrajući samo prvih deset vodećih srpskih izvoznika u Rusiju, devet od njih kompanije i direktne investicije Evropske unije.

- Teritorijalna udaljenost, visoki logistički, špediterski i transportni troškovi, koji u velikoj meri utiču na finalnu cenu i konkurentnost proizvoda, oštra domaća i međunarodna konkurencija, specifičnost pravila usaglašavanja kvaliteta i deklarisanja proizvoda i ukupno posmatrano, sistem poslovanja ne umanjuju tražnju. Srpski proizvod jeste brend, cenjen i prihvaćen kao visokokvalitetan, ima tradicionalnog kupca. Ukupan utisak srpske poslovne zajednice je da bi trebalo taj trend održati, a da potencijali nisu ni izdaleka iscrpljeni - zaključuje Delić.
Firme:
Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije
Narodna banka Srbije Beograd Narodna banka Srbije Beograd
Tagovi:
PKS
Evropska komisija
Dejan Delić
trgovinska razmena Srbije sa Rusijom
izvoz iz Srbije u Rusiju
uvoz iz Rusije
izvoz uree
izvoz jabuka
izvoz hulahop čarapa
izvoz smrznutog voća
prodaja drvenog nameštaja
izvoz višnje
prodaja smrznute borovnice
prodaja svežih šljiva
prodaja krušaka
izvoz nektarina
izvoz sveže jagode
izvoz smrznute maline
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije
Komentari
Vaš komentar

Naš izbor

PKS: Privreda posluje stabilno, najveći izazovi energenti i troškovi inputa Finansije

Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama - Može li Kina biti spas za srpsku malinu? Agro

MK Group nagrađena za društvenu odgovornost i podršku porodici - Kompanija dobila priznanje Privredne komore Srbije za projekat donacija porodilištima koji je realizovala sa AIK Bankom Vesti

Svetska banka: Srbija šalje jasne signale da je spremna za zelenu tranziciju Finansije

Novi, politički faktor na tržištu nekretnina utiče i na tražnju i na ponudu Vesti

PKS pokrenula novi ciklus projekta Prijatelj porodice, prijave do 12. juna Vesti

Regionalna konferencija "Poslovanje sa svrhom 2023" održaće se 22. maja u Beogradu Finansije

Mogući gubici u slučaju uvođenja sankcija Rusiji - Ko bi ostao bez jabuka i hulahop čarapa, a ko bez gasa Agro, Energija, Industrija, Finansije

Top priče

17.04.2024.  |  Industrija, Građevina, Saobraćaj, Finansije

Feka Automotive gradi energetski efikasan proizvodni objekat - EBRD odobrila 15 mil EUR

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podržava ovu investiciju odobravanjem kredita od 15 mil EUR kompaniji Feka Automotive (Feka), proizvođaču automobilske rasvete iz Srbije. Feka, koja ima ugovore o snabdevanju sa vodećim međunarodnim proizvođačima automobila kao što su Tojota, Folksvagen i Stelantis, koristiće sredstva da poboljša svoju ukupnu efikasnost i poveća dostupnost pouzdanih uređaja za osvetljenje

18.04.2024.  |  Saobraćaj

Jovanović: Razmotriti kupovinu Siemens tramvaja proizvedenih u Kragujevcu za GSP Beograd

18.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Gradiće se parking na Jastrepcu u okolini Kruševca

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

17.04.2024.  |  Saobraćaj

Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

17.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Industrija, Građevina, IT, Telekomunikacije

Jovanović: U IKT sektoru radi oko 110.000 stručnjaka, do 2027. očekuje se da će ih biti najmanje 140.000

17.04.2024.  |  Industrija, Građevina, IT, Telekomunikacije

19.04.2024.  |  Energija

Puštene u probni rad dve fotonaponske elektrane u beogradskim školama

19.04.2024.  |  Energija

17.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Narodna banka Srbije i Rakuten Viber razgovaraju o mogućnostima saradnje u oblasti instant plaćanja

17.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

eKapija+

Vidi sve

19.04.2024.  |  Finansije

Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima

19.04.2024.  |  Finansije

19.04.2024.  |  Zdravstvo

Denis Nikitin, generalni direktor budućeg postrojenja SCHOTT Pharma u Jagodini - Izgradnja fabrike napreduje u skladu sa planovima, otvaranje očekujemo u toku 2025. godine

19.04.2024.  |  Zdravstvo

18.04.2024.  |  Vesti

CBRE potvrdio lidersku poziciju osvojivši tri priznanja na 19. dodeli SEE Real Estate Awards

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Vesti

Sporazumni prestanak radnog odnosa - Novine u sudskoj praksi?

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Građevina

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)

18.04.2024.  |  Građevina

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Culinary Crossroads - Serbia meets Japan

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

17.04.2024.  |  Saobraćaj

Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

17.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Finansije

Snažan rast Milenijum osiguranja

17.04.2024.  |  Finansije

Izdvajamo još...

Nekretnine - projekti
Ovako će izgledati jedna od kula u budućem kompleksu autobuske i železničke stanice u bloku 42 - M2 će imati 29 spratova, 390 stanova, bazen... (FOTO)
Vinarija Dekanter planira gradnju objekta vinarije u Čortanovcima
Domaća firma gradi Centar za razvoj veštačke inteligencije na Novom Beogradu - Na 13.000 m2 kompleks sa prostorima za napredna istraživanja u virtuelnoj realnosti i 36 stanova (FOTO)
U okolini Nove Varoši u planu 10 kuća za odmor - Tipski objekti sa fasadama od drveta i kamena (FOTO)
Nekretnine - vesti
Mansard Invest u Kragujevcu planira gradnju zgrade sa 32 stana (FOTO)
Vranje objavilo oglas za prodaju više neizgrađenih građevinskih parcela u javnoj svojini grada
U februaru blagi porast izdatih građevinskih dozvola - Najveći broj odnosi se na stambene zgrade
Na prodaju državno građevinsko zemljište u radnoj zoni u Krnješevcima
Urbanističke priče
Šta se planira na Alibegovcu u Sremskoj Kamenici?
Šta predviđaju izmene plana za prostor između Sajlova i Veternika u Novom Sadu?
Na levoj obali Dunava u planu gradnja novog naselja na 300 ha - Između Ovče i Krnjače planirano oko 2.000 stanova, vrtići, škola, dom zdravlja, privredni parkovi...
Šta se sve planira uz toplanu Majevica u Novom Sadu?
Finansiranje
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Vojvodina podržava mlade poljoprivrednike - Demografska obnova ruralnih područja

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.