"Dun&Bradstreet": Rast cena na svetskom tržištu osetiće se i u Srbiji

"Dun&Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, u aprilskom izveštaju i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja, navela je bonitetna kuća "Rating", koja ekskluzivno zastupa interese bonitetne kuće "Dun&Bradstreet" za područje Srbije i Crne Gore.

Rejting koji "D&B" dodeljuje odredjenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Pokazatelji koje "D&B" koristi u odredjivaju rejtinga zemlje su: politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski rizik i spoljni rizik.

Rejting ovog meseca je smanjen Bahreinu, ponovo Grčkoj, na žalost Japanu, Kuvajtu, Libiji, Novom Zelandu i Panami, dok je povećan Holandiji, Letoniji i Tunisu. Najveći rejting imaju Nemačka i Švajcarska, dok je u regionu Slovenija država sa najvećim rejtingom, a za njom slede Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Madjarska, Makedonija i Grčka. Niži rejting od Srbije u regiji ima jedino Bosna i Hercegovina.

Nedavno objavljen izveštaj Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ističe slabu kulturu plaćanja u Srbiji i navodi da samo 17% poslodavaca redovno isplaćuju plate zaposlenima, dok ostali poslodavci ne uspevaju da isplate redovno i u potpunosti plate za čak 650.000 zaposlenih. Studije ukazuju da vlada uspeva da prikupi tek oko 30% poreskih obaveza što doprinosi fiskalnom deficitu i potencijalnim problemima u novčanim tokovima čak i kod državnih preduzeća.

Kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji zbog toga se savetuje da prethodno preko bonitetnog izveštaja dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca ili dobavljača. Uzimajući u obzir ove faktore D&B preporučuje i dalje korišćenje potvrđenog akreditiva prilikom trgovanja sa srpskim kompanijama.

Ekonomski izgledi u Srbiji ostaju i dalje neizvesni, ne samo zbog nastavljenog pada prihoda po domaćinstvu, već i zbog skorašnjeg ponovnog rasta cena hrane i goriva globalno. Ovo dalje doprinosi smanjenu poverenja potrošača, ali i odvraća kompanije od investicionih projekata. U vezi ograničenja potrošnje u javnom sektoru (kao deo programa 4 milijarde USD vrednog stand-by aranžmana dogovorenog sa MMF-om koji ističe krajem marta) vlasti očekuju u naredne dve godine da izvozna aktivnost bude primarni pokretač rasta realnog BDP-a. Međutim, mnoge zemlje u regionu se nadaju istom i većina trpi zbog smanjenja domaće tražnje pa se postavlja pitanje gde pronaći dodatnu eksternu tražnju koja će povećati izvoz.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZZS) prosečne zarade i plate u januaru ove godine povećane su za 13,8% u nominalnoj vrednosti u odnosu na isti period prošle godine. U istom periodu su porezi i doprinosi iz plata i zarada u proseku veći za 13,6%, tako da domaćinstvima nije bolje. Inflacija potrošačkih cena u januaru je naglo povećana na 11,2% na međugodišnjem nivou, uzimajući u obzir godišnju prosečnu stopu promene od 6,4%. Istraživanje dnevnog lista "Blic" pokazuje da je cena uzorka potrošačke korpe sastavljene od 6 namirnica (šećer, brašno, meso, krompir, ulje i mleko) za 2 godine porasla od 835,40 din. (januar 2009) do 1.089,00 din. (januar 2011) i predstavlja povećanje za više od 30%.

Pored inflatornog uticaja povećanja akciza na duvan i gorivo, analitičari u D&B-u očekuju da će se dalji rast cena robe na globalnom nivou ubrzo odraziti i na domaće cene. Neusklađenost ponude i tražnje kao i pogoršanje geopolitičke situacije na Bliskom istoku i Severnoj Africi su izazvali znatni porast cene nafte na svetskom tržištu (krajem februara 2011. cena nafte je porasla za više od 50% na međugodišnjem nivou). Pritisak uvoznih cena će biti jači daljim slabljenjem kursa dinara prema USD. Zbog toga je D&B svoju prognozu za prosečnu inflaciju u Srbiji povećao na 10% u 2011. i 8% u 2012. sa rizikom koji teži povećanju.

Najnoviji podaci RZZS-a pokazuju da je deficit platnog bilansa opao u periodu januar-novembar 2010. u poređenju sa istim periodom prethodne godine najvećim delom zbog nižeg trgovinskog deficita, s obzirom na rast izvoza od 16,2% na godišnjem nivou u odnosu na rast uvoza od svega 3,9%. Skup prihvaćenih reformi, uključujući privatizaciju i restruktuiranje preduzeća trebalo bi da pomognu održavanju konkurentnosti srpskog izvoza i pored visoke inflacije, što znači da bi Srbija zaista trebala da ima koristi od povećanja spoljne trgovine uprkos očekivanjima u D&B-u da će na ključnim tržištima potražnja opasti ove godine.