Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Erste Grupa: Solidan rast prihoda u prvom kvartalu u uslovima potvrđene otpornosti tržišta CIE
Izvor: PR
Petak, 28.04.2023.
14:20
Petak, 28.04.2023.
14:20
Komentari
(Foto: 652234/Pixabay)
- Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) nisu izbegle globalno usporavanje ekonomskog rasta, ali i dalje pokazuju da su otporne. Uvereni smo da priča o konvergenciji CIE ostaje aktuelna i da će se region od 2024. godine ponovo istaći po rastu u Evropi - rekao je generalni direktor Erste Grupe, Vili Černko.
- Osim toga, imamo i veoma jasnu viziju u pogledu digitalizacije. To smo već pokazali kroz uspeh George platforme za naše klijente iz sektora stanovništva na šest tržišta. Pokrenuli smo George Business za korporativne klijente u Austriji i proširićemo ovu inovativnu platformu i na naša druga tržišta. Nastavićemo da podstičemo digitalne inovacije kao ključno sredstvo da svojim klijentima obezbedimo podatke, alate i znanje koji su im potrebni da unaprede svoje finansijsko blagostanje - dodao je on
- Rast kreditne aktivnosti je bio usporeniji u prvom kvartalu, što je odraz umerenijeg opšteg makro okruženja. Međutim, neto prihod od kamata je znatno porastao, zahvaljujući povoljnim ciklusima kamatnih stopa na većini tržišta i većim obimima kredita koji su odobreni klijentima na svim tržištima, i tako ostao ključni faktor prihoda. Na naš neto rezultat u prva tri meseca 2023. godine takođe su se pozitivno odrazili operativni troškovi, koji su bili u skladu s očekivanjima, kao i okruženje koje je u pogledu rizika ostalo povoljno - rekao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.
- Poslednjih meseci beležimo priliv depozita kojim možemo biti zadovoljni. To je znak poverenja koje nam klijenti ukazuju kao pouzdanom lideru u regionu CIE. Solidni operativni i neto rezultati koje smo objavili u prvom kvartalu daju nam osnova da verujemo da smo na dobrom putu da ispunimo svoje projekcije za celu godinu - dodao je Dorfler.
U periodičnom izveštaju rukovodstva, finansijski rezultati za period januar-mart 2023. porede se s rezultatima za period januar-mart 2022. godine, a stavke bilansa stanja od 31. marta 2023. sa stavkama od 31. decembra 2022. godine.
Viši operativni prihodi su odraz povećanja neto prihoda od kamata i boljeg neto rezultata od trgovanja
Neto prihod od kamata se povećao na 1.769,0 mil EUR (+27,1%; 1.392,1 milion EUR) na bazi viših kamatnih stopa na tržištu – uglavnom u Austriji, Mađarskoj i Rumuniji – kao i većeg obima kredita odobrenih klijentima na svim tržištima. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 642,7 mil EUR (+4,4%; 615,3 mil EUR). Rast je zabeležen na gotovo svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i upravljanju aktivom. Neto rezultat od trgovanja se poboljšao i iznosi 116,7 mil EUR (-256,6 mil EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha je opala na -81,4 mil EUR (239,7 mil EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su se povećali na 2.498,7 mil EUR (+22,7%; 2.036,2 mil EUR).
Operativni rezultat zabeležio veliki porast na 1,25 mlrd EUR
Opšti administrativni rashodi bili su gotovo nepromenjeni na nivou od 1.242,0 mil EUR (+0,6%; 1.235,2 mil EUR). Rashodi za zaposlene bili su viši na nivou od 697,5 mil EUR (+10,6%; 630,7 mil EUR). Pad ostalih administrativnih rashoda na 408,6 mil EUR (-12,7%; 468,1 mil EUR) uglavnom je bio posledica smanjenja uplata u sisteme za osiguranje depozita na 113,5 mil EUR (199,2 mil EUR). Većina uplata koje se očekuju za 2023. godinu već je proknjižena unapred. U prvom kvartalu 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao je za posledicu više rashode. Amortizacija i depresijacija iznosile su 135,9 mil EUR (-0,4%; 136,4 mil EUR). Opšte uzev, operativni rezultat se značajno povećao i iznosio 1.256,7 mil EUR (+56,9%; 801,0 mil EUR). Odnos troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 49,7% (60,7%).
Okruženje u pogledu rizika i dalje povoljno
Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 20,7 mil EUR neto ukidanja ili 4 bazna poena prosečnih bruto kredita klijentima (-59,1 mil EUR ili 13 baznih poena). Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u gotovo svim segmentima, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita, najviše u Austriji i Češkoj Republici. U prvom kvartalu nije bilo promena u pogledu projektovanih pokazatelja, niti primene dodatnih faktora. Opšte uzev, rezervisanja za rizike prouzrokovane krizom bila su nepromenjena na nivou od oko 900 mil EUR na kraju marta. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima bio je gotovo nepromenjen na nivou od 2,1% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti NPL (isključujući sredstva obezbeđenja) zadržao se na 94,3% (94,6%).
Neto dobit beleži porast na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike
Ostali operativni rezultat je iznosio -274,3 mil EUR (-132,7 mil EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku već za celu 2023. godinu, zabeležili su porast – najviše u Austriji – na 138,1 mil EUR (123,1 mil EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se trenutno plaćaju na dva ključna tržišta – povećale su se na 99,1 mil EUR (40,2 mil EUR). Od toga, 89,5 mil EUR je naplaćeno u Mađarskoj: pored redovnog poreza na bankarsko poslovanje od 18,8 mil EUR (18,0 mil EUR), zabeležen je porez na ekstra profit od 53,3 mil EUR na osnovu neto prihoda za prethodnu godinu (oba su takođe unapred proknjižena za celu 2023. godinu). Porez na ekstra profit za prethodnu godinu (49,9 mil EUR) prethodno je zabeležen jedino u drugom kvartalu 2022. godine. Mađarski porez na finansijske transakcije za prvi kvartal iznosio je 17,4 mil EUR (14,1 mil EUR). U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 9,6 mil EUR (8,1 milion EUR). Pored toga, na ostali operativni rezultat su negativno uticali efekti valuacije.
Porezi na dobit iznosili su 185,6 mil EUR (115,6 mil EUR). Porast dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 224,0 mil EUR (45,7 mil EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća je porastao na 593,6 mil EUR (448,8 mil EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike.
Porast depozita klijenata brži od rasta obima kreditiranja
Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 24,2 mlrd EUR (23,1 mlrd EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 20,5 mlrd EUR (20,4 mlrd EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 26,4 mlrd EUR (26,2 mlrd EUR). Periodična dobit za prvi kvartal godine nije uključena u gore navedene rezultate. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porastao je na 146,2 mlrd EUR (143,9 mlrd EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 14,0% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,0% (18,2%).
Bilansna suma se povećala na 342,9 mlrd EUR (+5,9%; 323,9 mlrd EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su na 43,3 mlrd EUR (35,7 mlrd EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 27,3 mlrd EUR (18,4 mlrd EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su tek neznatno od početka godine, na 202,7 mlrd EUR (+0,3%; 202,1 mlrd EUR), budući da je tražnja za kreditima za pravna lica – veliki pokretač rasta u većem delu prošle godine – ostala umerena. Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su porast na 29,9 mlrd EUR (28,8 mlrd EUR). Depoziti klijenata su porasli na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 238,1 mlrd EUR (+6,3%; 224,0 mlrd EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 85,1% (90,2%).
Prognoza
Ekonomisti očekuju da ključna tržišta Erste Grupe izbegnu recesiju 2023. godine i da čak zabeleže realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci opasti 2023. godine, nakon dvocifrenog nivoa u 2022. godini kao rezultat izuzetno visokih cena energenata. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija, koja su bila pod znatnim pritiskom tokom 2022. godine zbog izuzetno visokih cena energenata, ponovo poboljšati u 2023. godini zahvaljujući preokretu cena energenata. Fiskalni bilansi bi takođe trebalo da se ponovo konsoliduju nakon znatnih budžetskih deficita u 2022. godini. Projektuje se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe biti uglavnom stabilan, i time ostati znatno ispod proseka evrozone.
U tim uslovima, Erste Grupa očekuje rast neto kredita od oko 5%. Rast kredita i povoljni efekti kamatnih stopa, kao što je gore navedeno, trebalo bi da dovedu do povećanja neto prihoda od kamata od oko 15%. Na osnovu gore opisane vrlo pozitivne makro prognoze, troškovi rizika bi trebalo da ostanu na niskom nivou u 2023. godini. Na osnovu aktuelnih projekcija, Erste Grupa očekuje da će troškovi rizika u 2023. godini biti ispod 25 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima.
Erste Grupa ima za cilj da postigne ROTE u rasponu od 13 do 15%. Očekuje se da će koeficijent CET1 Erste Grupe ostati na visokom nivou. Shodno tome, Erste Grupa će predložiti dividendu od 1,90 EUR po akciji za fiskalnu 2022. godinu na Godišnjoj skupštini akcionara u maju 2023. godine. Pored toga, Erste Grupa je podnela zahtev za regulatorno odobrenje otkupa sopstvenih akcija u iznosu do 300 mil EUR u 2023. godini.
Firme:
Erste Bank a.d. Novi Sad
Tagovi:
Erste Group Bank AG
Sberbank Europe
Vili Černko
Štefan Dorfler
George platforma
George Business za korporativne klijente
poslovni rezultati
koeficijent problematičnih kredita
problematilni krediti
NPL
neto dobit
porez na bankarsko poslovanje
CET1
koeficijent kapitala
fiskalni bilansi
rast neto kredita
otkup sopstvenih akcija
Komentari
Vaš komentar
Top priče
23.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina
Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi
23.04.2024. | Saobraćaj, IT, Telekomunikacije
Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete
23.04.2024. | Saobraćaj, IT, Telekomunikacije
24.04.2024. | Finansije
Objavljena Mapa Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja
24.04.2024. | Finansije
23.04.2024. | Građevina
Prihvaćene primedbe iz Topole na trasu puta Vožd Karađorđe
23.04.2024. | Građevina
22.04.2024. | Saobraćaj
Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR
22.04.2024. | Saobraćaj
eKapija+
Vidi sve
24.04.2024. | Građevina
Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu
24.04.2024. | Građevina
23.04.2024. | Građevina
Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti
23.04.2024. | Građevina
Poslovne šanse
Vidi sve
24.04.2024. | Vesti
Opština Vrnjačka Banja traži fizičko-tehničko obezbeđenje
24.04.2024. | Građevina
U Jagodini se prodaje zemljište za gradnju poslovnog objekta
24.04.2024.. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
Niška multifunkcionalna dvorana kulture sa 2.000 mesta ipak će se graditi na drugoj lokaciji - Raspisan konkurs za idejno rešenje
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
24.04.2024. | Građevina
U Vrbasu u planu gradnja zgrade sa 11 stanova
24.04.2024. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Poznati datumi raspisivanja tendera za gradnju tri deonice brze pruge od Beograda do Niša
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
23.04.2024. | Građevina
Na prodaju građevinsko zemljište u Pirotu
23.04.2024. | Građevina
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.