Dobavljači iz Srbije već usklađeni sa novim propisima u Nemačkoj

Još se ne zna koliko će preduzeća u Srbiji biti obuhvaćeno sistemom provere usklađenim s novim nemačkim Zakonom o dju dilidžensu (due diligence, detaljna provera) u lancu snabdevanja, kako će dokazivati da ispunjavaju uslove i da li će neke državne institucije imati ulogu u tom procesu, ali privrednici koji rade sa nemačkim partnerima tvrde da su sa njima i pre novog zakona usaglasili sisteme upravljanja rizikom, piše mesečnik Biznis i finansije.

Zakon, koji je u primeni od januara ove godine, obavezuje nemačke kompanije da od svojih direktnih i indirektnih dobavljača zahtevaju primenu niza pravila i standarda u ekologiji i u oblasti ljudskih i radničkih prava.

Dobavljači treba da pribave dokaze o poštovanju standarda koji se odnose na zabranu dečijeg i prinudnog rada, diskriminacije, protivpravnog oduzimanja zemljišta, zloupotrebe privatnog obezbeđenja kao i pravo na udruživanje i primerenu zaradu.U sferi ekologije, traži se poštovanje međunarodnih konvencija o upotrebu žive (Minamatska), o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (Stokholmska) i o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Bazelska). Ove godine, zakon će se primenjivati na lance onih nemačkih kompanija koje imaju više od 3.000 zaposlenih, a naredne godine u sistem provere ući će i dobavljači preduzeća sa više od 1.000 radnika.

Na nemačkom tržištu radi više od 2.700 kompanija iz Srbije, većina njih su izvoznice gotovih proizvoda na koje se zakon ne odnosi.

U Privrednoj komori Srbije kažu da će u prvoj polovini ove godine sprovesti anketu iz koje će utvrditi broj firmi iz lanaca dobavljača, ali procenjuju da ih ove godine verovatno neće biti mnogo i da takva preduzeća uglavnom posluju u poljoprivredi, metalskoj, mašinskoj i hemijskoj industriji. Već naredne godine, kada će zakon važiti i za nemačke kompanije sa više od 1.000 zaposlenih, broj domaćih firmi na koje će se odnositi biće veći, zbog čega PKS priprema niz seminara i konsultacija za pomoć preduzetnicima.

Prema rečima Tanje Lindel, pomoćnice direktora u Sektoru udruženja privrede PKS, zakon definiše obavezu nemačkih kompanija da obezbede poštovanje propisanih principa, a one će same da utvrde način na koji će od svojih dobavljača da pribave potrebne dokaze.

- Nemačka Agencija za ekonomske politike i biznis proveravaće izveštaje njihovih kompanija koje su direktni obveznici ovog zakona, a na koji način će one da prenesu obaveze na svoje dobavljače, sada još uvek ne znamo, verovatno će to biti definisano poslovnim ugovorom. U ovom periodu se nemačke kompanije obraćaju svojim inostranim dobavljačima, kako bi oni uspostavili sistem upravljanja rizikom, odredili odgovorne osobe, obezbedili mogućnost ne samo da zaposleni mogu da se požale na neke uslove rada, već i bilo koje fizičko ili pravno lice ako ima pritužbu ili sumnju da se u proizvodnom procesu ne poštuju neki principi ovog zakona - rekla je Linder za Biznis i finansije.

Dodala je da će srpske kompanije, kao i nemačke, verovatno morati da u okviru upravljanja rizikom definišu potencijalne probleme u proizvodnji, da naprave akcioni plan kako će i u kom periodu da ih reše.

Linder je istakla da je dobra priprema važna, jer slične propise najavljuju i iz Velike Britanije i Francuske, a to je samo uvertira za znatno rigorozniju EU direktivu koja je u pripremi.

- Firma će morati da izda neki dokument kojim potvrđuje da je usaglašena, a provere mogu da se vrše na razne načine. Primera radi, nemačka kompanija koja u svojim kapacitetima ima auditore, poslaće ih da provere administraciju dobavljača, da utvrde ima li procedure i na koji način to dokazuje. Kompanije koje imaju jako veliki broj dobavljača, verovatno neće moći da stignu svuda, pa će angažovati neku od lokalnih revizorskih agencija - objasnila je Lindel.

Sadašnji dobavljači iz Srbije većih stranih kompanija kažu da su i pre ovog zakona, već godinama unazad, primenjivali te procedure jer su njihovi partneri to zahtevali i redovno proveravali.

Bratislav Petrović, rukovodilac kvaliteta u kragujevačkoj AMM Manufacturing, rekao je da su već od faze ugovaranja saradnje sa Simensom morali da imaju implementirane te procedure.

- Za sada nema novih zahteva u posebnim fazama projektovanja, pošto smo mi projektno orjentisana organizacija. Ali, uvek može da se dogodi da se pojavi neka novina, mi to sagledamo i ukoliko nismo ranije primenjivali, ugradimo u našu praksu. To su ipak samo nijanse, specifičnosti koje možemo da očekujemo jer će zakonska regulativa zahtevati malo dublje sagledavanje - rekao je Petrović.

U Valjaonicu bakra Sevojno, koja je od naredne godine u obavezi da implementira tražene procedure, tek je stigla informacija o procesu usklađivanja sa nemačkim zakonom.

- Uglavnom se radi o ekologiji, ispuštanju ugljen dioksida a mi i sada radimo na tom pitanju i zbog uvoznih dozvola i ostalih papira za neopasni otpad. Da bi uvezli sve sirovine iz Evrope, potrebno nam je 14 dokumenata, a ovo su sada neki novi zahtevi za koje treba da se pripremimo. Mi se više orijentišemo na deo koji se odnosi na ekologiju i na stvari vezane za proizvodnju, šta treba da ispunimo na ulazu i izlazu proizvoda, a što se tiče ljudskih i radničkih prava, mislim da to nije sporno. Naš poseban kolektivni ugovor sa radnicima, primer je ne samo za Srbiju nego i za Evropu - rekao je direktor Valjaonice Dragan Subotić.

Ni za članice Elixir Grupe, koje izvoze robu u Nemačku, EU i druge zemlje, novi zakon nije iznenađenje. Oni su u prethodnom periodu na zahteve pojedinih kupaca dostavljali izjave i dokumentaciju kojom dokazuju da posluju u skladu sa propisima i standardima vezanim za poštovanje ljudskih i prava zaposlenih, zaštitu životne sredine i održivo poslovanje, kao i etičko ponašanje na tržištu.

Valjaonica bakra a.d. Sevojno

AMM MANUFACTURING DOO KRAGUJEVAC

Privredna komora Srbije

Siemens d.o.o. Beograd

ELIXIR GROUP DOO

nemačka Agencija za ekonomske politike i biznis

Tanja Lindel

Dragan Subotić

Bratislav Petrović

nemački zakon o dju dilidžensu u lancu snabdevanja

dju dilidžens