CONFIDA Srbija: Digitalna imovina postaje sve popularnija, šta to znači za poreske obveznike?

(Foto: VistaCreate)

CONFIDA Srbija – savetodavna, konsultantska i revizorska kompanija sa timom stručnjaka za poresko-pravnu, revizorsku i računovodstvenu regulativu ciljano prati trendove u oblasti kojom se bave pa su pripremili pregled Zakona o digitalnoj imovini.

U nastavku saznajte detalje o:

· definiciji digitalne imovine

· podeli i problematici

· zakonodavnom okviru i

· poreskom tretmanu.

Definicija digitalne imovine

Zakon o digitalnoj imovini definiše digitalnu imovinu kao "digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom".

Iz CONFIDA Srbije pojašnjavaju kako je definicija široko postavljena, te da može doći do dilema o određivanju da li je određeno imovinsko pravo digitalna imovina ili nije.

Podela digitalne imovine

Digitalna imovina, prema Zakonu o digitalnoj imovini, deli se na dve kategorije: virtuelne valute i digitalne tokene.

Virtuelne valute su digitalna imovina koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, te koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute. Međutim, fizička ili pravna lica prihvataju je kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. Imaju određenu vrednost i mogu biti sredstvo zamene, ali ne predstavljaju novac.

Digitalni token definiše se kao vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i prava korisnika digitalnog tokena da budu pružene određene usluge.

Problematika

Slađana Vučićević, menadžerka odeljenja za poresko savetovanje u CONFIDA Srbiji, za portal eKapija objašnjava kako je u praksi ponekad problematično jasno odrediti šta je virtuelna valuta, a šta digitalni token jer se na prvi pogled može reći da se u jednom obliku digitalne imovine mogu steći odlike obe vrste digitalne imovine.

U slučaju dileme objašnjava i koje pravilo može pomoći. Ako digitalna imovina ne daje nikakva prava osim što se koristi za razmenu onda je to virtuelna valuta za koju je nadležna Narodna banka Srbije. Za digitalnu imovinu koja nije namenjena razmeni, a sadrži određena prava može se reći da se radi o digitalnom tokenu, a pomenuto nadgleda Komisija za hartije od vrednosti. Digitalna imovina koja daje još neka prava osim što se može koristiti za razmenu predstavlja hibridnu digitalnu imovinu koja ima odlike i virtuelne valute i digitalnog tokena. U ovom slučaju nadležna su oba regulatorna organa – Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije.

(Foto: CONFIDA Srbija)

Zakonodavni okvir

Srbija je kroz Zakon o digitalnoj imovini pravno regulisala virtuelne valute i digitalne tokene, međutim to je jedan od prvih koraka. Pomenuti Zakon zasniva se na principu tehnološke neutralnosti - iako je u suštini usmeren na blockchain tehnologiju potencijalno obuhvata i druge tehnologije koje bi se mogle razviti.

Poreski tretman

S novim Zakonom došlo je i do početka primene novih propisa o oporezivanju digitalne imovine. Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da se prihodi ostvareni od prodaje digitalne imovine (trgovina kriptovalutama i digitalnim tokenima) smatraju kapitalnim dobitkom. Na ostvarene prihode plaća se porez po stopi od 15%. Ako prodajom digitalne imovine nije ostvaren profit tada nema obaveze plaćanja poreza. Predviđeno je i oslobođenje od plaćanja poreza na digitalnu dobit. Ako poreski obveznik proda digitalnu imovinu i u roku od 90 dana uloži dobijeni novac u osnovani kapital firme u Republici Srbiji tada može biti oslobođen 50% poreza na kapitalnu dobit.

U slučajevima kada je digitalna imovina stečena poklonom ili nasleđem beleži se kao vrsta imovine i na nju se plaća porez na imovinu. Zakon o porezima na imovinu propisuje oslobođenje od ove obaveze za poklonoprimce i naslednike prvog naslednog reda, a oni iz drugog naslednog reda plaćaju porez po stopi od 1,5%. Ostala lica imaju obavezu plaćanja poreza po stopi od 2,5%. Od oporezivanja je izuzeta digitalna imovina koju naslednik ili poklonoprimac stekne od istog lica u vrednosti do 100.000,00 dinara u jednoj kalendarskoj godini.

Benefit

Slađana Vučićević, menadžerka odeljenja za poresko savetovanje u CONFIDA Srbiji kaže kako Zakon propisuje i mogućnost da se zaposleniku isplaćuju bonusi i/ili podsticaji u digitalnoj imovini te da se time otvaraju veće mogućnosti za poslodavce.

CONFIDA Srbija, uz lokalno i međunarodno znanje o porezno-pravnim, revizorskim i računovodstvenim propisima, stvara rešenja za klijente kako bi im pružila podršku koja im je potrebna da ostvare poslovne vizije. Takođe, uvek su u toku s aktuelnostima iz svoje oblasti kao što je tema digitalne imovine. Uz CONFIDA Srbiju doći ćete do ideja koje se isplate!

Ukoliko imate dileme oko digitalne imovine ili bilo koje druge porezno-pravne, revizorske ili računovodstvene teme možete ih slobodno kontaktirati.

(Foto: CONFIDA Srbija)

Autor teksta: Slađana Vučićević, Menadžer odeljenja za poresko savetovanje u Confida Serbia, s.vucicevic@confida.rs