Otvaranje izložbe Nikole Milekića 7. februara na Kolarcu

Uspomene i događaji koji su se desili, doživljavaju se u odsustvu na drugi način, mogu se sagledati iz novog ugla. Odsustvo stvara tišinu, a tišina predstavlja prostor u okviru kojeg čovek može da reorganizuje svoje misli i utiske. Čoveka u direktnoj komunikaciji možemo upoznati na jedan način, kroz neposrednu razmenu. Odsustvo stvara otklon i novi prostor. Ono predstavlja negativ, komplementarnu suprotnost, čija je druga polovina društvenost u klasičnom smislu - koja se odvija kroz direktan kontakt.

Ćutanje, distanca i osama izoštravaju čula, ona postaju osetljivija za fine senzacije kojih možda nismo svesni u prisustvu - kao čovek koji dugo sedi u mračnoj prostoriji, čije su se oči prilagodile da vide i prikupljaju i najmanji tračak svetla. U odsustvovanju dolazi do sličnog izoštravanja osećaja, a osama čini čoveka da drugačije
razmišlja i o sebi i o onome koji fali.