Ilustracija (Foto: carballo/shutterstock.com)
Dugoročna strategija AP Vojvodine u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja definisana je u okviru plana razvoja Vojvodine od 2023. do 2030. godine i razvojnog pravca "Zelena Vojvodina otporna na klimatske promene", a
ključni koraci u realizaciji zacrtanih ciljeva uključuju jačanje postojećih i razvoj novih mera za sprovođenje politike održivog razvoja, upravljanje otpadnim vodama i otpadom i dalju integraciju pitanja životne sredine u ostale sektorske politike.
Istovremeno potrebno je uskladiti nacionalne propise sa zakonodavstvom Evropske unije i primenjivati ih, a javnost motivisati da aktivnije učestvuje u donošenju odluka. Zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine baziraće se na očuvanju vode, vazduha, zemljišta, prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara i biodiverziteta uz racionalno korišćenje prirodnih resursa i primenu sanacionih mera, kao i povećan nivo predostrožnosti.
U oblasti zaštite životne sredine izdvojen je jedan prioritetni cilj - kvalitetna životna sredina sa očuvanim prirodnim vrednostima i održivim korišćenjem resursa, otporna i prilagođena na izmenjene klimatske uslove, a on će biti ostvaren realizacijom pet mera.
Kao prva mera izdvojena je potreba da se u narednom periodu uspostavi neprekidno praćenje zagađujućih materija u vazduhu. To podrazumeva izradu planova kvaliteta vazduha, jačanje institucionalnih kapaciteta u domenu zaštite vazduha, kao i međuinstitucionalno povezivanje, zajedničko delovanje i saradnju svih sektora koji su od značaja u toj oblasti.
Autori plana su poseban akcenat stavili na drugu meru koja se bavi odgovarajućim upravljanjem otpadom i racionalnim korišćenje resursa. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema kada se govori o zaštiti životne sredine u Vojvodini i rezultat je stava društva prema otpadu.
Na teritoriji pokrajine predviđeno je devet regionalnih centara za upravljanje komunalnim čvrstim otpadom, i to u Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Inđiji, Kikindi, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Somboru i Vršcu (u funkciji su u Subotici, Кikindi, Sremskoj Mitrovici i Pančevu, dok je u Inđiji u toku gradnja). Prema planu, ukoliko budu ispunjeni svi uslovi za finansiranje razvoja infrastrukture, do kraja 2034. godine biće uspostavljene sve sanitarne deponije.
Među dugoročnim ciljevima je povećanje količine reciklaže otpada iz domaćinstava na 25% po masi do 2025. godine i 35% do 2030. godine, 50% do kraja 2039. i 65% do kraja 2054. godine. Navedeno je da će značajna poboljšanja u ovoj oblasti biti ostvarena kroz zajam Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) od 200 mil EUR za podršku nacionalnom investicionom programu.
Trenutno je u pripremi više od 30 projekata u vrednosti od preko 500 mil EUR koji se realizuju od 2020. do 2027. godine. Takođe, finansiranje zaštite životne sredine zasnivaće se na načelima – "zagađivač plaća" i "korisnik plaća". Načelo "zagađivač plaća" podrazumeva da zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije. Načelo "korisnik plaća" podrazumeva da je svako ko koristi prirodne vrednosti dužan da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora.
Sve mreže automatskog monitoringa na teritoriji Vojvodine imaju značajne probleme u obezbeđivanju neprekidnog i dobrog rada, što bi trebalo biti rešeno merom unapređenja praćenja, informacionog sistema i mehanizma kontrole zagađenosti životne sredine. Zato je neophodno modernizovati sisteme nabavkom nove merne opreme i repozicioniranjem pojedinih mernih stanica.
Кao poslednja mera navodi se jačanje institucionalnih kapaciteta, međusektorsko povezivanje i saradnja, podizanje svesti i unapređenja znanja u pogledu kvalitetne životne sredine i biodiverziteta. Neophodno je poboljšati rad inspekcijskih službi podizanjem njihovih kapaciteta za kontrolu sprovođenja zakonske regulative, kao i obezbeđivanjem efikasnije međusobne saradnje i protoka informacija između različitih inspekcija i drugih nadležnih nadzornih službi. Potreban je razvoj kapaciteta zapošljavanjem pružanjem sistemske dopunske obuke.
U planu su analizirane prednosti, nedostaci, mogućnosti i opasnosti u oblasti ekonomskog razvoja, što služi za stvaranje temeljnog akcionog plana. Neke od prednosti su očuvana životna sredina na većem delu teritorije, raznovrsni i značajni prirodni resursi i bogatstvo zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara, potencijal obnovljivih izvora energije, sektorski strateški dokumenti, veliki broj udruženja građana. Neki od nedostataka su ekološke crne tačke, nedostatak infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine, prekomerno zagađenje vazduha zbog industrije, energetike i saobraćaja, zagađenje zemljišta kao posledica industrijskih, poljoprivrednih, saobraćajnih aktivnosti, neadekvatna i nekontrolisana primena veštačkih đubriva i pesticida.
Među šansama koje mogu biti dobro iskorišćene su uvođenje standarda EU kojima se obezbeđuje kvalitet životne sredine unapređenje energetske efikasnosti, racionalnog korišćenja sirovina i smanjenje nastajanja otpada, planiranje, projektovanje i izgradnja infrastrukturnih objekata, kao i odvojeno prikupljanje i separacija otpada, reciklaža, zbrinjavanje opasnog otpada po EU standardima.
Ipak, potrebna je opreznost jer napredak na polju ekologije može biti ugrožen neracionalnim korišćenjem prirodnih resursa, prekomernom upotrebom mineralnih đubriva i pesticida, divlje deponije, poplave, suše, požari, urbanizacija, nedovoljno restriktivna kaznena politika za nesavesno ugrožavanje prirode i zagađenje životne sredine.
Crne tačke
Na prostoru Vojvodine nalazi se nekoliko ekološki "crnih tačaka".
Veliki bački kanal spada među najzagađenije kanale u Evropi. Na njemu se nalaze industrijski objekti Crvenke, Kule i Vrbasa koji ispuštaju otpadnu vodu direktno u vodotok. Više od 400.000 kubnih metara mulja u kanalu zagađeno je teškim metalima, derivatima nafte i patogenim bakterijama.
Po kvalitetu vazduha, Pančevo predstavlja "crnu tačku" Srbije sa najvećim brojem prekoračenja brojnih zagađujućih materija u vazduh (specifičnih zagađivača kao što su benzen, ugljovodonici nemetanskog tipa, suspendovane čestice PM10).
Hemijska industrija najveći zagađivač
Među zagađivače ubrojane su rafinerije nafte, termoelektrane, toplane, objekti hemijske industrije, produkti sagorevanja goriva u domaćinstvima, industriji, individualnim kotlarnicama, građevinska delatnost, neodgovarajuće skladištenje sirovina i deponije otpada, dok su tzv. važni izvori zagađenja NIS Rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, Fabrika cementa Lafarž u Beočinu, HIP Petrohemija i Azotara u Pančevu i Panonske TE-TO.
Ispitivanje stepena ugroženosti nepoljoprivrednog zemljišta od hemijskog zagađenja na 113 lokaliteta divljih deponija na području Vojvodine urađeno je 2020. godine. Analiza teških metala u uzorcima zemljišta pokazala je da su prekoračene vrednosti za kalijum, cink, bakar, nikl, živu i arsen, dok u uzorcima zemljišta nije identifikovan sadržaj olova, hroma i kobalta iznad propisanih graničnih vrednosti.
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Komentari
Vlada AP Vojvodina
