Curenje vodonika može da potpuno izbriše ekološke benefite - "Slepa tačka" za industriju u nastajanju

Problem s vodonikom predstavlja to što, kada iscuri u atmosferu, smanjuje koncentraciju molekula koji uništavaju gasove staklene bašte koji su već tamo, a to potencijalno doprinosi globalnom otopljavanju. Samo 10% curenja vodonika u lancu vrednosti potpuno briše ekološke benefite.

Samo 10% curenja vodonika u lancu vrednosti potpuno briše ekološke benefite.

Ulaganja u zeleni vodonik se ubrzava na globalnom nivou. Međutim, taj gas bi mogao da ima zabrinjavajući ekološki problem s curenjem, pa čak i da doprinese klimatskim promenama. Dok se vlade i energetske kompanije klade na toliko hvaljeno gorivo budućnosti, neki naučnici kažu da je nedostatak podataka o curenju i potencijalnoj šteti koju je moguće prouzrokovati, svojevrsna slepa tačka za industriju u nastajanju.

Najmanje četiri studije objavljene ove godine kažu da vodonik gubi svoju ekološku prednost kada prodre u atmosferu. Dvojica naučnika rekla su da će, ako 10% iscuri tokom njegove proizvodnje, transporta, skladištenja ili upotrebe, prednosti korišćenja zelenog vodonika u odnosu na fosilna goriva biti potpuno izbrisane.

Naučnici kažu da problem s vodonikom predstavlja to što, kada iscuri u atmosferu, smanjuje koncentraciju molekula koji uništavaju gasove staklene bašte koji su već tamo, a to potencijalno doprinosi globalnom otopljavanju. Nedostatak tehnologije za praćenje curenja vodonika znači da postoji velika praznina u podacima i da su potrebna dodatna istraživanja, kako bi se izračunao njegov neto uticaj na globalno zagrevanje, pre donošenja konačne odluke o ulaganju.

Kako kažu, vodonik je, kada dospe u atmosferu, teže obuzdati, s obzirom da su molekuli vodonika mnogo manji i lakši od onih u metanu. Iako se ne očekuje da će potencijalno curenje vodonika poprimiti razmere koje bi mogle poremetiti sve planove o njemu, svako curenje bi umanjilo njegove klimatske prednosti, upozoravaju naučnici.
Neophodna dodatna istraživanja

Vodonik koji se sada koristi u rafinerijama, kompanijama hemikalija i industriji đubriva, proizvodi se od prirodnog gasa u procesu koji proizvodi ugljen dioksid. Zeleni vodonik se proizvodi korišćenjem obnovljive energije za razdvajanje vode elektrolizom, bez stvaranja gasova staklene bašte.

Glavna privlačnost korišćenja vodonika kao goriva je u tome što je glavni nusprodukt vodena para, zajedno s malim količinama azotnog oksida, što ga čini daleko manjim zagađivačem od fosilnih goriva – pod pretpostavkom da ne iscuri.

Curenja predstavljaju jedan od mnogih problema koji otežavaju usvajanje zelenog vodonika – pored visokih troškova, sigurnosnih problema i potrebe za ulaganjem u dovoljno obnovljive energije za njegovu proizvodnju, kao i u infrastrukturu za skladištenje i transport. Prošle nedelje je Brisel pozvao na podnošenje prijava za finansiranje dodatnih istraživanja rizika povezanih s velikim korišćenjem vodonika. Cilj istraživanja je da pokaže kako bi vodonik mogao da smanji globalno zagrijavanje zamenom fosilnih goriva, ali i kako bi mogao da doprinese globalnom zagrevanju u slučaju curenja.

Univerzitet Columbia, Fond za zaštitu životne sredine, zajednički projekt univerziteta u Cambridgeu i Readingu, kao i Frazer-Nash Consultancy, objavili su studije o riziku od curenja koje potkopava klimatske prednosti zelenog vodonika.

Jaz među naučnicima

Procenjuje se da bi stope isticanja mogle da dostignu i do 5,6% do 2050, kada se vodonik bude više koristio. Norveški institut za istraživanje klime CICERO takođe radi na troipogodišnjoj studiji o uticaju emisija vodonika koja bi trebalo da bude završena u junu 2024. godine.

Maria Sand, koja vodi istraživanje, rekla je da postoji veliki jaz u nauci.

"Moramo da budemo svesni curenja, trebaju nam neki odgovori. Postoji veliki potencijal za vodonik, samo moramo da znamo više pre nego što napravimo veliku tranziciju", kaže Sand. Međutim, vlade forsiraju finansijsku podršku industriji. SAD su uključile milijarde dolara poreskih olakšica za zeleni vodonik u svoj Zakon o smanjenju inflacije, a Evropska unija odobrila je 5,2 milijarde evra (5,5 milijardi dolara) subvencija za projekte zelenog vodonika u septembru.

efekat staklene bašte

vodonik

curenje vodonika

lanac vrednosti

ekološki benefiti

vodena para

fosilna goriva

zeleni vodonik