Izvor: RTS | Petak, 09.12.2022.| 09:20
Izdvojite članak Odštampajte vest

Da li će i koliko radnika iz Srbije zatražiti nemačke "karte šansi"?

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Kzenon/shutterstock.com)
Nedostatak radnika sve više pogađa gotovo sve evropske zemlje. Najglasnija u isticanju tog problema je Nemačka, zato najavljuje novi sistem useljavanja – "karte šansi". Neće biti potrebna ni diploma ni poznavanje jezika - to u najkraćem predviđa predlog novog zakona koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine.

Kako za Dnevnik RTS-a kaže ekonomista Jelena Žarković, sigurno da će to podstaći jedan deo radnika da odu u Nemačku, kao što je to bilo unazad nekoliko godina od tog prvog akta koji su oni doneli, koji se odnosi za zemlje Zapadnog Balkana.

Objasnila je da su oni, recimo za vreme korone doneli Uredbu o visokokvalifikovanim radnicima, za njihovo privlačenje, pa čak i u toj godini, koja je u svakom smislu bila vanredna i dodaje "oni su imali priliv radne snage, koji je njih same iznenadio".

- Tako da možete tek da zamislite kako bi u normalnim okolnostima to izgledalo. Nemačko tržište rada naprosto usisava radnu snagu. Njima svake godine fali tri miliona radnika i ovo će svakako da podstakne određen broj odlazaka iz Srbije - ocenila je Žarković.

Kako je za RTS rekao Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca za naše poslodavce to nikako nije razlog za radovanje.

- Mi i sada imamo veliki problem sa kvalifikovanom radnom snagom. Nemci se ne interesuju toliko za opšte zapošljavanje onih nekvalifikovanih, polukvalifikovanih - navodi on.

Dodaje da oni ovim zakonom traže izdvajanje da to budu kvalifikovani radnici koji će da imaju sertifikate ili će dokazati da znaju posao za koji konkurišu.

- Međutim, sam način koji je Nemačka uredila kaže da više ne mora nemački poslodavac da posebno dokaže da nema radne snage dovoljno, već će biti dovoljno da neko ko konkuriše da se zaposli u Nemačkoj ima dokaz da je kvalifikovan, dovoljno poznaje nemački jezik, moći će vrlo brzo - u roku od dve do tri nedelje da konkuriše i da dobije odgovor - objašnjava Nebojša Atanacković.

Procene su da godišnje oko 30.000 ljudi odlazi u Nemačku zbog posla, neki se vrate, neki ostanu pa su procene da se u tu zemlju u protekle dve decenije odselilo više od 200.000 naših građana.

- A kvalifikacije koje su tražene su bukvalno sve - od lekara, medicinskih radnika, negovatelja do IT inženjera, mašinskih, građevinskih preko zanatlija, vozača do ugostiteljskih radnika. Nema te branše koja u ovom trenutku nije potrebna nemačkoj privredi - ističe Nenad Radičević dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Ova zanimanja su deficitarna i u Srbiji, posebno vozači. Kakvi su mehanizmi sada pred poslodavcima?

- Očigledno je da će ovaj potez nemačke Vlade i potreba nemačke privrede da zapošljava toliko kvalifikovanih ljudi ubrzaće pomeranje radne snage od Bliskog Istoka ka nama - smatra Atanacković.

Kako dalje objašnjava, već se sada oseća da bi poslodavci zaposlili i zadržali kvalifikovane radnike moraju da povećaju plate, da poboljšaju uslove rada.

- U svakom slučaju, sve to zajedno srpsku privredu dovodi u situaciju da je manje konkurentna što se tiče cena, jer ona će morati da onda neuporedivo više plati i da cena proizvoda te naše privrede bude veća, ali mi teško da možemo da konkurišemo Nemačkoj, koja ima mnogo razvijeniju privredu i može da plati više - ocenjuje Atanacković.

Nemačka je godinama obećana zemlja za medicinare sa ovih prostora. Rumunija je na primer taj problem, između ostalog, rešila povećanjem plata.

- Pitanje zarada nije jedino važno, posebno za zdravstvene radnike. Nije samo Rumunija imala taj problem, već i Mađarska, Poljska, Češka - sve su se susrele sa tim problemom, posebno pri ulasku u EU. Ali istraživanja su pokazala da je plata samo jedan faktor. Važni su i uslovi rada, ali i njihov status. Lekarima je važno kakav imaju status - ističe Žarković.

Kako navode sagovornici RTS-a, za privredni rast potrebna su tri sastojka - radnici, kapital i tehnologija i dodaju da hronični nedostatak radne snage postoji u svim evropskim državama, jer smo mi svi stare nacije.

- Taj kontingent radne snage između 15 i 64 godine. Sve manje vam ulazi mlade radne snage, sve više vam izlazi starih. Vi to morate da popunjavate ili emigracijom, ali drugi način jeste da vi produktivnije koristite radnu snagu. Odnosno da ga motivišete da taj radnik proizvede što je moguće više. Ta radna snaga mora da bude i obrazovana i zdrava. I sve to je povezano - zaključuje Žarković za RTS.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE