Izvor: eKapija | Petak, 02.12.2022.| 09:47
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nekontrolisano štampanje novca moralo je da proizvede rast inflacije - Do kraja godine referentna kamatna stopa u Srbiji 5%, šta će biti sa kursom dinara?

(Foto: eKapija)
Situacija na bankarskom i finansijskom tržištu se u dosta kratkom vremenskom periodu značajno promenila, pa smo od niskih kamatnih stopa i fiskalne i monetarne ekspanzije došli do rastuće inflacije i poskupljenja novca. To se, smatra predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Darko Popović, ipak nije desilo preko noći, već je usled relaksirane monetarne politike i štampanja novca, bilo samo pitanje vremena kada će kriza nastupiti.

Prema njegovim rečima, očekivanja su da će referentna kamatna stopa u Srbiji do kraja godine iznositi 5%, dok će tromesečni euribor biti iznad dva odsto. Apsolutni prioritet ostaje stabilnost dinara, a devizne rezerve u iznosu od 16 mlrd EUR jasan su pokazatelj da postoje fundamenti za trenutni kurs.

Popović ja na CEO Summit-u, u razgovoru koji je vodila novinarka NIN-a Petrica Đaković, kazao da ga čudi iznenađenost najvećih ekonomskih autoriteta inflacijom koja se desila.

- Ako pogledate sve što se dešavalo od prethodne ekonomske krize u smislu, pre svega, relaksirane monetarne politike i štampanja novca, bilo je samo pitanje momenta kada ćemo se suočiti sa inflacijom. Naravno, pored same inflacije tražnje, desio se i taj "prefect storm" u vidu nekoliko drugih faktora koji su uticali na strani ponude - od prvih trgovinskih ratova pre pandemije, pa zatim sama pandemija, a nakon toga se desio rat u Ukrajini. Ako uzmete sve te faktore, bilo je samo pitanje vremena kad će nam se desiti ovo sa čime se suočavamo danas - kazao je Popović.

Međutim, kako navodi, i pored te očiglednosti, sve negde do prošle godine u ovo vreme imali smo direktora Feda i predsednicu Evropske centralne banke koji su govorili da inflacija nije stvar koja predstavlja najveću brigu.

- Danas se, međutim, kako možemo videti, narativ značajno promenio. Imamo i Karla Ajkana (Carl Icahn) koji kaže "Odštampali smo toliko novca i mislili smo da će zabava trajati zauvek". Mislili smo da će ekonomija na steroidima biti održiva, pa smo se i sami psihološki navikli da novac nema vrednost. Otvorio se i ekonomski paradoks sa tolikom količinom novca koji teorija ranije nije poznavala, pa su kamate dugo vremena bile u negativnoj zoni. Čak su subjekti i suvereni sa najkvalitetnijim rejtingom naplaćivale da im neko daje novac, što je sa svoje strane uticalo na to da su mnoge zemlje uvećale svoj suvereni dug, jer je to imalo ekonomskog smisla u tom momentu. Međutim, danas sa ovim nivoom duga, sve te zemlje će se suočiti sa ogormnim problemom - kazao je Popović.

Govoreći o prognozama za naredni period, ukazao je na to i da je Evropska centralna banka saopštila da više nisu u mogućnosti da rade analizu očekivanja tržišta u nekom srednjoročnom periodu, nego da će odluke donositi od sednice do sednice, u kontekstu raspoloživih informacija.

- S obzirom da će uskoro 10. decembar, doći do povećanja kamatne stope od 50 do 75 baznih poena, tako da će praktično time tromesečni nivo euribora sigurno završiti na dva procenta - dodao je.

Odluke ECB-a su, kaže, važne i za Srbiju, jer je najveći deo bankarske aktive eurizovan, dok je više od 2/3 kredita u evrima.

- Znači da su implikacije direktne i da se sigurno može očekivati da će novac da poskupi. Podsetio bih međutim, i vratio se na ono što sam rekao da smo i dalje iznenađeni time što se dešava, a zapravo mislim da se vraćamo u neku prosečnu vrednost cene novca koja je postojala u nekom periodu od pre 20 godina i da ono što smo imali tokom poslednjih 10 godina nije bila normalna i realna situacija – istakao je.

U sprovođenje restriktivne monetarne politike uključila se i Narodna banka Srbije (NBS).

- Referentna kamatna stopa je povećana, pa je sa jedan odsto, koliko je iznosila na početku godine, sada došla na 4,5%. Očekuje se da će se godina završiti sa kamatnom stopom od 5% - dodaje.

Popović smatra da je dobra odluka NBS-a da ide u umereno uvećanje kamatnih stopa, imajući u vidu da inflacija u Srbiji nije generisana inflacijom tražnje, već je najvećim delom posledica cene energenata i hrane, koji zajedno čine 70% potrošačke korpe

- Mere Narodne banke usmerene su prema tome da se ne kreira inflacija tražnje i da se praktično utiče na inflatorna očekivanja, jer se danas dešava da poskupljuje i ono što ne mora da poskupi, pošto svi na bazi svojih očekivanja povećavaju cene - dodao je.

Ukazao je na ro da je očuvanje stabilnost kursa dinara apsolutni prioritet.

- Kurs je jedan od dva glavna instrumenta Narodne banke. Postoji često u javnosti slika koja se kreira da se kurs dinara veštački brani. Međutim, ako posmatrate količine deviznih rezervi koje su danas prešle 16 mlrd EUR, prosto postoje fundamenti da je kurs na nivou na kome se nalazi danas. Čak i ako posmatrate ovu godinu, primetićemo da je u prvom delu postojao je taj depresijacijski pritisak, u smislu da je stanovništvo nakon izbijanja rata u Ukrajini u nekom tradicionalnom strahu od devalvacije, masovno išlo ka evrima. Tu je Narodna banka odreagovala s ciljem da bi izbegla upravo te kratkoročne velike oscilacije. Međutim, u drugom delu godine desio se upravo obrnut trend kada je došlo da značajnog priliva i Srbija će ove godine neto uvećati devizne rezerve za nekih, čini mi se oko 400 mil EUR - naveo je Popović.

Kako je rekao, očuvanje stabilnosti dinara je od ogromne važnosti jer smo mi mala ekonomija izuzetno eurizivana, ne samo u smislu aktive i pasive, nego smo i psihološki u potpunosti vezani za evro.

- Ukoliko bi došlo do deprescijacije dinara, a uveren sam da nje neće doći, to bi pre svega imalo enromne posledice na inflaciju i na negativnu spiralu svih drugih ekonomskih tokova. Ovako imamo jednu situaciju predvidivosti i stabilnosti, što je najvažnije za bilans. Morate takođe da vodite računa o tome i da je veliki deo obaveza privrede pre svega, ali i stambenih kredita u evrima, a da se zarade primaju nominalno u dinarima, te da preduzeća prihoduju od prodaje u dinarima. Tako da bismo, u slučaju depresijacije, došli do situacije koju smo imali negde 2008. i 2009. godine, kada se privreda pre svega suočila sa velikim problemom kursnih razlika - kazao je Popović.

Osvrnuo se i na ekonomsku krizu 2008. godine navodeći da su banke novu krizu dočekale spremnije, ističući da se u javnosti malo govori o dešavanjima u periodu od 2008. do 2012. godine.

- Kao direktan svedok događanja iz tog perioda uveren sam da bi se taj kreditni slom u Srbiji desio i da nije bilo svetske ekonomske krize, te da je on u velikoj meri kreiran interno, prezaduživanjem značajnog broja preduzeća, netransparentim poslovanjem i zloupotrebom određenih stečajnih postupaka u kojima su vlasnici na kraju praktično izvukli iz preduzeća značajna sredstva i ostavili banke i ostale poverioce u nenaplativoj poziciji, u toj meri da je nivo NPL-a u Srbiji bio negde 24% 2012. godine. To gotovo ni u jednoj zemlji niste mogli videti - podseća Popović.

Ekonomska kriza koja je tada nastupila samo je ubrzala procese, pa je došlo da smanjenja protoka novca i stvari su izašle na videlo, navodi.

- Ta svetska kriza nam je jako dobro došla da se sve stavi pod plašt toga i da se krivci nalaze negde druge, mi smo sve super radili, ali tamo negde se, eto, desio problem i mi smo, u stvari, žrtve tog problema. To, apsolutno tvrdim, nije istina - kaže.

Danas je, međutim, situacija mnogo drugačija i na strani banaka i na strani privrede.

- Današnji dužnici su neuporedivi sa onima iz 2007. i 2008 godine. Takođe, i banke su neopredive po snazi kapitala, a dovoljno je da kažemo da je nivo NPL-a u Srbiji danas 3,3%, što je sedam puta manje nego što je bilo - dodaje.

Sa tržišta su, kaže, nestale male banke koje su pravile mnogo problema, jer nisu mogle prate sisteme upravljanja rizicima, pa su svojim ishitrenim delovanjem pravile sistemske probleme i drugima.

- Danas je mnogo veća koncentracija velikih banaka što mislim da je dobro i za tržište jer, iako je broj banaka manji, konkurencija je zdravija i bolja. Mi smo se za sve ovakve situacije recesije spremali 10 godina, svi smo u obavezi da sprovodimo različte stres testove koje nameće regulator i današnji bankarski sistem je apsolutno spreman i da podrži, rekao bih, i najveću recesiju - zaključio je Popović.

CEO Summit organizuje InStore Media, a eKapija je medijski partner konferencije.

D. Obradović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE