NavMenu

Geotermalna izvorišta u Srbiji jača od uglja

Izvor: Dnevnik Ponedeljak, 26.09.2022. 15:55
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Elena Yakusheva/shutterstock.com)Ilustracija
U situaciji kada su energenti sve skuplji i kada potražnja za njima stalno raste, pitanje energetske efikasnosti, uštede energije, te korišćenja obnovljivih izvora energije postaje sve važnije. Među obnovljive izvore energije spada i geotermalna energija.

To je veoma važan resurs u Srbiji koji se, i pored toga što po potencijalima naša zemlja spada u područje s bogatim izvorima, veoma slabo koristi. Prema nekim podacima, u Srbija ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, naša zemlja se ističe značajnim hidrogeološkim i geotermalnim resursima u odnosu na prosečne vrednosti u Evropi, jer količina geotermalne toplote koja izbija na površinu Zemlje, obračunata po jednom kvadratnom metru u svakoj sekundi iznosi više od 100 mNJ/m2, naspram evropskog potencijala od 60 mNJ/m2. Potencijal i mogućnost za eksploataciju geotermalnih voda postoji na skoro celoj teritoriji Vojvodine.

Iako stručnjaci ukazuju da je ukupna količina toplote geotermalnih resursa u Srbiji znatno veća od toplote koja bi se generisala iz domaćih rezervi uglja, ovaj potencijal se gotovo ne koristi. Suštinski, voda s geotermalnih izvora ili bušotina u našoj zemlji uglavnom se koristi u terapeutske svrhe u termalnim banjama, a njena primena je mnogo šira.

Geotermalna energija može se koristiti za proizvodnju električne energije, grejanje naselja, grejanje staklenika i plastenika, u drugim vrstama poljoprivredne proizvodnje. Uz to, geotermalna energija ima niz prednosti - čista je i sigurna za sredinu, a praktično neiscrpna. Upotrebom ovog izvora energije smanjuje se korišćenje fosilnih goriva, eksploatacija nije ograničena meteorološkim uslovima, a ni godišnjim dobom.

________________________________________________________________________________________________________________
U Vojvodini na 50 mesta

U Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe ili izgraditi banje. Temperatura geotermalnih voda na području Vojvodine je od 25 do 80 stepeni, a korist tog prirodnog potencijala važan je i za razvoj zdravstvenog turizma. Energetski gledano, kada bi Srbija iskoristila samo 10% geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni jednu trećinu energije koju potroši na grejanje.
________________________________________________________________________________________________________________

Geotermalnu energiju je najjednostavnije iskoristiti za zagrevanje i hlađenje kuća i poslovnih prostorija pomoću takozvanog otvorenog sistema - bilo direktnim korišćenjem geotermalne vode ili posredno primenom toplotnih pumpi. U mnogim zemljama geotermalna energija se u velikoj meri koristi za proizvodnju električne energije. Tako se, recimo, na Islandu više od 25% ukupne električne energije proizvode u geotermalnim postrojenjima, a i među zemljama koje sve više koriste prednosti ovog izvora energije su i Sjedinjene Američke Države, Italija, Nemačka, Francuska, Novi Zeland, Filipini, Indonezija, Japan..

Kada se geotermalna energija koristi za proizvodnju električne energije, koristi se vruća voda i para iz Zemlje za pokretanje generatora. Elektrane koje rade na binarni princip koriste hladniju vodu u odnosu na postrojenja s drugačijim načinom proizvodnje električne energije iz geotermalnih izvora, pa je dostupnost geotermalnih zaliha veća nego kod ostalih postupaka. Geotermalne elektrane ne zauzimaju veliki prostor i ne koriste drugu energiju za pokretanje pumpi, osim one koju same proizvedu, a nakon izgradnje takve elektrane energija je gotovo besplatna.

Znatne uštede mogu se ostvariti i kada se geotermalna voda koristi za grejanje. Naime, prednost sistema za grejanje i hlađenje je to što se 70% energije potrebne za grejanje prostora dobija iz podzemne vode besplatno sve vreme eksploatacije toplotne pumpe. Budući da su mogućnosti korišćenja geotermalne energije u Srbiji velike, na taj način bi se mogli uštedeti milioni kilovata energije.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

19.02.2024.  |  Industrija, Građevina

Položen kamen temeljac za dogradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu - U novih 9.500 m2 biće uloženo 25 mil EUR

U Nišu je položen kamen temeljac za izgradnju druge faze Naučno-tehnološkog parka u tom gradu, a predsednica Vlade Ana Brnabić najavila je da je zadatak da on bude završen do oktobra 2025. godine. Brnabić je dodala i da će u radove biti uloženo 25 mil EUR, navodi se na sajtu Vlade Srbije. Novi objekat u Nišu, koji će biti izgrađen u severozapadnom delu kompleksa NTP Niš, između višenamenske lamele Elektronskog fakulteta i

eKapija+

Vidi sve
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.