Može li Kopaonik da podnese ubrzanu urbanizaciju - Nacionalni park traži zabranu dalje gradnje

Kopaonik dobija luksuzni rizort, Otvoren hotel sa pet zvezdica, Premijum doživljaj Kopaonika, Gradi se heliodrom sa novom garažom - ovo su samo neki od naslova koji se poslednjih godina mogu pročitati o omiljenom zimskom turističkom centru. Uporedo sa luksuzom i glamurom, tu su i naslovi: Ruglo na Kopaoniku, Zbog neplanske gradnje na Kopaoniku nema vode, Fekalije se slivaju niz Nacionalni park Kopaonik.

Oko jednog, barem, nema dileme – na Kopaoniku se gradi "za sve pare". Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u avgustu prošle godine, čak 28,4% svih građevinskih dozvola od ukupno 2.843, izdala lokalna samouprava Raške.

Može li Kopaonik da podnese ubrzanu gradnju, ko kontroliše izgrađene objekte, ima li nelegalnih zgrada – neke su od tema koje je pokušao da istraži portal eKapija. U jednoj rečenici odgovor bi glasio: dok NP Kopaonik predlaže zabranu dalje gradnje, nadležni iz opštine Raška poručuju da gradnju prati unapređenje infrastrukture. Priča je, ipak, znatno kompleksnija.

Kako saznajemo u NP Kopaonik, najviše se izgradilo, a i dalje se gradi u turističkim centrima koji se nalaze uz samu granicu NP Kopaonik - TC Brzeće za koji dozvole izdaje opština Brus i TC Vikend naselje za koje dozvole izdaje opština Raška.

- Zbirno, kapaciteti ova dva "manja" turistička centra već prevazilaze turističke smeštajne kapacitete u TC Kopaonik. Razlog velike ekspanzije gradnje do koje je došlo u poslednjih nekoliko godina leži pre svega u visokoj ceni kvadrata koja se postiže prilikom prodaje apartmana, ali i zbog velike posete u toku zimske turističke sezone – kaže za portal eKapija izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove Nacionalnog parka Kopaonik Predrag Šumarac.

Gradnja u okviru NP Kopaonik – Svi imaju dozvole

Kada je reč o gradnji u okviru NP Kopaonik, najviše se gradi u samom turističkom centru. Naš sagovornik ističe da se svi objekti grade sa validnim dozvolama izdatim od nadležnog ministarstva, odnosno od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

- Svi objekti koji se grade na planini, grade se sa validnim dozvolama. Siguran sam da je takva situacija i u TC van granica zaštićenog područja nacionalnog parka, ali kontrola gradnje takvih objekata koji se nalaze van granica nije u nadležnosti Nacionalnog park Kopaonik – podseća Šumarac.

Prema rečima našeg sagovornika, ski bifei su jedini značajniji problem kad je reč o gradnji bez dozvola poslednjih godina.

- Što se tiče izgradnje bez dozvole ili gradnje van definisanih dimenzija i karakteristika objekta iz dobijenih dozvola, u poslednjih par godina jedini značajniji problem koji smo kao upravljači imali je sa ski bifeima kao privremenim objektima. U ovom, kao i svim ostalim slučajevima povrede članova Zakona o planiranju i izgradnji, Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik je redovno izveštavalo Republičku građevinsku inspekciju i nadležnog inspektora – kaže Šumarac.

Uprkos tome što se mahom gradi sa dozvolama, pojačana gradnja ima niz negativnih efekata na prirodu.

- Ono što predstavlja problem sa gradnjom u granicama nacionalnog parka je ubrzan tempo konstantne urbanizacije područja. To nije nešto što nacionalni park promoviše jer takav tempo urbanizacije ima niz negativnih efekata na prirodu koju štitimo i to pre svega preko zagađenja vode i zemljišta. Nacionalni park je u svom glavnom planskom dokumentu odnosno Planu upravljanja NPK za period 2020-2029 i naveo da bi u narednom periodu trebalo razmišljati o zabrani dalje gradnje osim investicionog održavanja već izgrađenih objekata i to je princip koji NP Kopaonik i promoviše i na kojem insistira – ističe Šumarac.

Gradnja na teritoriji opštine Raška – Podnet "izvestan" broj krivičnih prijava

Kada je reč o gradnji van teritorije nacionalnog parka, za dozvole su nadležni opština Brus i opština Raška. Od opštine Brus nismo dobili odgovore na poslata pitanja, a šta kažu u opštini Raška? Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u avgustu prošle godine svaka četvrta građevinska dozvola u Srbiji izdata upravo u Raškoj. Tačnije, od ukupno 2.843 dozvole, čak 28,4% izdala je lokalna samouprava Raške, dok je grad Beograd izdao "samo" 17,9%.

Međutim, u opštini Raška za naš portal kažu da su tokom cele 2021. godine na teritoriji Kopaonika koji njima pripada izdate 43 dozvole. Godinu pre izdato je 28 građevinskih dozvola, a 2022. godine 20 dozvola.

Kad je reč o dozvoljenoj spratnosti objekata na području Turističkog naselja Lisina – Čajetina – Treska, ona zavisi od namene objekta. Za vikend kuće, zauzetost 25%, spratnost P+Pk; za pansione, zauzetost 40%, spratnost P+2+Pk i za hotele, zauzetost 50%, spratnost P+2+3Pk.

Gradnja bez dozvole ili gradnja u kojoj se ne poštuje dozvola, u teoriji bi trebalo da bude sankcionisana. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, lokalnim samoupravama je povereno vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom onih objekata za koje se građevinska dozvola pribavlja od strane nadležnog organa lokalne samouprave. Građevinski inspektor je ovlašćen da rešenjem naredi obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole.

Međutim, od opštine Raška nismo dobili konkretan odgovor o broju objekata koji se grade bez građevinske dozvole. Kako su za naš portal rekli, tokom 2020, 2021. i 2022. godine, do sada, od strane građevinske inspekcije Opštinske uprave opštine Raška je izvršeno ukupno 180 redovnih i 105 vanrednih inspekcijskih nadzora.

- Pritom je potrebno imati u vidu da je građevinska inspekcija u obavezi da izvrši najmanje dva redovna inspekcijska nadzora nad izgradnjom objekata koji se grade na osnovu izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli (kontrola temelja i kontrola objekta u konstruktivnom smislu). Protiv nelegalnih graditelja je podnet izvestan broj krivičnih prijava, a u zavisnosti od konkretnih okolnosti donete su i druge zakonom propisane upravne mere. Svrha izrečene upravne mere je pre svega usmerena ostvarenju cilja inspekcijskog nadzora. Nadzirani subjekti u najvećem broju slučajeva poštuju izdate uslove za izgradnju ili dobrovoljno postupaju po izrečenim merama u okviru ostavljenog roka, ali postoje i slučajevi kada je potrebno sprovesti prinudno izvršenje kada građevinski inspektor u skladu sa zakonom donosi rešenje o izvršenju i dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave – objašnjavaju u opštini Raška.

Rekonstrukcija kanalizacione mreže u centru Kopaonika

Mada se Kopaonik poslednjih godina sve češće nalazi u vestima zbog komunalnih problema, poput izlivanja kanalizacije, nestanka pijaće vode, deponija šuta koje završavaju na obroncima planine umesto na otpadu, u opštini Raška navode da povećanju gradnju prati unapređenje infrastrukture. Dobra vest stigla je 30. marta kada je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo opštini Raška građevinsku dozvolu za rekonstrukciju kanalizacione mreže u centru Kopaonika.

- Projekat za izvođenje radova je završen. Procena je da će izvođenje radova koštati oko 2 mil EUR. Projekat će biti finansiran preko Ministarstva zaštite životne sredine. Projekat je na listi za finansiranje u okviru Programa izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže na teritoriji Republike Srbije, koji realizuju Vlada Republike Srbije i Razvojna banka Saveta Evrope. Očekuje se da radovi počnu tokom letnje građevinske sezone – kažu u opštini.

Kako navode, celokupan projekat rešavanja problema otpadnih voda na Kopaoniku, pored rekonstrukcije i dogradnje postojeće mreže, obuhvata i izgradnju dva postrojenja za preradu otpadnih voda i izgradnju 45 km kanalizacione mreže u vikend naselju Lisina – Čajetina –Treska.

- Ovo je kompleksna intervencija za koju je potrebno oko 25 mil EUR. Dokumentacija se priprema, a sredstva će biti obezbeđena preko Ministarstva zaštite životne sredine – navode u opštini.

M. Dedić