Izvor: eKapija | Petak, 05.08.2022.| 09:44
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kalifornija u (ne)mogućoj misiji da dekarbonizuje industriju brodskog transporta robe - Može li brod da ide na solarne panele i baterije?

(Foto: Unsplash/Chris Pagan)
Krajem prošlog meseca, članovi gradskog veća Long Biča u Kaliforniji doneli su rezoluciju po kojoj će do 2030. godine industrija brodskog prevoza robe dostići ambiciozni cilj od nula emisija. Ovaj potez dolazi samo nekoliko meseci nakon što je slična deklaracija usvojena u Los Anđelesu koji je najveća američka luka u koju godišnje pristiže više od 275 miliona tona nameštaja, auto delova, odeće, hrane i druge robe.

Kako su rekli zvaničnici, velike kompanije za prevoz robe moraju predvoditi put do čistije budućnosti. Ali, koliko je to zaista moguće? Stručnjaci kažu da je reč o trenutno nemogućoj misiji. Da bi ona bila uspešna, neophodan je tehnološki napredak i investicije u alternativna goriva. Neka rešenja već postoje, ali moraju biti unapređena da bi imala pravi efekat.

U svakom trenutku više od 50.000 brodova krstari svetskim okeanima i iz luke u luku prevozi 90% od ukupne količine robe kojom se trguje. Svi brodovi idu na fosilna goriva, a procenjuje se da je ova industrija odgovorna za skoro 3% emisija gasova staklene bašte.

Ima li alternative za fosilna goriva? Tehnologije koje su zaživele u drugim sektorima ovde je teško primeniti. Baterije su preteške da bi omogućile plovidbu, solarni paneli na samim brodovima zauzimaju suviše mesta, dok nuklearna energija izaziva ekološke i bezbednosne dileme. Neke kompanije planiraju da koriste biogoriva, proizvedena iz algi, biljaka, životinjskih masti, ali stručnjaci ne očekuju da će ovo zaživeti u ozbiljnijem obimu zbog visoke potražnje iz drugih industrija.


Da li je rešenje u zelenom vodoniku?

Dva prihvatljiva kandidata su zeleni vodonik i zeleni amonijak. Oba mogu biti proizvedena sa čistom energijom, bez emisije gasova staklene bašte. Ali, i dalje smo daleko od ovih tehnologija. Zeleni vodonik je i dalje preskupa tehnologija za količinu koja je potrebna za brodove. Zeleni amonijak je dostupniji jer se amonijak koristi kao đubrivo u poljoprivredi, ali da bi se dobio zeleni amonijak, potreban je zeleni vodonik...

Takođe, da bi brodovi išli na zelenija goriva, moraju biti drugačije napravljeni. Na Univerzitetu u Mičigenu istraživači se i dalje suočavaju sa brojnim pitanjima koja se tiču dizajna i bezbednosti, poput toga kako najbolje na brod smestiti alternativna goriva koja su manje gustine od nafte i gasa ili kako bezbedno čuvati amonijak koji može ispustiti toksičan azotni oksid.

Uz poboljšanje tehnologije, neophodna je i zajednička akcija. Stručnjaci pozivaju Međunarodnu pomorsku organizaciju (IMO) da uspostavi obavezujuće kriterijume za celu industriju. Trenutni cilj je neobavezujući i iznosi 50% smanjenja emisija do 2050. godine.

Naučnici se slažu da uz odgovarajuću infrastrukturu i podsticaje za zelena goriva nije nemoguće dostići nula emisija do kraja decenije na kraćim rutama, ali da će dekarbonizacija prekookeanskih isporuka, ipak, morati da sačeka.

M. D.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE