Kada će Srbiju ogrejati Sunce – Zagrevanje vode solarnom energijom štedi 370 mil EUR godišnje

Po prvi put u našoj zemlji struja proizvedena u tri solarne elektrane biće uključena u mrežu električne energije. Proizvodiće je fotonaponski paneli na elektrotehničkim školama u Kuli, Varvarinu i Beogradu, a očekuje se da će energija biti u sistemu elektrodistribucije do kraja godine, kao rezultat projekta Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije.

Već 2011, bar kako je najavljeno, Srbija će dobiti i prvu veliku solarnu elektranu. Postrojenje kapaciteta 1 MW biće locirano u Leskovcu, a tender za izgradnju biće raspisan do kraja ove godine.

To je za "eKapiju" najavio Milorad Mladenović, pomoćnik gradonačelnika Leskovca, a kako je naveo, za realizaciju projekta, vrednog oko 4 mil EUR, obezbeđeno je 70% novca, dok će ostatak "potražiti" kod budućeg strateškog partnera.

(Projekat solarne elektrane u Leskovcu)

- Lokacija za izgradnju fotonaponske elektrane u leskovačkom selu Velika Biljanica, površine 6 hektara, je u vlasništvu grada, a u blizini su trafostanica i dva visokonaponska dalekovoda. Idejni projekat za elektranu je uradio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu – izjavio je Mladenović.

Leskovac taj projekat realizuje u saradnji sa firmom "Globus auto" iz Pančeva, a pregovaraju sa još jednim investitorom iz inostranstva. Kako kaže Stanko Kovačević, vlasnik "Globus auta", solarna elektrana u Leskovcu je prva od pet predviđenih.

Naime, "Globus auto" je u saradnji sa Tehničkim fakultetom u Novom Sadu uradio pet studija opravdanosti za Kulu, Kovačicu, Zaječar, Leskovac i Vranje.

Osim tih pet gradova, i opštine Kikinda, Bor i Nova Crnja najavile su izgradnju solarnih elektrana. Ako se zna da podsticajne mere za proizvodnju struje iz solarne energije iznose 23 evrocenta po kilovat-času, što je znatno niže od evropskog proseka, a da je Ministarstvo energetike postavilo ograničenje za podsticanje proizvođača električne energije dobijene iz Sunca na ukupno 5 MW snage, postavlja se pitanje koliko će budućim investitorima, s obzirom na to da samo Kikinda planira podizanje postrojenja od 30 MW, projekti od više stotina miliona EUR biti isplativi.

S obzirom na to da bi se većim korišćenjem sunčeve energije u Srbiji mogle postići značajne uštede energije i smanjiti emitovanja ugljen dioksida za oko 305.000 do 360.000 tona u petogodišnjem periodu, upućeni, ipak, očekuju da će se podsticajne mere i kapaciteti narednih godina povećati.

Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost, u razgovoru za "eKapiju", kaže da Srbija ima potencijal da godišnje iz sunčeve energije proizvodi – 1.200 KWh energije po m2 solarnog panela, što je više nego u zemljama koje imaju dobru reputaciju po pitanju korišćenja energije sunca.

Predstavljajući rezultate projekta "Razvoj kapaciteta za korišćenje i promociju solarne energije", koji je sprovela Agencija za energetsku efikasnost u sradnji sa Vladom Španije, on navodi da bi se dnevno u Srbiji po metru kvadratnom moglo proizvoditi 3,3 KWh energije, a najefikasnije bi se koristila u turističkom, zdravstvenom sektoru i u domaćinstvima, pre svega za zagrevanje tople vode. Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u južnom delu Srbije – Niš, Kuršumlija, Vranje.

Projekat i montiranje solarnih elektrana u tehničkim školama uradio je beogradski "NET Invest", pa s tim u vezi Kovačić navodi da u Srbiji ima kvalifikovanih firmi i radnika za izradu projekata i postrojenja za korišćenje energije iz obnovljivih izvora.

- Domaće firme i inženjeri su ovladali tehnologijom projektovanja i izrade toplotnih kolektora. Kada je reč o fotonaponskim ćelijama nešto je drugačija situacija, ali ima i tu firmi, čiji bi stručnjaci mogli da se osposobe za kvalitetan rad. Inače, veliki je korak napred u tom pravcu uvođenje predmeta Obnovljivi izvori energije u svim srednjim stručnim elektrotehničkim školama u Srbiji, kako bi se učenici obučavali za projektovanje i instaliranje opreme. U narednom periodu očekujem da će se postojeće firme usavršavati za fotonaponeske panele. Razvoj obnovljivih izvora energije omogućio bi otvaranje proizvodnih pogona i nova zapošljavanja. Pozitivan primer je i nedavno instalirani javni solarni punjač mobilnih telefona u Obrenovcu, prvi takve vrste u svetu.

Kako je objasnio Kovačić, u tehničkim školama "Rade Končar", "Mihajlo Pupin" i "Varvarin" energija proizvedena u solarnoj elektrani plasiraće se u elektromrežu, dok su na Specijalnoj bolnici Gornja Toponica postavljeni termosolarni sistemi za zagrevanje sanitarne vode.

Solarni paneli za zagrevanje sanitarne vode štede 370 mil EUR godišnje

(Manastir Devič)

Sve više objekata u Srbiji koristi solarne sisteme za zagrevanje vode. Za energiju Sunca, osim privatnih investitora, odlučile su se i Opšta bolnica u Pirotu, bolnica Đorđe Jovanović u Zrenjaninu, Opšta bolnica u Jagodini, Specijalna bolnica Slankamen, sportski centri Tašmajdan i Obrenovac, sportska hala u Inđiji, bazen Olimp, manastiri Žiča i Devič, kao i poslovna zgrada VIG Plaza u Novom Beogradu.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine finansiraće sa 17,5 miliona dinara instaliranje solarnih kolektora za pripremu tople vode u devet srednjoškoskih domova i deset privatnih preduzeća u Vojvodini.

Da stvari idu dobrim tokom govori i činjenica da će pet novih vrtića u Beogradu biti energetski efikasni.

U klimatskim uslovima u Beogradu, 0,5 m2 solarnog kolektora po članu domaćinstva može da zagreje više od 30% potrebne potrošne sanitarne tople vode godišnje.

S obzirom na to da Srbija ima 2,65 miliona stambenih jedinica, ako bi se na svaku od njih postavilo po 4 m2 solarnih kolektora, godišnje bi se uštedelo oko 7.420 GWh električne energija čija je vrednost oko 370 mil EUR, pokazuju podaci Agencije za energetsku efikasnost.

Nezvanični podaci govore da se u Srbiji godišnje ugradi oko 15.000 m2 solarnih kolektora, što je malo ako se ima u vidu potencijal.

Aktivni i pasivni sistemi solarne energije u zgradarstvu

Govoreći o primeni solarnih sistema u zgradarstvu, Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost, napominje da postoje aktivni koji u prvi plan stavljaju instalacionu opremu i pasivni sistemi, u kome kuća zahvata i čuva najveći deo sunčeve energije.

- Pasivno korišćenje sunčeve energije osnovni je i najjeftiniji način upotrebe energije iz okoline. Suština arhitektonskog projektovanja koje koristi pasivne solarne elemente je u tome da se poznavanjem i primenom fizičkih zakona - zagrevanja, hlađenja, cirkulacije vazduha i toplotnom izolacijom omogući da se kuća ponaša kao apsorber i regulator toplote. Istraživanja pokazuju da bi pasivni sistemi za solarno grejanje mogli da podmire od 30% do 60% potrebe toplotne energije - naveo je Kovačić.

Solarna rasveta

Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove grada Beograda raspisala je konkurs za nabavku opreme i izvođenje radova i izgradnju solarnog javnog osvetljenja na Adi Huji. Šetalište će biti osvetljeno sa 40 svetiljki koje se energijom napajaju preko solarnih panela. Ovo je prvi put da se u javnoj rasveti u Srbiji primenjuje Sunčeva energija, a prednosti su višestruke. Ovim ekološkim rešenjem smanjuje se upotreba fosilnih goriva, instalacija je laka, nema narušavanja životne okoline, računa za struju, troškovi održavanja su minimalni, a vek upotrebe dug. Sistem upravljanja osvetljenjem je automatski, kako za periode uključivanja i isključivanja tako i za praćenje stanja baterija.

Elektro gorostas u pustinji Mohave

Najveća solarna centrala se nalazi u pustinji Mohave u Kaliforniji i ima snagu od 354 MW, što je nešto više od 10% ukupne snage termoelektrane Nikola Tesla. Velike fotonaponske centrale danas dostižu snagu od preko 30 MW, a u skorijoj budućnosti se očekuje da dostignu snagu veću od 100 MW. O 10 najvećih na svetu , 8 se nalazi u Španiji.

Prednosti i ograničenja primene sunčeve energije

Opšte prednosti:

- Sunčeva energija je dostupna i besplatna

- Najčistiji oblik energije (nema produkta sagorevanja CO2, SOx, NOx)

- Pripada održivim izvorima energije i ne može doći do njenog iscrpljivanja

Nedostaci i ograničenja:

- Sunčevo zračenje je promenjivog karaktera

- Sa padom spoljne temperature smanjuje se efikasnost termalnih prijemnika sunčeve energije

- Tokom zime može doći do zamrzavanja instalacija

- Za velike solarne sisteme potrebna je i velika građevinska površina

M.K.

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije

Grad Leskovac

Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

Opština Kula

Opština Kovačica

Globus Auto d.o.o. Pančevo

Grad Zaječar

Grad Vranje

Grad Kikinda

Grad Bor

Opština Nova Crnja

Vlada Kraljevine Španije - Gobierno de Espana

Netinvest d.o.o. Beograd

Ambasada Kraljevine Španije Beograd

Elektrotehnička škola Rade Končar

Mihajlo Pupin Kula

Opšta Bolnica Đorđe Joanović Zrenjanin

Opšta bolnica Jagodina

Ogranak EPS Termoelektrane Nikola Tesla- TENT d.o.o. Obrenovac

Grad Beograd-Sekretarijat za komunalne i stambene poslove Beograd

Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Novi Sad

JP SKC Obrenovac, Obrenovac

VIG Plaza Novi Beograd

ekologija

ugljen dioksid

solarne elektrane

solarna elektrana

fotonaponski paneli

fotonaponski panel

solarni paneli

godine

solarna elektrana Leskovac

Leskovcu

Milorad Mladenović

fotonaponske elektrane

fotonaponska elektrana

Velika Biljanica

visokonaponski dalekovodi

Stanko Kovačević

solarna elektrana Kula

solarna elektrana Kovačica

solarna elektrana Zaječar

solarna elektrana Vranje

solarna elektrana Kikinda

solarna elektrana Bor

solarna elektrana Nova Crnja

Sunce

Bojan Kovačić

Razvoj kapaciteta za korišćenje i promociju solarne energije

energetska efikasnost

obnovljivi izvori energije

NET Invest

toplotni kolektori

fotonaponske ćelije

solarni punjač mobilnih telefona

bolnica Gornja Toponica

Manastir Devič

Opšta bolnica Pirot

Specijalna bolnica Slankamen

sportska hala Inđija

bazen Olimp

manastir Žiča

solarno javno osvetljenje

Ada Huja

Mohava

Kalifornija