Izvor: eKapija | Utorak, 07.12.2010.| 15:04
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nikolaos Dimitriadis, direktor marketinga i komunikacija "Ušće Shopping Centra" - Naša konkurencija je u Evropi

Nikolaos Dimitriadis
Nikolaos Dimitriadis (Foto: b)

Početkom novembra Brankov most u Beogradu gotovo je bio blokiran zbog šopinga. U najveći trgovinski centar u Srbiji "slilo" se više od 67.000 ljudi koji su na "Grazia Shopping Night" pristizali iz svih delova prestonice. Tog petka mnoge kompanije koje posluju u "Ušću" oborile su rekord u prodaji, sa povećanjem prometa više od 300% u odnosu na uobičajene promete za petak, a ispred više od 150 prodajnih objekata bili su redovi. Osim popusta za kupoholičare, organizatori su iznenađenja pripremili i za najmlađe posetioce, ljubitelje dobrog zalogaja, muzike, sedme umetnosti, astrologije i fitnesa. Žurka posle šopinga je trajala do ranih jutarnjih časova, a za dobru zabavu bili su zaduženi poznati glumci, pevači i di džejevi.

Jedan od "krivaca" za nesvakidašnje šoping iskustvo, dr Nikolaos Dimitriadis, dobio je samo pozitivne kritike, a Centar nove interesente za zakup lokala. Direktor marketinga našeg najvećeg šoping centra na početku razgovora za "eKapiju" otkriva da je tajna uspeha u dobro odabranom mesecu, do tančina isplaniranim PR aktivnostima, sinergiji ideja i pre svega odličnoj saradnji sa izdavačkom kućom "Attica Media", koja je autor projekta "Grazia Shopping Night". Dimitriadis naglašava da se o životu šoping centra mora brinuti svaki dan u nedelji, posebno zato što potrošači u Srbiji još nisu naviknuti na drugačiji koncept kupovine od tradicionalnog.

- Istorija šoping centara je veoma duga i oni su postali sastavni deo svakodnevnog života i kulture stanovnika širom sveta. U Srbiji je to malo drugačije, jer o pravom tržištu šoping centara možemo govoriti od pre nekoliko godina. S druge strane, recimo u Nemačkoj, ovaj koncept kupovine prisutan je od ranih šezdesetih. Zato ne treba da nas čudi podatak da više od polovine populacije u Srbiji ne posećuje trgovinske centre. Dosta tih kupaca i dalje više voli male butike, a naša osnovna ciljna grupa, mladi profesionalci, kupuju van Srbije. Zato prava konkurencija "Ušće Shopping Centru" nisu šoping centri u Beogradu, već oni u Grčkoj, Italiji, Mađarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama sveta. Naš osnovni cilj je da privučemo nove kupce i da im pokažemo sve prednosti "Ušća". Verujem da ih možemo "pridobiti" - dobrom ponudom, kvalitetnom i nesvakidašnjom zabavom i konkurentnim cenama - kaže Dimitriadis za "eKapiju".

Naš sagovornik smatra da šoping centri u Srbiji ne treba da se bore za isto parče kolača, već treba da se potrude da taj kolač "poraste", da se poveća broj ljudi koji uživaju u kupovini u trgovinskim centrima.

Nikolaos Dimitriadis
Nikolaos Dimitriadis (Foto: b)

Šetnja u doba krize

- Ljudi u vreme krize nemaju novca, ali imaju vremena. To je istovremeno šansa, ali i pretnja za poslovanje. Posetioci više nego obično razgledaju izloge i situacija je ista u svim centrima u regionu. Ipak, ne treba zaboraviti da je oko 50% kupovine impulsivna kupovina, odnosno kupovina stvari koje nismo planirali, koje kupujemo usput, kad nas "privuku". Naravno, niko neće po tom principu kupiti televizor, ali hoće majicu, vazu za kuću ili par cipela. Zato ne mislim da je konstatacija da se ljudi samo šetaju loša. Ono što mi pokušavamo je da povećamo broj ljudi koji dolaze u nadi da će, iako nisu planirali, potrošiti novac u nekoj od prodavnica u "Ušću". Možda posetilac neće ništa kupiti prvi put, ali postoji šansa da će se vratiti po nešto što mu se svidelo- komentariše Dimitriadis život centra u vreme krize, naglašavajući da je osećaj lakoce kupovine i ugodno provedenog vremena u centru, osnovni cilj "Ušća".

Ko najviše kupuje u Srbiji

Direktor marketinga "Ušće Shopping Centra" kaže da se kupci u Srbiji ne razlikuju mnogo od svojih "kolega" u svetu.

- Svaki kupac uvek kombinuje nekoliko kriterijuma pre odluke da potroši svoj novac, neki od njih su logični, a neki su emotivne prirode. Racionalni element odluke postavlja nekoliko pitanja "Da li sam našao ono što sam tražio?", "Da li je to cena koju mogu da platim?", "Da li su to brendovi koje volim?". Emotivnu stranu odluke stvara osećaj prijatnosti u kupovini, ugođaj i zabava koje centar pruža, način na koji se artikli nude i atmosfera u centru.

Ključna ciljna grupa "Ušće Shopping Centra" su mladi profesionalci, koji nažalost, novac za garderobu i druge lične stvari uglavnom troše u inostranstvu. Najčešći potrošači su mlade poslovne žene i mladi porodični muškarci.

- Žene kupuju češće, ali u manjim iznosima, uglavnom oko 3.000 dinara, dok porodica potroši najviše, ali dolazi ređe. Tinejdžeri ne troše mnogo, što je razumljivo jer imaju džeparac, ali su te male kupovine od po oko 1.000 dinara učestale. Populacija starija od 50 godina, sa dobrim obrazovanjem i finansijski situirana nema naviku odlaska u šoping centre. Oni više vole male butike. Šoping centri su za njih konfuzna mesta, sa previše ljudi i događaja u istom trenutku. Zato treba imati ponudu i za njih, i predlog za kupovinu tokom mirnijih dana kao sto su utorak i sreda.

Sagovornik "eKapije" kaže da očekuje veliku posećenost u vreme novogodišnjih praznika, a prošle godine zabeleženo je u proseku 70.000 ljudi dnevno.

- Ove godine smo uložili znatno više sredstava nego prošle godine u novogodišnju dekoraciju. Proslavljanje novogodisnjih i božićnih praznika širom sveta poslednjih godina počinje sve ranije. Trgovinski centri žele da ožive mesece koji su inače loši za kupovinu, tako da se sa promocijama, dekoracijom i raznim događajima počinje mesecima unapred. U Londonu su trgovinski centri okićeni već početkom oktobra.

Nikolaos Dimitriadis
Nikolaos Dimitriadis (Foto: b)

Svi bi radnju u "Ušću"

"Ušće Shopping Centar", sa oko 50.000 m2 komercijalnog prostora i 150 prodajno-uslužnih objekata (prodavnica, kafića, restorana i kioska) posluje sa 99% kapaciteta. Naš sagovornik kaže da u ovom centru trenutno nema praznih lokala, jer i neki koji trenutno ne rade su u fazi pripreme ili sređivanja. "Ušće" je na naše tržište dovelo 20 novih internacionalnih brendova, a za pojedine lokale konkurisalo je po pet-šest svetskih brendova, vodećih u svojim industrijama.

- Imamo dve liste. Na jednoj su zakupci koji bi voleli da posluju u "Ušće", a na drugoj su oni koje bismo mi voleli da dovedemo. Ako pitate kupce, oni bi najviše voleli prodavnicu iz lanca H&M. S druge strane, veliki brendovi traže dokaze o posećenosti. Oni žele da znaju koliko ljudi prođe kroz "Ušće", a brojke su na našoj strani jer smo beležili i do 70.000 posetilaca u jednom danu. Ti podaci automatski privlače kompanije i zato često čujemo da potencijalni zakupci kažu "Ako želite da budete u Beogradu, onda morate biti u Ušću".

Dimitriadis kaže da je bilo zakupaca koji su napustili "Ušće", i da je to normalni proces u ovom poslu. Bilo je i onih, dodaje naš sagovornik, koji su se premestili u druge lokale, proširili prodajni prostor, promenili koncept svog butika.

- Trudimo se da budemo maksimalno fleksibilan i otvoren sistem i uvek ćemo naći najbolje rešenje za svoje zakupce. Naravno, nekada se desi da ne možemo da ispunimo baš svaku njihovu želju.

Lična karta "Ušće Shopping Centra"

"Ušće" je najveći šoping centar u Srbiji i regionu. Na šest nivoa i 50.000 m2 komercijalnog prostora, nalazi se 150 prodavnica, restorana, barova, igraonica, supermarket i multipleks bioskop sa 11 sala, kuglanom i igrama na sreću.

Dok odrasli kupuju, o najmlađima brinu profesionalni animatori u dečjoj igraonici, a nakon šopinga, posetioci se mogu osvežiti u jednom od udobnih kafea ili restorana i uživati u raznovrsnim specijalitetima i izvanrednoj usluzi. U "Ušću" je zaposleno više od 2.000 ljudi.

T.S.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.