Izvor: eKapija | Sreda, 11.05.2022.| 15:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

Stranci privatizovali naše fabrike mineralnih voda - Koliko je proizvodnja vode za piće unosan biznis?

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Mawardi Bahar/shutterstock.com)
Vest da je Ilon Mask zainteresovan za kupovinu dela novosadske kompanije Minakva (Minaqua) došla je nedugo nakon informacije da je Rosa Homolje postala deo kompanije Koka-Kola (Coca-Cola). Time su se ponovo "podgrejale" stare sumnje - može li stranac da kupi izvorište vode u Srbiji?

Kako se navodi u informacijama koje je eKapiji dostavio Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, u Srbiji ima oko 300 izvorišta, a flaširanjem vode bavi se 25-30 fabrika, različitog kapaciteta. Ističe se da bi izvore trebalo racionalno koristiti i upravljati tim prirodnim resursom kao dragocenim bogastvom koje u svetu dobija sve više na značaju.

- Koliko su značajne naše fabrike mineralnih voda govori i činjenica da su privatizovane od strane inopartnera i to: najveća fabrika Knjaz Miloš prešla u ruke vlasnika američkog Pepsika i češkog proizvođača bezalkoholnih pića Motoni 1873. Fabrika Vlasinka sa brendom Rosa je postala deo Coca Cola sistema. Mg Mivela je u vlasništvu Fortenova Grupe iz Hrvatske, a Palanački kiseljak posluje u okviru Atlantik grupe iz Hrvatske. Minaqua, fabrka mineralne vode iz Novog Sada je društvo sa ograničenom odgovornošću, sa vlasnikom kompanije koji je Pandam NS koji posluje u sastavu internacionalnog investicionog fonda Global Water Investment Group LTD - navedeno je.

U vlasništvu Koka Kole je i proizvođač vode Duboka. Naime, Allied Beverages Adriatic sklopila je ugovor o kupovini udela kompanije Anđelković al, pa je ona nakon završetka transkacije pod indirektnom kontrolom kompanije Koka Kola preko njenih povezanih kompanija Barlan Inc. i The Coca-Cola Export Corporation.

To znači da su u domaćem vlasništvu, kada govorimo o većim fabrikama koje flaširaju vodu, ostale Heba iz Bujanovca, čiji je vlasnik Nektar iz Bačke Palanke, Voda Vrnjci (Ekstra pet), Prolom voda (mali akcionari), Voda voda (Vojin Đorđević) i Voda Jazak (NIS).

Privatizaciju fabrika na potpuno drugačiji način doživela je svojevremeno ekonomista Nada Vidović, koja je na predavanju pod nazivom "Voda kao javno dobro ili strateški interes", koje je organizovao Zrenjaninski socijalni forum 2016. godine istakla da je "Srbija u tišini prodala izvorišta - bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana".

Kako je tada navela, "naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 mil EUR ostvarenih prodajom nije iskorišteno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima", preneo je Danas.

- Mi smo prodali svoja prirodna bogatstva tretitajući ih kao "robu" i to za tepsiju ribe, pa sada na vodi zarađuju privatna preduzeća i strane kompanije - rekla je tada Vidovićeva.

Govorila je i o privatizacija javnih vodovoda, čime bi Srbija, kako je navela, u potpunosti izgubila samostalnost u raspolaganju ovim resursom.

Tada je upozorila da na prodaju čekaju još i Ribarska banja, Banja Žubor, Specijalna bolnica Banja Koviljača, kao i druge specijalne bolnice koje se, ne slučajno, nalaze na izvorima geotermalnih ili mineralima bogatih voda.


Šta kaže Zakon o vodama?

Kako za eKapiju kažu u Direkciji za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vode, vodotokovi i njihovi izvori i resursi podzemnih voda, uključujući i geotermalne resurse, prirodna su bogatstva u svojini Republike Srbije. Na prirodnom bogatstvu može se steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja, u skladu sa posebnim zakonom, u ovom slučaju Zakonom o vodama.

Kontrola nad vodama se sprovodi primenom Zakona o vodama, čije se odredbe primenjuju na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.

- Vodna dozvola izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina, zavisno od načina, uslova i obima korišćenja voda, načina, uslova i obima ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i uslova za druge radove kojima se utiče na vodni režim. Vodnom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, saglasno odredbama 122.-127. Zakona o vodama - navode.


Da li je proizvodnja vode za piće unosan biznis?

Fabrike voda najviše su locirane u nerazvijenim područjima gde je ova vrsta proizvodnje često i jedini izvor zapošljavanja. Industrija mineralnih voda direktno zapošljava oko 3.000 ljudi, a posredno taj broj je znatno veći, imajući u vidu sve povezane grane.

Potrošnja mineralnih voda u Srbiji nije velika, ali je značajan podatak da iz godine u godinu raste, pa je tako za poslednjih 10 godina tri puta povećana i po stanovniku iznosi 70-80 litara godišnje, dok je potrošnja u EU oko 150 litara.

Raznovrsnost asortimana ovih proizvoda takođe raste, što se ogleda u aromatizaciji mineralnih voda, kako negaziranih tako i gaziranih mineralnih voda za sve uzraste.

Ukupna proizvodnja mineralnih voda u 2021. godini je povećana za 8,1%. Rast je registrovan u proizvodnji mineralnih negaziranih voda od 11%, kao i u proizvodnji gaziranih mineralnih voda od 5,3%.

- Srbija proizvodi godišnje dovoljno za domaću proizvodnju, ali i određene količine za izvoz, međutim tržište je slobodno tako da se mineralna voda i uvozi - navedeno je u dostavljenim informacijama.

U proseku, više jedne petine ukupno proizvedene količine i izvezemo. Takođe, prosečno uvezena količina godišnje iznosi oko jednu desetinu količine koju izvezemo. U strukturi izvoza dominira negazirana mineralna voda, dok je u uvozu taj odnos mineralne negazirane i mineralne gazirane skoro izjednačen.

Zemlje koje su najviše zainteresovane za mineralne vode su i dalje zemlje bivših republika SFRJ, dok najveće količine mineralne vode uvozimo iz Hrvatske, Slovenije i Italije.

U 2021. godini izvezeno je 1.185 hilj. hl (povećanje od 30%) a uvezeno 114 hilj. hl (povećanje od 27%).

Cene uvoznih mineralnih voda su u porastu u 2020. u odnosu na 2019. godinu, dok su izvozne cene domaćih mineralnih voda u padu. Međutim i dalje je cena uvoznih mineralnih voda na višem nivou u odnosu na cenu domaćih mineralnih voda. Prema strukturi i uvoza i izvoza dominira mineralna negazirana voda, čija je potrošnja duplo veća od gazirane mineralne vode, dodaje se.

Za proizvođače mineralnih voda 2014. je bila ključna godina zbog potpune liberalizacije tržišta prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čime je tržište Republike Srbije otvoreno za konkurenciju mineralnih voda iz okruženja i Evrope, a čiji plasman se odvija preko velikih trgovinskih lanaca.

Liberalizacijom tržišta, uvoz mineralnih voda povećan je s a 52.316 hl u 2013. na 134.023 hl u 2014. što je za 2,6 puta više. Poslednjih pet godina beleži se porast izvoza mineralnih voda, primećuje se stabilizacija količine uvezenih mineralnih voda, koja je u 2020. godini smanjena.U 2021.godini beleži se porast uvoza mineralnih voda.

Na osnovu inicijative PKS, smanjena je visina naknade na vode za 12% i od 2017. godine vraćena na nivo iz 2012. godine. U 2018. i 2019. naknada za vode je ostala ista 1,2147 din/svaki prodati litar.


O mineralnim vodama Srbije

Srbija spada među evropske zemlje koje su bogatije izvorima kvalitetne mineralne vode, ali se ona malo koristi za piće, terapeutske svrhe ili kao termalna energija.

Naše mineralne vode ubrajaju se među najkvalitetnije na svetu, jer su raznolikog geološkog sastava sa terena bogatih raznovrsnim mineralima.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE