SET 2022: Bauk balansiranja - Kako će na energetsku mrežu uticati priključenje novih kapaciteta iz OIE?

Ervin Leko, rukovodilac sektora za tržište u EP HZHB kaže da će sve većom integracijom kapaciteta iz OIE biti još zahteva za balansnom energijom.

- Mi u BiH sigurno imamo dovoljno energije za balans, ali regulativa zaostaje i u nadolazećem periodu najviše se treba time pozabaviti. Proizvođači u BiH koji nisu u sistemu feed-in tarifa, nisu kod operatora i nisu im regulisane cene, ne mogu izaći na tržište. Znači megavat iz fosilnih goriva danas možete prodati za 300 EUR, a megavat iz OIE ne možete, pa ga morate dati po pet puta manjoj ceni elektroprivredi.
Nezavisni operator sistema u BiH (NOS) je, kako je rekao Leko, već uneo neke izmene u tržišnim pravilima, kada je u pitanju trajanje tercijarne rezerve, smanjili su na 15 minuta, i to sve radi balansiranja te energije iz obnovljivih izvora. RS ide napred u tom smislu, nadam se da će i FBiH, rekao je Leko.

- Pravilnik o raspodeli troškova balansiranja je sastavljen, i stoji i dalje, Operator za OIE u FBiH ne obavlja svoju temeljnu funkciju, on mora biti balansno odgovorna strana i mora se ugledati na Hrvatsku. Npr. naša VE Mesihovina je raskinula ugovor sa Opetatorom za OIE, nismo više na toj povlašćenoj ceni, i izašli smo na tržište. To smo napravili uz obostrani dogovor sa njima, možda se opet i vratimo, ali mislim da nema povratka na te cene. Nelogično je da cena za gubitke bude 55 EUR po megavat-satu - istakao je Leko.

Njegov kolega iz EP BiH, Muamer Bahto, koji je ekspert za upravljenje energijom u toj kompaniji, kaže da kada su počeli da se primenjuju balansni mehanizmi desila se revolicija, mehanizmi su dali rezultate, i stvorile su se pretpostavke da se učesnici na tržištu mogu udruživati u balanse grupe, da mogu sami birati balansnu grupu i na taj način tražiti priliku za smanjenje svojih troškova balansiranja.

- Mehanizam je dobar, ali bi regulator trebalo da shodno novim tržišnim uslovima i velikom porastu cena izvrši određena prilagođavanja, koja nisu problem da se urade, i mislim da bi time balansni mehanizam bio dosta unapređen. Cene na tržištu su tako visoke, pružaoci pomoćnih usluga nisu stimulisani da pružaju pomoćne usluge, pogotovo tercijarnu rezervu, pa i sekundaru, i tako su u nekom obliku destimulisani. To je jednostavno popraviti i nadam se da će korak biti napravljen - rekao je Bahto.

Sto se tiče balansiranja vetroelektrana, BiH je na početku priče. Ima tri priključene, snage oko 135 MW, a u balansnoj grupi EP BIH su dve.

- Imamo pretpostavke da privatni kapital može da ulaže u OIE i da svoju balansnu odgovornost reguliše na otvorenom tržištu.

Studija koju je uradio NOS, ističe Bahto, kaže da sa ovim opsegom pomoćnih usluga, sekundarne regulacije i tercijarne rezerve, u sistem je moguće integrisati dodatnih 250 MW vetra i nekih 420 mW iz solara.

Ugovori o balansiranju se sa EP BiH potpisuju na godinu dana, a u ovim fazama rizika ne bi išli u zaključivanje na duži period, rekao je Bahto.
EPS je spreman da sklapa ugovore o balansiranju po tržišnim uslovima. Dosadašnji ugovori su bili o balanisiranju pod feed-in tarifom, ali mislim da krajem ove godine ili u januaru 2023. izlaze iz podsticaja oni koji su potpisivali pod feed-in tarifama, istakao je Mijat Milošević, direktor sektora za promet u Elektroprivredi Srbije.

- U ovim uslovima je hrabro sklopiti ugovore čak i na godinu dana, a u ovom trenutku zavisimo od ponderskog odnosa nafte i gasa.

Milošević se dotakao činjenice koja je izneta na Samitu - Srbija i Hrvatska imaju prijave za priključak na mrežu za nove kapacitete ukupne snage oko 18.000 MW u obe zemlje.

- Moje pitanje glasi: Da sve to reazlijujemo po tržišnim uslovima, da li operator distributivnog sistema i njegova mreža mogu to izdržati i da li operator prenosnog sistema može izdržati ono što je u njegovoj mreži. Ubuduće, ako budemo imali veliki broj malih elektrana, snage 1 do 2 MW, onda u kritičnom delu mreže ćemo imati upumpavanje iz distribucije u prenos. Moramo raditi mrežne analize, koliko će to zagušiti mrežu.

Namera Srbije, kaže Milošević, jeste da ubuduće OIE idu na aukciju ili bilateralno balansiranje, i da ti modeli moraju biti partnerski, kako bi obe strane bile zadovoljne.
Kao i ranijih godina na Samitu energike Trebinje Marko Janković iz Elektromreže Srbije bio je jako slikovit u prikazivanju situacije koliko je balansiranje važna tema i nimalo jednostavan proces, pogotovo ako se uzme u obzir da jedna zemlja ne može taj proces voditi sama, tek tako, a da se ne uzme u obzir činjenica da smo svi deo evropske interkonekcije.

- Ne može cena balansa da bude manja od cene na veleprodajnom tržištu, to nije normalno, to pravi haos, i to ne postoji nigde u Evropi. Ovo kažem kad sam čuo ono što se dešavalo u BiH, po rečima kolege Ervina Leke. Kad se desi sporadično, to nije problem, ali na duže to je izuzetan problem. To se mora rešavati. Šta nas sprečava da širimo mrežu, kako bismo integrisali sve nadolazeće kapacitete iz OIE? Rekao bih ništa, ali mi smo deo interkonekcije i postupamo u skladu sa pravilima interkonekcije. Prave se desetogodišnji planovi, i to se ne posmatra samo na lokalnom nivou, već se posmatra i iz ugla interkonekcije. Moramo da shvatimo, mreža se ne gradi pa se čeka priključenje na nju. To se ne radi, i to čak šteti sistemu, ne može se izgraditi dalekovod i pustiti da bude bez opterećenja.

Na osnovu potreba koje oni u EMS-u dobijaju od proizvođača električne energije, ali i kupaca, izrađuju se planovi razvoja prenosne i distributivne mreže.

- Ukoliko investitor želi da ubrza taj proces, on ima mogućnost da sam ulaže i u priključnu infrastrukturu, koju će kasnije da preda operatoru. Ali ni tada se ta infrastruktura ne može raditi ad hoc, niti sme da narušava stabilnost elektroenegetskog sistema.

Operatori prenosnog sistema ne mogu biti insitucije koje bi neozibljno pristupile ovom pitanju, smatra Janković, i paušalno odrediti koliko megavata priključiti mreži.

- Srbija sada ima 7.800 MW instalisane snage, pa recimo da hipotetički treba da priključi još 15.000 MW novih kapaciteta - ako to pretvorimo u energiju i da je 30% tog instalisanog kapaciteta jednovremena energija u tom sistemu, onda dolazimo do cifre od 4.500 megavat sati struje u svakom trenutku. Ako uzmemo u obzir koliki je konzum Srbije, onda bi se 80% konzuma snabdevalo iz OIE. Želim da naglasim da u Evropi, osim Danske koja je na 60%, ne postoji zemlja koja ima visok udeo proizvodnje iz OIE u snabdejvanju finalne potrošnje. Taj udeo je od 25 do 30%, ima ih i sa 50%, ali vrlo malo. Ako bismo pretvorili, to kod nas znači da bi Srbija imala snabdevanje finalnih kupaca od 80% iz OIE.