Željko Ignjatović, naučnik čiji je optički čip uneo revoluciju u digitalnu video-tehnologiju

Voleli mi to ili ne, jedino bitno što je Srbija ikad dala svetu jesu njeni naučnici. Sve ostale oblasti, nažalost, nikad nisu bile, a nisu ni danas, na nivou koji je dostigla srpska vrhunska nauka. Imena Milutina Milankovića, Nikole Tesle i Mihajla Pupina večne su lozinke po kojima se ime naše nacije prepoznaje u svetu. Usud je genijalnih Srba da ostvarenje svojih zamisli, životno i profesionalno ispunjenje dožive daleko od Srbije, tamo gde neka druga država brine o naučnicima. Tako je bilo nekad, tako je i danas.

Željko Ignjatović, jedan od vodećih inženjera elektrotehnike i kompjuterske tehnologije na svetu, pronalazač čipa koji će promeniti svet, morao je da ode u SAD, poput desetina hiljada njegovih vršnjaka, da bi ostvario svoje snove. Čak i kad bi se sada zaustavio, što, naravno, neće biti slučaj, postigao je već više nego što bi sa istom tom pameću u Srbiji uradio za deset života.

Srpsko-američki naučnik, a tako su zvali i Teslu i Pupina, Željko Ignjatović napravio je, zajedno sa svojim kolegom Markom Bakom, superčip koji će u potpunosti promeniti način budućeg funkcionisanja svih digitalnih video-uređaja. Najveći problemi digitalne video-tehnologije uvek su bile baterije, koje se izuzetno brzo troše i relativno komplikovano pretvaranje analognih podataka u digitalnu formu, što je i uzrok onog prvog problema. Čip Ignjatovića i Baka ostvarenje je davnašnjeg sna elektroničara: on sliku digitalizuje momentalno, već na nivou piksela.

Prvi testovi superčipa pokazali su da on, pri radu sa 30 frejmova u sekundi, koristi svega 0,88 nanovata po pikselu - neverovatnih 50 puta manje od najboljih čipova koji se danas proizvode. Takođe, novi čip pokazuje i neviđen dinamički raspon (odnos između najmanje i najveće količine svetlosti koju može da registruje); taj odnos je kod postojećih CMOS senzora 1:1.000, a kod Ignjatovićevog čipa 1: 100.000.

Reč je, u stvari, o dva pronalaska, tj. idejama (koje su patentirane u Zavodu za patente). Prvi pronalazak se odnosi na način kojim se "čitaju" pikseli (osnovni element slike). Dosadašnji načini su bili u biti analogni (signali se prenose u vidu napona koji je uvek osetljiv na šum i zahteva veliku količinu energije za prenos). Njihova ideja je da se informacija o slici digitalizuje na nivou piksela i zatim prenosi u digitalnom domenu, što značajno smanjuje osetljivost na sum (što opet rezultira poboljšanjem kvaliteta slike) i smanjenje potrošnje energije.

Drugi pronalazak se odnosi na kompresiju slike. Ideja je da se pikseli poređaju u neuniformni raspored, što je nov način razmišljanja kada je reč o "hvatanju" slike. Dosadašnji raspored piksela je uvek bio uniforman (svi pikseli pođednako udaljeni). U njihovoj zamisli pikseli su ispomerani u tačno određene lokacije. Time se kompletno uklanjaju sve operacije množenja koje su inače obavezne prilikom kompresije slike. Sve operacije u njihovom pristupu su samo operacije sabiranja tako da je ukupan broj operacija samo pet odsto od broja u standardnom pristupu. To umnogome smanjuje kompleksnost pratećeg hardvera za kompresiju.

Ta ideja može da nađe primenu u industriji foto-aparata, kamera, mobilnih telefona... a svaki uređaj posebno opet može da nađe primenu u npr. medicini, svemirskim istraživanjima, nautici itd...

Ignjatović kaže da njegov nekadašnji mentor, a sada kolega profesor Mark Baka i on osnivaju korporaciju Signal Sciences, Inc, u čijem sastavu je i kompanija ADVIS čija je funkcija da radi na razvoju senzora za akviziciju i kompresiju slika. ADVIS se nalazi u fazi "formacije kapitala".