Noćno Sunce u Vranju – Grad traži strateškog partnera za postavljanje solarnih panela na deset lokacija

Boban Stanković

Sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40% iznad evropskog proseka, a najveći potencijal za korišćenje solarne energije u našoj zemlji imaju gradovi na jugu- Niš, Kuršumlija i Vranje. Računica nadležnih institucija pokazuje da bi godišnja ušteda od postavljanja po četiri kvadratna metra solarnih kolektora na krovima u Srbiji, iznosila oko 7.420 gigavat časova električne energije, odnosno 370 mil EUR. Ove brojke, uz ekološki aspekat, ali i propise Evropske unije, razlog su što se sve više institucija, opština i gradova u Srbiji opredeljuje da ulaže u obnovljive izvore energije.

Grad Vranje, koji ima oko 276 sunčanih dana godišnje već je odredio deset lokacija koje zadovoljavaju sve uslove za postavljenje solarnih panela, kazao je za "eKapiju" Boban Stanković, pomoćnik gradonačelnika Vranja.

- Nameravamo da kroz projekte javno-privatnog partnerstva za odabranih deset lokacija pronađemo kompanije sa kojima ćemo investirati u solarne panele. Grad obezbeđuje parcele i neophodne dozvole, kao i određene povlastice za gradnju, a obaveza kompanije je da investira u postavljenje panela. Deo profita od električne energije koju budemo prodavali EPS-u iskoristićemo da pokrijemo troškove javne rasvete, potrošnju u zdravstvenim, školskim ustanovama i javnim preduzećima u opštini. Tako ćemo novac koji smo trošili za električnu energiju preusmeriti za nove investicije i ekonomski razvoj. Ukoliko nam, shodno našem učešću u investiciji, posle podmirivanja ovih računa, ostane još novca, njega ćemo takođe usmeriti ka novim projektima. Sa kompanijama koje nam se jave preciziraćemo vlasnički udeo, što će zavisiti od kapaciteta postrojenja i proizvodnje- objasnio je Stanković.

Boban Stanković

Stanković je kazao da se u neposrednoj blizini lokacija nalaze dalekovodi i pristupne saobraćajnice, što je neophodan uslov za postavljanje panela. Sagovornik "eKapije" naglasio je da je Grad raspoložen za sve oblike saradnje, tako da će pregovarati kako sa pojedinačnim kompanijama, tako i sa konzorcijumima, odnosno svim potencijalnim partnerima koji su spremni da investiraju u obnovljive izvore energije.

- Novim Generalnim urbanističkim i Prostornim planom Vranja predviđene su pomenute lokacije za postavljnje solarnih panela, tako da za veoma kratko vreme možemo da izdamo sve neophodne dozvole. Insistiramo na tome da firma koju budemo osnovali bude registorvana u Srbiji, jer treba naglasiti da sve članice EU imaju obavezu da 12% energije proizvode iz obnovljivih izvora energije i Srbija, iako nije članica, treba da se rukovodi tim zahtevima- zaključuje Stanković.

Mini hidrocentrale

Osim iskorišćavanja potencijala solarne energije Grad Vranje ima i veliki potencijal za izgradnju mini hidroelektrana.

- Prema katastru koji je uradilo Ministarstvo energetike na teritoriji Vranja je predviđena izgradnja 35 malih hidroelektrana koje su kapaciteta do 1 megavata. Imamo izuzetan vodni potencijal, lokacije za izgradnju su blizu dalekovoda i saobraćajno su dobro povezane, što je jako bitno zbog dalje distribucije energije. Lokacije su tačno definisane i obuhvaćene prostornim planom, a procedura za izdavanje dozvola biće maksimalno skraćena. Grad za ove investicije takođe traži strateškog partnera- kazao je Stanković.

Boban Stanković

Sunce u Srbiji

Prosečan intenzitet sunčevog zračenja na teritoriji Srbije se kreće od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu - tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan - tokom jula.

Na godišnjem nivou, prosečna vrednost energije globalnog zračenja za Srbiju iznosi od 1.200 kWh/m2/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1550 kWh/m2/godišnje u jugoistočnoj Srbiji, dok u srednjem delu iznosi oko 1400 kWh/m2/godišnje. Stepen iskorišćenja zračenja zavisi od karakteristika ugrađenog prijemnika toplote, tako da se može usvojiti prosečna vrednost raspoložive korisne energije od 700 kWh/m2 godišnje.

Energija koju sunce tokom godine emituje na 1 m2 krova kuće u Srbiji je jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna.

Osim toga, iskorišćavanjem ukupnog potencijala solarne energije za zagrevanje vode i emisija ugljen-dioksida smanjila bi se za 6,5 miliona tona godišnje. Nezvanični podaci govore da se u Srbiji godišnje ugradi oko 15.000 m2 solarnih kolektora, što je malo.

T.S.