Izvor: RTS | Petak, 25.02.2022.| 10:11
Izdvojite članak Odštampajte vest

Reni bunari i depo Beogradskog metroa - Linije spajanja i razdvajanja

Makiško polje
Makiško polje (Foto: Print screen / YouTube / Beogradske rs)
Na Makiškom polju 22. novembra 2021. počela je izgradnja infrastrukture i nasipa budućeg depoa Beogradskog metroa. Protivnicima gradnje na ovom mestu jedan od glavnih argumenata bio je da će to ugroziti snabdevanje Beograda vodom.

Izvršni direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije Pavle Janković rekao je da se Beograd snabdeva iz dve vrste izvorišta - iz svojih reka i iz reni bunara koji se nalaze neposredno uz Savu.

Osim zelenila ništa drugo ne sme da bude u drugoj zoni zaštite vodoizvorišta koja se prostire do Obrenovačkog puta, odlučili su odbornici Skupštine grada.

Nadležni kažu da se veliko gradilište depoa budućeg metroa, nalazi na 800 metara, od te granice i na nekoliko kilometara od reni bunara.

- Što se tiče samog rastojanja od reni bunara do budućeg depoa, ono je minimalno oko 1,5 kilometara udaljenosti, odnosno na maksimalnom delu oko četiri kilometra udaljenosti, ta udaljenost apsolutno zadovoljava sve uslove koji su propisani pravilnikom - kaže Vesna Tahov, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

- Sam depo je na dva kilometra od reni bunara, dao bih primer gde je depo GSP-a na Novom Beogradu koji je tu od 80-ih, 90-ih godina na kilometar od reni bunara na levoj obali Save. I do sada tamo se nije desilo nikakvo zagađenje, iako je to i autobuski depo koji je ekološki mnogo problematičniji nego bilo šta ovde što ćemo mi imati - kaže Stanko Kantar, direktor JKP Beogradski metro i voz.

Na ovom prostoru donedavno su bili auto-otpadi, a u neposrednoj blizini je i stara ranžirna stanica.

Šo se tiče samog depoa, on se direktno naslanja na ranžirnu stanicu koja je izgrađena još 70-ih godina, kaže Vesna Tahov dodajući da "znamo pod kakvim je uslovima radila", koliki je zagađivač.

- I ako ona za sve ovo vreme nije zagadila naše vodoizvorište, depo koji se gradi po svim ekološkim standardima i po pravilima zaštite životne sredine sigurno neće zagaditi taj prostor - ističe Tahov.

Institut Jaroslav Černi radio je pre osam godina detaljna istraživanja i na osnovu te studije sužena je zona zaštite vodoizvorišta.

Nekada je gotovo celo Makiško polje bilo u drugoj zoni, koja je sada smanjena na polovinu, i to je ono što građane brine. U preduzeću Beogradski metro i voz kažu da poštuju sve propisane standarde.

- Vozovi za metro sistem su električni i mi u samom depou nemamo ništa što može da spada u opasne materije ili nešto što može da napravi zagađenje. Sva vozna sredstva, čak i ona koja se koriste za vuču vozova, imaju električni pogon. Ono malo što može biti nekih sredstava za podmazivanje ležajeva osovina, to je sve u ograničenom prostoru koji je zaštićen - kaže Kantar.

Trenutno je u toku izrada završnog dela idejnog projekta za trasu budućeg metroa, a idejni projekat depoa je na republičkoj revizionoj komisiji. U depou će biti smešteni vozovi, hale za remont, pranje, upravna zgrada sa upravljačkim centrom.


Odakle se Beograd snabdeva vodom

Izvršni direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije Pavle Janković rekao je da se Beograd snabdeva iz dve vrste izvorišta - iz svojih reka i iz reni bunara koji se nalaze neposredno uz Savu, u priobalju reke Save.

- Kada je reč o rečnoj vodi najveći kapacitet i najveći udeo u proizvodnji vode koju koriste naši sugrađani je sa postrojenja Makiš koje zahvata vodu iz Save. To je oko 3.800 litara u sekundi od nekog proizvodnog kapaciteta oko 6.600 litara u sekundi, ili oko 60% - rekao je Janković.

Prema njegovim rečima, preostalih 40% se zahvata iz reni bunara.


Uloga reni bunara

Kada je planirana prva stanica metroa, mnogi protivnici te ideje su govorili da su ugroženi reni bunari.

Janković kaže da je 99 reni bunara u sistemu Beogradskog vodovoda, raspoređeno sa čukaričke strane toka reke Save i na levoj novobeogradskoj strani.

Sa leve novobeogradske strane je 60 bunara, počev od ušća Save u Dunav, gde je prvi reni bunar pa sve do atara sela Kupinovo, dok se na čukaričkoj strani prostiru na dve lokacije, 20 bunara na Adi Ciganliji i preostalih 19 duž starog Obrenovačkog druma, između Save i starog Obrenovačkog puta.


Nivoi provere beogradske vode za piće

Sva voda koja se proizvede u Beogradskom vodovodu ima tri nivoa kontrole – prvi nivo je na samim proizvodnim pogonima kojih je pet. Janković kaže da je kontrola 24 sata.

- Drugi nivo kontrole je u našoj službi sanitarne kontrole, a treći nivo vrši Gradski zavod za javno zdravlje kao eksterna kuća. Imamo još i nadzor Ministarstva zdravlja u vidu nadzora Republičke sanitarne inspekcije - rekao je Janković.

Govoreći o cevima za vodu, Janković ukazuje na to da najviše azbestnih cevi ima u naseljima čukaričke opštine – Sremčici, Velikoj Moštanici i Železniku.

Azbestne cevi su ugrađivane većinom 70-ih godina one se menjaju zbog starosti i pojave kvarova, koji su učestali za stare cevi.

- U sistemu su od sedamdesetih godina prošlog veka, znači 50 godina. Prvo, voda nije u kontaktu direktno sa azbestom i razlog zamene jes veće učešće azbestnih cevi nego drugih, ali zato što je učestalost kvarova na cevovodima povećana - rekao je Janković, dodajući da one ni na koji način ne ugrožavaju bezbednost građana.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE