Izvor: Nova.rs | Petak, 14.01.2022.| 16:45
Izdvojite članak Odštampajte vest

Da li je Srbija zemlja sa najviše rudnika i najnižom rudnom rentom

Ilustracija
Ilustracija (Foto: freedomnaruk/shutterstock.com)
"Rudna renta u Srbiji iznosi od tri do sedam posto, to je zastrašujuće malo. To je jedini naš ugovoren i stabilan prihod. U drugim zemljama je taj procenat uvek dvocifreni", kaže za Novu konsultatnt za strana ulaganja Milan Kovačević.

Procenjuje se da u Srbiji ima više od 70 lokacija na kojima se vrše istraživanja i priprema iskopavanje ruda. Sa takvim bogatstvom treba pažljivo.

- Bilo bi pametno promeniti propise i povećati procente. Trebalo bi pripremiti veće tarife, ako mislimo da imamo koristi od rudarstva - kaže sagovornik Nove.

- Bilo bi pametno da je napravljen tim, nije trebalo sve ostaviti u rukama minstarstava. Trebalo je i da se napravi jedna studija - iz toga bismo utvrdili koliko bi nam ekonomski bilo ili ne bi bilo korisno. Ukoliko bi se u tu studiju ubacile i posledice, onda bi i te posledice trebalostaviti u naše rashode. Ako je ta naknada od tri do sedam posto - da li na ta naknada pokreiva išta, ili ćemo morati jođ ponešto mi da uradimo sa našim novcem? - objašnjava sve propuste i postavlja pitanja Kovačević.

Odnosom prema rudnom bogatstvu u Srbiji nije zadovoljan ni ekonomista Dušan Nikezić.

- Sa Rio Tintom danas ne bi imali problem da ova vlast nije 2015. godine promenila Zakon o rudarstvu i uvela automatizam, po kojem nosilac istražnih prava automatski dobija i pravo da eksploatiše rudno bogatstvo zemlje. Da se to nije desilo, država danas jednostavno ne bi dala Rio Tintu eksploataciono pravo jer se predloženim modelom eksploatacije uništava životna sredina, a ova australijska firma bi ostala vlasnik rezulata istraživačkih radova, koji su izuzetno vredni i mogla da ih proda državi ili drugom investitoru, pa samim tim ne bi bilo potrebe da im država plaća bilo kakvu naknadu. Na sličan način je ova vlast ćutala i o istraženim rezervama bakra i zlata u okolini Bora i bukvalno ih poklonila Kinezima, koji ih danas nemilosrdno eksploatišu, izvoze u Kinu i zarađuju milijarde evra, koje su mogle i morale da ostanu u Srbiji - smatra Nikezić.

Rudna renta u Srbiji i svetu

Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine – rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Tako na primer dok je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Ruminiji 12%, Rusiji 22%, u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta rudna renta iznosi i između 25% i 30% ekstrahovane rudne sirovine.

Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji?

Tako što od uplaćene rudne rente – 60% pripada budžetu Srbije, a 40% opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50% ide u republički budžet, 10% u pokrajinski, a 40% u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE