CDM projekti u Srbiji - Šansa za privlačenje stranih investitora za upravljanje otpadom, energetsku efikasnost, pošumljavanje

Ko želi da izgradi postrojenje za proizvodnju biogasa ili da, na primer, biomasu iskoristi za grejanje, može za to da dobije novac od stranih investitora. Naime, Srbiji je kao državi ugovornici Kjoto protokola još 2008. godine omogućeno učešće u projektima "mehanizma čistog razvoja" (The Clean Development Mechanism – CDM). Finansijska podrška zemljama u razvoju u okviru CDM-a treba da pomogne dostizanju niza ekonomskih, društvenih i ekoloških ciljeva, odnosno ciljeva održivog razvoja. Međutim, čini se da se o sprovođenju ovih projekata u našoj široj javnosti malo zna.

Primenom Kjoto protokola, emisija štetnih gasova koji utiču na stvaranje takozvane "staklene bašte" treba da se u periodu od 2008. do 2012. godine u atmosferi smanji za 5,2%, pri čemu je kao referentna uzeta 1990. godina. CDM projekti jedan su od načina da se dostignu planirane brojke.

Najjednostavnije rečeno, ukoliko kompanija ima ideju čijom realizacijom bi došlo do smanjenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, treba da se obrati Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Ministarstvo zatim uradi procenu te ideje, i ako je prihvati, postavlja na svoj sajt kako bi bila vidljiva privatnim kompanijama iz zemalja potpisnica Kjoto sporazuma. Zainteresovane privatne strane kompanije (za sada imamo sardnju sa italijanskim i španskim investitorima) zatim investiraju u realizaciju vaše ideje.

Jedan od uslova za sprovođenje CDM bilo je osnivanje Nacionalnog tela (Designated National Authority - DNA). To telo postoji od novembra 2008. godine, i u njegovom radu učestvuju predstavnici ministarstava životne sredine i prostornog planiranja; poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ekonomije i regionalnog razvoja, infrastrukture, rudarstva i energetike i finansija.

Odobreni projekti

Do sada je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije potpisalo ugovore sa četiri italijanske kompanije za izradu projektne dokumentacije za sledeće projekte:

- Proizvodnja energije i toplote iz drvne biomase - nosilac opština Ljubovija;
- Mere energetske efikasnosti - HIPOL A.D;
- Pošumljavanje goleti u centralnoj Srbiji - JP "Srbijašume";
- Projekat korišćenja biogasa, kompanija "PIK-Bečej".

Ko može dobiti status CDM projekta?

Status CDM-a, može da dobije onaj projekat koji se ne može realizovati na drugi način, kada je očekivani benefit mali u odnosu na rizik koji projekta nosi, kada za njega ne postoje raspoloživa finansijska sredstva ili kada vlasnik projekta nije realizovao takvu vrstu projekta osim pod CDM.

Ono što posebno treba istaći jeste da projekat ne mora isključivo biti inovativan.

Ciljevi projekata

Niske cene energenata, loše upravljanje infrastrukturom i visoki energetski gubitci zbog neefikasnih sistema za proizvodnju, prenos i distribuciju, sugerišu da ima dosta mogućnosti za sprovođenje projekata redukcije gasova staklene bašte i mogu biti dobra poslovna prilika za inostrane investitore.

CDM projekti bi tako mogli da značajno doprinesu modernizaciji celogupne ekonomije u Srbiji. Osim privatnih i javnih preduzeća koje mogu biti nosioci projekta, to mogu učiniti i lokalne samouprave kao što je to slučaj sa investicijom u Ljuboviji.

Konkretno, CDM projekti mogu pomoći lokalnim zajednicama u rešavanju postojećih problema i negativnih uticaja na stanje životne sredine, ispunjenju zahteva propisanih postojećom zakonskom regulativom na ekonomski isplativiji način i povećanju konkurentnosti kompanija prema tržištu EU.

Danijela Božanić, rukovodilac grupe za klimatske promene u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kaže za eKapiju da generalno postoji zainteresovanost, ali je ona daleko manja od one koja bi dovela i do sprovođenja projekta. Trenutno na sajtu Nacionalnog tela za sprovođenje CDM-a (DNA) postoji oko pet projektnih ideja kojima treba investitor.

O visini investicija u ovakve projekte ne može se direktno govoriti jer se kao jedinica "investicije" ne uzima npr. evro ili dolar nego visina jedinica smanjenja emisije (CER).

Pri tome 1 tona smanjenja CO2 jednaka je 1 CER-u.

S tim u vezi, ukoliko kompanija iz Srbije isfinansira izradu projektne dokumentacije, raste i cena CER-a po završetku projekta.

Vrednost CER-a koju će vam investitor odobriti zavisi od vrednosti na međunarodnom tržištu, faze u kojoj je prodat projekat ali i od očekivanja i pregovaračkih sposobnosti vlasnika projekta.

Stanje u Srbiji – ko su zainteresovani?

Božović kaže da primećuje da su za CDM projekte uglavnom zainteresovane kompanije koje nemaju baš mnogo para. Tako da im obično, nedostaje i novac za izradu projektne dokumentacije.

Ministarsvo životne sredine za sada ima ugovor sa Italijom i Španijom o informisanju o CDM idejama u Srbiji. Zato je za podnošenje projektne ideje bitno da ona bude napisana i na engleskom jeziku.

Nacionalna strategija CDM u Srbiji omogućava da se sprovedu ideje iz upravljanja otpadom što obuhvata sakupljanje i spaljivanje deponijskog gasa, sakupljanje deponijskog gasa za proizvodnju električne energije, kompostiranje čvrstog komunalnog otpada.

Takođe, velike šanse postoje i u oblasti poljoprivrede: korišćenje biomase za proizvodnju električne energije (toplotna, električna energija ili kogeneracija), proizvodnje električne energije korišćenjem biomase sa namenskih plantaža, anaerobni tretman životinjskog otpada i korišćenje biogasa za proizvodnju električne energije, kompostiranje životinjskog otpada i biomase.

Za Vojvođane posebno interesantno mogu bti pošumljavanje i obnova šuma, a takvi projekti su često predmet CDM-a.

Svetski trend – upravljanje otpadom

Šefica sektora Klimatskih promena u Ministarstvu životne sredine kaže za naš portal da je na svetskom nivou najveći broj CDM- u vezi sa Upravljanjem otpadom zato što je jako brz period otplate. Najveći broj tih projekata je realizovan u Kini. Sem upravljanja otpadom, dosta projekata je u vezi sa sektorom rudarstva i energetske efikasnosti, prebacivanjem sa jedne vrste goriva na drugu, ali i onih u vezi sa korišćenjem i primenom otpada sa farmi.

Više detalja o CDM projektima pogledajte na: http://www.ekoplan.gov.rs/DNA/index.html,

Projektne ideje treba poslati na adresu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, ul. Omladinskih brigada 1, 11070 Beograd.

J.Đ.