Izvor: eKapija | Utorak, 16.11.2021.| 15:46
Izdvojite članak Odštampajte vest

Šta je rešenje za otpor javnosti prema rudarskim projektima i "antirudarstvo"? - Otvorena 11. Međunarodna konferencija o mineralnim sirovinama u Srbiji

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Sumit buranarothtrakul/shutterstock.com)
Formiranje platforme za saradnju sa nevladinim organizacijama, državom i drugim kompanijama je rešenje za probleme otpora javnosti sa kojima se rudarske kompanije u Srbiji susreću, zajednički je zaključak učesnika panela o izazovima u razvoju rudarskih projekata u našoj zemlji, u okviru 11. konferencije o mineralnim resursima koja je počela danas u Beogradu.

Prema rečima Vesne Prodanović, direktorke kompanije Rio Sava Exploration, otpor stanovništva prema rudarskim projektima eskalirao je u Srbiji u poslednje dve godine, a među njima je targetiran i projekat Jadar je, kao "najveća potencijalna investicija" u zemlji u toj oblasti.

- Takozvani "nacionalizam resursa" postaje veliki problem za razvoj rudarskih projekata. Prisutan je strah, sindrom "ne u mojoj kući", nepoverenje u kompanije i državu. Stoga je neophodan rad sa lokalnom zajednicom – rekla je Prodanovićeva.

Ona je istakla da asocijacija na rudarstvo ne sme da bude "crno, prljavo i teško", nego moderne tehnologije, suživot za zajednicom i prosperitet.

- Ne sme posao geologa u Srbiji da postane opasno zanimanje. Moramo zajedno da radimo na promeni narativa o rudarstvu – rekla je Vesna Prodanović i ukazala da je potreban proces izdavanja dozvola koji podržava socijalne aspekte i društveno odgovoran rad.

Ona je istakla da je Srbija zemlja bogate rudarske prošlosti, ali dodala da je puno potencijala, ali još više kontroverzi.

- Stoga je neophodno je usaglasiti kolektivnu viziju za buduću praksu u rudarskoj industriji – ocenila je Prodanovićeva.

Osvrnula se i na ostale izazove u rudarskoj industriji, među kojima je istakla nedostatak mineralnih sirovina i kvalifikovane radne snage koja ide u korak sa inovacijama, kao i na važnost rudarskih aktivnosti u smislu sprečavanja globalnog zagrevanja.

Prema njenim rečima, smanjenje štetnih gasova zahteva sve više sirovina i proizvoda koje jedino rudarska aktivnost može da obezbedi.

- Da bismo podmirili potrebe za kritičnim sirovinama, nekoliko desetina godina sledećih moramo da iz zemlje izvadimo količinu koja je izrudarena prethodnih nekoliko hiljada godina. Sa druge strane, teško je pronaći nova ležišta mineralnih sirovina, a kada se to i dogodi, proces tehničko-ekonomske evaluacije novih ležišta veoma je skup i dugo traje – kazala je Prodanović.

Kao sledeći problem navela je zaštitu zdravlja i bezbednosti u rudnicima:

- Rudnici su sve dublji pa se povećao rizik od urušavanja, a takođe i sve manje predvidiva klima povećava verovatnoću promenljivosti temperature u rudnicima. Naši rudari u budućem podzemnom rudniku Jadar radiće u visokokvalitetnim uslovima, sa sistemom permanentnog filtriranja vazduha.

Ona je podsetila i da nezadovoljstvo javnosti potiče od loših iskustava nekih rudnika u prošlosti.

- Kompanije danas traže način da smanje negativan uticaj na životnu sredinu. Glavni cilj Rio Tinta je da do 2050. godine imamo nultu emisiju štetnih gasova i u u narednih 10 godina uložićemo 7,5 mlrd USD u projekte derkabonizacije. Rudarstvo se sve više okreće upotrebi obnovljivih izvora energije i povećanju korišćenja električnih vozila, i i jedno i drugo biće zastupljeno u rudniku Jadar – rekla je Vesna Prodanović.

Kao još jedan izazov rudarstva navela je upravljanje otpadom, navevši da su potrebna inovativna rešenja sa manjim uticajem na životnu sredinu:

- Za Jadar je u planu da blizu 30% otpada bude iskorišćeno za dopunjavanje podzemnog rudnika, čime će se smanjiti ukupna količina čvrstog otpada.

Kada je reč o zatvaranju rudnika, navela je da se problemi mogu sprečiti procesom inteligentnog planiranja pre početka eksploatacije, uz najbolju ekološku praksu, integrisanim upravljanjem rudnika i uz održivu rudarsku praksu, što se sve, kako je rekla, planira i za rudnik Jadar. Najzad, Vesna Prodanović je istakla da sve stroži i skuplji regulatorni zahtevi, kao i dobijanje takozvane društvene dozvole za rad, dodatno povećavaju troškove kompanije, ali da digitalna trasformacija može da pomogne u smanjenju troškova i povećanju produktivnosti.

Prema rečima Aleksandra Vulovića iz kanadske kompanije Medgold Resources koja istražuje nalazišta zlata u južnoj Srbiji, razlog za otpor javnosti prema rudarskim projektima leži u nedostataku komunikacije, a odgovornost dele investitori, država, ali i mediji.

- Javnost ne pravi razliku između faze istraživanja i faze eksploatacije. Deo odgovornosti je na investitorima, koji nekada ne mogu da podele dovoljno informacija sa javnošću, a zapravoje ključno je da od registrovanja kompanije počne komunikacija sa javnošću o projektu. I neobjektivno izveštavanje je takođe problem, kao i nedostatak glasa stručne javnosti, ali i to što država nije dovoljno uložila napora da edukuje javnost – smatra Vulović

Međutim, kako je ocenio, "ni država ne ulaže dovoljno napora da edukuje javnost".

- Država nije objasnila građanima da investitor nije vlasnik rudnog tela, nego je vlasnik država, a investitor ima samo pravo na eksploataciju i za to plaća rudnu rentu – ocenjuje on i dodaje da je to razlog zabluda da su nam "stranci uzeli rudno blago", te da je zaista neophodna platforma za širu saradnju i komunikaciju između svih zainteresovanih strana.

Koliko je saradnja sa javnošću i lokalnom zajednicom važna od samog početka, čak i pre istražnih radnji, navela je i Teodora Dečev, direktorka kompanije Mundoro Capital koja istražuje nalazišta zlata i bakra u okolini Bora.

Dečev je istakla da je teško privući rudarski kapital u zemlju i navela da je Mundoro do sada uložio 30 mil USD u istraživanje u regionu.

- Najviše ulaganja u rudarskom sektoru imaju zemlje koje imaju dobar zakonodavni okvir i društvenu zajednicu koja je otvorena za takve projekte – istakla je Dečev.

Ona je ocenila da je za ovo poslednje potrebno najpre izgraditi poverenje. Te da je Mundoro proveo jako puno vremena u razgovorima sa lokalnom zajednicom i objašnjenjima šta tačno rade. - To smo činili i pre nego što smo otkrili mineralne sirovine u Srbiji, i to radimo više od deset godina – rekla je Dečev.

Daniel Litvin iz konsultantske kompanije ERM Group, ocenio je da je rudarstvo je tek na početku aktivizma u smeru antirudarstva.

- Otpor će se povećati u narednim godinama, jer su bakar i litijum ključnu u tranziciji ka zelenoj energiji – smatra Litvin.

Ovogodišnju Međunarodnu konferenciju o mineralnim resursima u organizaciji TGI Grupe, čiji je jedan od medijskih sponzira portal eKapija, otvorila je ministarska rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja je ocenila da svaka eksploatacija rudnog bogatstva mora biti u skladu sa principima zaštite životne sredine.

- Svi, i građani i država, moraju biti dobro informisani o značaju eksploatacije mineralnih sirovina – istakla je ministarka, dodavši da se eventualna eksploatacija mora obavljati na zdrav i održiv način.

Prema njenim rečima, vrednost overenih rezervi mineralnih sirovina u našoj zemlji je 250 mlrd EUR.

B. Petrović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE