Izvor: eKapija+ | Utorak, 02.11.2021.| 09:55
Izdvojite članak Odštampajte vest

Treći CEO Samit biznis lidera regiona 1. decembra u Beogradu - Dobre ekonomske perspektive regiona, može li bolje

(Foto: CEO Summit Beograd)
Ekonomska 2020. godina protekla je u znaku recesije, izazvane pandemijom kovida-19. U mnogim zemljama pad je bio najveći još od Velike depresije, 30-ih godina prošlog veka. Iako će se u decembru navršiti dve godine od kako je prvi put u kineskom gradu Vuhanu potvrđen prvi slučaj zaraze kovidom-19 i uprkos tome što je u međuvremenu u mnogim zemljama počela masovna vakcinacija, svet i dalje živi sa virusom, ali 2021, ipak, protiče u ubrzanom oporavku. Mnogo bržem nego što su se i najveći optimisti nadali. Prema najnovijim, oktobarskim procenama Međunarodnog monetarnog fonda, globalni bruto domaći proizvod čitavog sveta u 2021. biće za 5,9% veći nego prošle godine, a za 2022. se prognozira rast od 4,9%.

Poput MMF-a, i Vlada Srbije je u poslednjih 12 meseci nekoliko puta menjala zvanične projekcije rasta. Prošlog decembra, budžet za ovu godinu skrojen je na pretpostavci da će BDP Srbije porasti za šest odsto, što se u početku mnogima činilo kao previše optimistično. Sada ministar finansija Siniša Mali tvrdi da će ove godine privredni rast biti "najmanje sedam odsto", a predsednik Aleksandar Vučić procenjuje da će dostići 7,5%.

Uprkos tome što se mnoge ekonomije oporavljaju brže nego što se to očekivalo, neke zemlje iz regiona ni u ovoj godini neće dostići BDP iz 2019. Hrvatskoj, na primer, očekivani rast od 6,3% neće biti dovoljan da nadoknadi prošlogodišnji pad od osam procenata. Negativan bilans imaće i Crna Gora, čiji je BDP, zbog velikog udela usluga, posebno turizma, lane pao rekordnih 15,3%. Ako se ostvare prognoze MMF-a, Crna Gora ove godine neće uspeti da nadoknadi ni polovinu tog pada, te će BDP iz 2019. dostići tek 2023. U "minusu" je i Bosna i Hercegovina, čiji je BDP prošle godine pao za 4,3 a ove se očekuje rast od 2,8%. Slična je situacija i u Severnoj Makedoniji, u kojoj rast u 2021. od četiri odsto neće nadomestiti lanjski pad od 4,5%.

Na drugoj strani su Slovenija, Albanija i Srbija. Ukoliko ne bude drastičnih iznenađenja, ove godine će BDP Slovenije i Albanije biti za 1,8% veći nego pre pandemije, a u Srbiji za skoro 5,5%, jer posle prošlogodišnjeg pada od jedan odsto, MMF prognozira rast od 6,5%, dok srpski zvaničnici očekuju i veći rast, od pola do jednog procentnog poena.

Nesporna je činjenica da je Srbija ekonomski kroz pandemiju prošla bolje od većine zemalja sveta, ali to donekle duguje i svojoj privrednoj strukturi i malom udelu sektora turizma i usluga u stvaranju BDP-a. Uprkos tome, male su šanse da, kako to tvrdi predsednik Vučić, Srbija već ove godine po ukupnom BDP-u dostigne Hrvatsku. MMF, naime, procenjuje da će BDP Hrvatske ove godine biti 63,4 mlrd USD, a Srbije 60,7 mlrd. A ista institucija za 2022. predviđa da će Hrvatska imati rast od 5,8 a Srbija od 4,5%. Pri tome je mnogo važniji parametar za poređenje BDP po stanovniku i on je u Hrvatskoj 15.810, a u Srbiji 8.790 USD.

Poslednjih nekoliko godina na brži rast u Srbiji, uz standardno visok priliv direktnh stranih investicija, koje će i ove godine, po svemu sudeći, biti oko 3 mlrd EUR, utiču i sve veće javne investicije. Oktobarskim rebalansom budžeta za 2021. dodatno je udeo javnih investicija povećan sa 7,2 na 7,8% BDP-a.

Većina ekonomista, međutim, ukazuje da su ključni problem za dugoročni održiv rast Srbije nedovoljne domaće privatne investicije. Kako rešiti taj problem i kako stvoriti ambijent koji će motivisati biznismene iz svih zemalja regiona da više ulažu u matične zemlje biće jedna od tema i predstojećeg Trećeg CEO Samita biznis lidera regiona, koji magazin Instor, uz medijsku podršku NIN-a, organizuje 1. decembra u beogradskom hotelu Hajat. Uz to, vodeći ljudi poslovne zajednice regiona razgovaraće i o tome da li se i pod kojim uslovima sledeće godine mogu ostvariti veće stope privrednog rasta od onih koje MMF prognozira za Bosnu i Hercegovinu (3,2%), Severnu Makedoniju (4,2), Srbiju i Albaniju (po 4,5), Sloveniju (4,6), Crnu Goru (5,6) i Hrvatsku 5,8%. Učesnici Samita pokušaće da odgovore i na pitanja šta svet i region očekuje u 2022, koliko nove okolnosti zahtevaju i nove biznis modele kako bi se istrajalo na putu održivog, inkluzivnog rasta, u kojoj su meri i tradicionalne industrije prinuđene na inovacije i digitalizaciju, kako tradicionalnu prevesti u industriju 4.0 i kako u "novoj normalnosti" unaprediti regionalnu ekonomsku saradnju.

Na skupu će se predstaviti i lideri kompanija koje su u praksi dokazale da izreka da je svaka kriza ujedno i prilika nije prazna floskula. Brojna istraživanja pokazala su da su najveći iskorak ostvarile kompanije koje više od ostalih investiraju u znanje i inovacije – u nove proizvode, u povećanje efikasnosti, u unapređenje poslovnih procesa i organizacije, u smanjenje troškova energije i repromaterijala.


Ekonomija kakvu smo pozanavali polako postaje prošlost

Prošle godine, u jeku pandemije, prema procenama Međunarodne organizacije rada, u svetu je ugašeno 300 miliona radnih mesta, jer su pokidani mnogi lanci snabdevanja. Procene Svetskog ekonomskog foruma su da će zbog robotizacija u narednih pet godina bez posla ostati 85 miliona radnika, ali će se istovremeno pojaviti tražnja za potpuno novim zanimanjima i veštinama. Kuda ide svet? Šta su najveći izazovi koji nas očekuju i kako na njih odgovoriti?

Na ta i brojna druga pitanja, pokušaće 1. decembra da odgovore učesnici Trećeg CEO Samita, a svoje učešće već su potvrdili Ivan Ostojić, partner u kompaniji McKinsey, Mike Michel, CEO Telenora Srbija, Aleksandar Jakovljević, generalni direktor Phillip Morris Srbija, Marko Čadež, predsednik PKS, Roberto Kutić, COO Infobip, Hrvatska, Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija, Nebojša Šaponjić, direktor i suvlasnik Nelt grupe, Tomislav Čizmić, predsednik uprave slovenačkog Mercatora, biznismen Milan Beko i Samo Login, osnivač i vlasnik kompanije LoginEKO, koji je firmu Outfit7, kreatora svetski poznate mobilne aplikacije Talking Tom, 2017. prodao jednom kineskom holdingu za milijardu dolara.

Informacije i prijave na zvaničnoj stranici www.ceo-summit.rs.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE