Izvor: Politika | Sreda, 14.12.2005.| 11:37
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kvalitet vekni u beogradskim radnjama - pekari „farbaju” hleb

O kvalitetu crnog hleba na beogradskom tržištu se praktično ne može govoriti, jer većina pekara u obično belo brašno dodaje aditive, boje, preprženi ječam, raž ili, čak, kafu i kakao kako bi kod potrošača stvorili iluziju da kupuju zdravu namirnicu, rekla je Zlatica Marković, inženjer tehnologije i predsednik komisije za ocenjivanje kvaliteta hleba koje je sproveo Beogradski pokret potrošača. Laboratorijska ispitivanja zdravstvene bezbednosti i kvaliteta ove namirnice sprovedena su u Institutu za prehrambenu tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, a iz prodaje je, što iz velikih supermarketa i privatnih prodavnica, što iz pekara, uzeto 35 uzoraka belog, polubelog i crnog hleba. Osim ove prevare kojom se nesumnjivo služi veliki broj proizvođača, pokazalo se da veliki broj njih zakida na gramaži. Ustanovljeno je, naime, da je čak 40 odsto uzoraka hleba bilo lakše od deklarisane mase.

Kako je naglasila Marković, crnog hleba ima dovoljno u ponudi, ali osim nekoliko uzoraka koji su bili odličnog kvaliteta, ostali gotovo i da ne liče na crni hleb. To je, kako je naglasila, zbog toga što pekari za spravljanje crnog hleba umesto integralnog koriste belo brašno.

– Neki u smesu dodaju aditive što je sofisticiranija varijanta bojenja hleba u crno. Drugi će ga obogatiti kafom i kakaom kako bi postigli tamniju nijansu. Teško je na tržištu pronaći crni hleb napravljen od punog zrna. Ovakav hleb nije zdravstveno neispravan, ali apelujem na proizvođače da ne obmanjuju potrošače zavaravajući ih da se hrane zdravijim crnim hlebom – naglasila je Marković, dodajući da nije tačno, kako tvrde proizvođači, da je na tržištu nestašica integralnog brašna, već je problem u tome što je tehnologija za proizvodnju crnog hleba malo zahtevnija od uobičajene.

– Potrošači treba da znaju da crni hleb nije rastresit, nema veliki volumen. Čim je hleb vazdušast treba znati da nije pravi, i da za ovakvu veknu ne treba dati mnogo para – objasnila je Marković. Kako se još moglo čuti, „farbanje” hleba uglavnom je manir privatnih pekara, a retko će se takvim trikom poslužiti veliki industrijski sistemi. Sedmo uporedno ispitivanje hleba na beogradskom tržištu je pokazalo i da se u gradskim radnjama najčešće može kupiti hleb „sava”, kao i da je, generalno, kvalitet belog hleba bolji nego prethodnih godina. Nedostaje, međutim, i raženi hleb, kao i polubeli koji se tek sporadično može pronaći u dućanima. U odnosu na decembar prošle godine, beli hleb je pojevtinio za 4,75 odsto i njegova prosečna cena, za veknu od 500 grama, iznosi 22,53 dinara. To nije slučaj i sa crnim hlebom – u odnosu na isti period prošle godine je jevtiniji za svega 0,92 odsto, a za veknu prosečno treba izdvojiti 27 dinara.

– Evidentno je da je velika konkurencija između proizvođača uticala na poboljšanje kvaliteta belog hleba. Međutim, pojedini pekari zakidaju na meri, može se čak reći da smanjenje mase postaje tendencija – rekao je Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE