NavMenu

Zbog dekarbonizacije deficit struje biće izraženiji u narednim godinama - Investiranje u OIE nema alternativu

Izvor: eKapija Utorak, 15.06.2021. 14:31
Komentari
Podeli
(Foto: Đorđe Bjelaković)
Dekarbonizacija će zahtevati 17 mlrd EUR investicija do 2030. i zato su pred nama veliki izazovi, kako za banke i finansijere, tako i za privatni i javni sektor, poručila je na ovogodišnjem Samitu energetike u Trebinju direktorka EBRD-a u BiH Manuela Naessl, učestvujući na poslednjem, sedmom panelu ovog skupa.

Ovo je, kako je istakla, istovremeno i prilika da se napravi dobar investicioni zamah. EBRD je, po njenim rečima, podrška svim projektima koji budu išli ka zelenoj energiji. Takođe, podrška su i komercijalnim bankama koje žele da plasiraju kredite za ovu oblast. Kao banka, EBRD želi da sistem izdavanja koncesija bude jasan i u skladu sa standardima.

- Želimo da vidimo na koji način se investitori biraju da bi učestvovali na tržištu i koji su njihovi objektivni kriterijumi, a sve kako bismo izrabrali najbolju ponudu. Zato je sistem aukcija dobar, jer je sve transparentno.

EBRD će, kako je istakla, zahtevati u budućem periodu još jaču saradnju javnih i privatnih aktera na polju energetike, kako bi se iskoristili svi potencijali koji nosi ovaj sektor u zemljama regije.

Nedavno je i najavljeno da će upravo EBRD podržati gradnju prve solarne elektrane u Trebinju, što će biti investicija Elektroprivrede RS (ERS).

Darko Milunović, izvršni direktor za finansije u ERS, rekao je da je to preduzeće 2018. kreiralo plan investicija za narednih 10 godina, "ne znajući šta nas čeka". Sada, tri godine nakon tog plana, ne žele da stanu sa investicijama, jer kako kaže, investiranje u energetiku nema alternativu.

- Nekoliko je razloga zašto su nam potrebne investicije. Najpre, potrošnja struje. Iz godine u godinu se u RS povećava potrošnja struje za oko 3%. Danas imamo deficit električne energije u regionu i realne su procene da će zbog procesa dekarbonizacije deficit još više doći do izražaja. U narednih 10 godina mi želimo da gradimo nove objekte ukupne snage 1.000 MW, što je ambiciozno, ali moramo postaviti visoko cilj. Većina će biti finansirana zaduženjem, a ostatak novcem ERS-a. Koliko ćemo izdvojiti od našeg novca zavisi i od cene struje, koja je u Republici Srpskoj nerealno niska. To nam limitira prihode.

Saša Šćekić, rukovodilac Sektora za licence i tehničke poslove u Državnoj regulatornoj komisiji za električnu energiju u BiH, smatra da se ne bi trebalo hvaliti niskom cenom struje, a da nemamo objekte koji bi trošili tu energiju. Kako kaže, smanjenja je potrošnja na prenosnoj mreži, a dodatno će biti smanjena pojavom prozjumera.

- Tokom 2019. smo imali smanjenje potrošnje u BiH za više od 7%, isto i u 2020. godini, tako da smo 2019. bili na nivou 1990. po potrošnji u BiH, a 2020. na nivou iz 1991. Znači, osetiće se smanjenje potrošnje te moramo privući investicije u kvalitetnu potrošnju, onu koja će biti energetski efikasna.

Šćekić je naveo da su 2019. rezerve za solarne i vetrokapaciteti u BiH bili 460 MW za vjetar i 400 MW solara, da bi ih prošle godine digli na 840 MW za vetroelektrane i 825 MW za solarne.

- Idemo korak ispred u odnosu na to što je potrebno investitorima – rekao je Šćekić.

Milka Mumović iz Energetske zajednice ponovila je da je u ovaj celi proces energetske tranzicije potrebno uključiti stručnjake, jer je "investicija u znanje prava stvar".

- Kompanije koje žele da ulažu u energetiku moraju da imaju stručnjake – istakla je ona, a po pitanju uključivanja građana u proizvodnji struje navela je da je potrebno imati cenovni podsticaj, jer u suprotnom građani neće imati motiv da se uključe i budu prozjumeri.

- Veštačka niska cena ga neće motivisati i održavanje niskih cena je nedopustivo. Te niske cene imaju veze i sa održavanjem naših amortizovanih elektrana, uključujući termoelektrane, kao da su one osnov za tu nisku cenu. To nije dobra politika – ponovila je Mumović.

Investitori da se spreme za tržišnu utakmicu

Maja Turković, podpredsednica CWP Global za Srbiju, kompanije koja razvija vetro i solarne parkove u Srbiji, pohvalila je zakone koje je zemlja usvojila ovog proleća.

- Investitori sada imaju na raspolaganju moderne tehnologije i niže kapitalne troškove, kako za solarne, tako i za vetroelektrane, pa su naši nivelisani troškovi proizvodnje takvi da nama ne trebaju podsticaji. Svi investitori treba da se pripreme za tržišnu utakmicu. Naša kompanija radi velike projekte na prenosnoj mreži i spremamo se za tržište. Ja ne verujem u dugoročnost podsticaja, jer je teško opravdati zahtev za operativnom pomoći države u tretutku kad možete proizvesti megavat sat ispod ili na nivou tržišne cene – navela je Turković.

Ministarstvo energetike Srbije je, kako je istakla, novim zakonima predvidelo finansijske ugovore o otkupu struje, pa će samim time proizvođači iz OIE biti generatori likvidnosti tržišta struje. Takođe, najvažnije je da se uspostavi off-take aranžman i strukturiran otkup struje.

- To je win-win za sve učesnike, jer tako se smanjuje obim operativne pomoći države. Može da se učestvuje sa dijelom kapaciteta onoliko koliko je potrebno da bi se namirila obaveza prema kreditorima, u smislu servirsiranja duga, i to smanjuje pomoć države, a kapacitet izgradnje može biti veći. Takođe, imamo specifičan aranžman za balansiranje, koji podrazumeva jedan period do uspostavljanja likvidnog unutardnevnog tržišta, kada imamo toleranciju za odstupanje za koje troškove podnosi garantovani snabdevač, a preko toga se plaća fiksna naknada - zaključila je Turković.

Samit energetike SET 2021 je u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET održan 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Končar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podršku Infinity group i kompanije Dwelt.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj Samita energetike Trebinje 2021.

Teodora Brnjoš

Komentari
Vaš komentar

Top priče

24.05.2024.  |  Energija, Finansije

Italijanski kredit od 100 mil EUR za dekarbonizaciju u EPS-u

Pet sporazuma biće potpisano na Poslovnom forumu u Trstu, a prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih tamošnjih razvojnih banaka, CDP, odobriće Elektroprivredi Srbije (EPS) kredit od 100 mil EUR za proces dekarbonizacije. Takođe, predviđen je i sporazum između Telekoma i italijanske kompanije Sace, specijalizovane za podršku domaćim preduzećima, posebno malim i srednjim, koja žele da rastu u Italiji i na globalnom

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.