Izvor: Danas | Utorak, 15.06.2021.| 11:52
Izdvojite članak Odštampajte vest

Cena drveta eksplodirala u Srbiji i svetu - Rezana građa skuplja za 60%

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Kletr/shutterstock.com)
- Ovde obično ima oko 200 kubika građe u svakom trenutku - pokazuje vlasnik jednog stovarišta građevinskog materijala u okolini Beograda, a gledaj sad, nema ni 20 kubika. Poslednjih pet, šest godina cena se kretala oko 150-160 EUR po kubiku, a sad je 240 evra. I izgleda da će biti još i gore. Ali, nek košta koliko košta, samo da je ima - žali se prodavac građe.

A kako je nestašica i kako su skočile cene, izgleda kao da su svi počeli da trguju drvetom.

- Zovu non-stop ljudi, traže građu, nude avansno plaćanje. Sad izgleda da svako trguje građom - govori on.

Ovo nije samo slučaj u Srbiji, već u većini industrijskog dela sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama stovarišta rezane građe su sasvim prazna, a cene su se u odnosu na prošlu godinu udvostručile.

Ogromna tražnja preko okeana dovela je do povećanog izvoza iz Evrope što je pored povećane domaće tražnje dovelo i do manjka u privredama kao što je Nemačka.

Pored toga, ogromna tražnja kineske privrede koja beleži snažan oporavak nakon prošlogodišnjeg usporavanja zbog pandemije dodatno doprinosi neravnoteži između globalne ponude i tražnje.

U Americi kažu da je zbog naglog i velikog rasta tražnje za drvnom građom došlo zbog buma u gradnji kuća, u čemu je građa osnovna sirovina.

Trošak drveta za jednu prosečnu kuću za bračni par je sa ranijih uobičajenih 15.000-20.000 USD skočio na čak 40.000 USD.

Drugi faktor koji je pogurao tražnju na gore je to što je tokom pandemije veliki broj ljudi krenuo da majstoriše po i oko kuće, odnosno procvetao je "uradi sam" koncept, za šta je mahom glavna sirovina drvo.

U Srbiji je specifično što se u građevini najčešće koristi rezana građa od četinara koja u našem šumskom fondu učestvuje tek sa 10%.

Branko Glavonjć, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu objašnjava da Srbija i inače uvozi velike količine čamove rezane građe iz BiH, Crne Gore, Ukrajine i Rusije.

- Nakon korone, ekonomije su krenule u oporavak i to je dovelo do rasta potražnje za drvetom svuda, a pogotovo u Kini. Proizvodnja ide svojim tokom, ali je došlo do naglog rasta tražnje i zato se dešavaju i nestašice i skoro duplirane cene. Mislim da je ovo privremeno stanje i da će se u prvoj polovini sledeće godine vratiti u normalu - ocenjuje Glavonjić ukazujući da će u najvećoj meri cene zavisiti od globalne situacije.

Recimo, jednu otežavajuću okolnost za ovo tržište mogla bi da predstavlja najava Ruske Federacije da od 1. januara sledeće godine zabrani izvoz drveta u trupcima.

- Neizvesno je kako će se to odraziti na globalno tržište, a sigurno je da će se odraziti i na naše i regionalno tržište - napominje profesor jedan od vodećih stručnjaka za tržište drveta u Srbiji.

Srbija godišnje izvozi oko 70-80 hiljada kubika trupaca što nije prevelika količina u odnosu na ukupnu proizvodnju, ali prema rečima Glavonjića je ipak dragocena jer domaća drvna industrija može da preradi sve to, i još mnogo više s obzirom na brojnost fabrika nameštaja, podova itd.

- Rezana građa je jedan od najnižih nivoa finalizacije trupaca. Izvozimo preko 200.000 kubnih metara rezane građe godšnje, a postoje kapaciteti za preradu u Srbiji. Nažalost, nisu još zaživele mere iz strategije razvoja drvne industrije do 2022. godine prema kojoj bi se određena količina rezane građe usmerila u proizvode sa većom dodatom vrednošću. Ipak, potražnja na globalnom tržišti je velika, posebno u Kini i njihovi trgovci koji su aktivni u ovom regionu kupuju ogromne količine rezane građe i dobro ih plaćaju i predstavljaju konkurenciju domaćmh prerađivačima. Izvoz rezane građe raste iz godine u godinu i odražava se na domaće tržište i onda ono što ostane prodaje se skuplje. Neke domaće kompanije su prinuđene da uvoze građu kako bi mogli da obezbede proizvodnju. Taj trend nije dobar i vlada bi mogla da se malo više uključi u rešavanje tog "problema" i da se više sirovina usmeri domaćim proizvođačima - poručuje Glavonjić.

Građevinski bum u Srbiji poslednjih godinu, dve dana svakako doprinosi i rastu domaće tražnje za rezanom građom.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da se danas drvo manje koristi u građevinarstvu, a više beton i čelik, ali da su cene sirovina značajno porasle.

- Ovo najviše pogađa manje privatne građevinare i cene građe su se udvostručile. Ali nije samo građa u pitanju, već i građevinska hemija, stolarija i na kraju i cena rada. To utiče i na cene nekretnina, a koliko zavisi koliki rast troškova proizvođači i mogu da prihvate na sebe - ističe Rodić.

Ova situacija sa cenama trupaca i građom ne utiče za sada direktno na tržište drveta za ogrev, mada recimo tona drvnog peleta sada košta 10 EUR više nego u ovo doba prošle godine.

Glavonjić objašnjava da na tržište ogreva više utiče tražnja za pločama od drveta i to pre svega u dve velike fabrike, Kronospan koji pravi ivericu i Simpo iz Kuršumlije koji pravi lesonit, dok je rezana građa koja se dobija iz trupaca sasvim drugi proizvod.

- Na cenu ogrevnog drveta utiče i proizvodnja peleta, ali su cene poslednje tri godine relativno stabilne - zaključuje Glavonjić.

Prema podacima Zavoda za statistiku od januara do marta ove godine vrednost izvoza sečenog drveća je povećana za 60% i to uglavnom zbog većeg fizičkog obima izvoza.

S druge strane obim uvoza je povećan za 2,5 puta, a vrednost uvoza za 60% zahvaljujući nižim cenama uvoznog drveta.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE