Izvor: Beta | Sreda, 05.05.2021.| 16:15
Izdvojite članak Odštampajte vest

Fiskalni savet: Ekonomsku meru neselektivne pomoći građanima trebalo bi trajno napustiti

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Borislav Bajkic/shutterstock.com)
Neselektivna podela sredstava svim punoletnim građanima, ili svim penzionerima, u Srbiji loša je mera ekonomske politike koju bi trebalo trajno napustiti, ocenio je Fiskalni savet u objavljenoj analizi isplate državne pomoći građanima.

Kako je ukazano, isplata jednokratne pomoći stanovništvu iz budžeta je neefikasna i veoma skupa - isplata 100 EUR u 2020. godini košta 72 milijarde dinara (610 mil EUR), a mere iz 2021. koštaće preko 50 milijardi dinara (440 mil EUR).

Budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za sprovođenje vanrednih isplata pomoći građnima, pa se ti rashodi finansiraju zaduživanjem države, uz iznosu od preko 1 mlrd EUR, naveo je Fiskalni savet.

Prema oceni tog nezavisnog tela, taj novac je mogao da se ulože korisnije, u trajno poboljšaje kvaliteta života u Srbiji umesto što se deli svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.

- Još veći problem je to što budžet Srbije ne raspolaže viškom sredstava iz kojih bi se finansirali ovi izdaci, jer je on i bez tih troškova u minusu. To znači da svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže (uz kamatu) da bi im se predviđena sredstva uopšte isplatila. Dakle, ono što građani danas dobijaju kroz podelu 100 ili 60 EUR nije poklon države, već će sutra isti ti građani dobijeni novac vraćati s kamatom iz svojih poreza - upozorio je Fisklani savet.

U analizi je navedeno da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u budžet se vraća svega oko 10% isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.

Tako je isplata 100 EUR punoletnim građanima uticala na ubrzanje BDP-a u 2020. od najviše oko 0,2% (a koštala je budžet oko 1,3% BDP-a), dok će efekti isplate 60 EUR (i dodatka od 50 EURza penzionere) na rast BDP-a u 2021. biti nešto manji od toga.

- Takođe, potrošena sredstva ni izbliza se ne vraćaju u budžet kroz veću naplatu poreza. Procenjujemo da se tek oko 10% potrošenih sredstava na ovaj način vratilo u budžet. Konkretnije, od preko 600 mil EUR koji su potrošeni za isplatu 100 EUR u 2020. u budžet se vratilo kroz povećanje PDV-a i akciza svega oko 60 mil EUR, a od oko 450 mil EUR koji se planiraju u 2021. u budžet će se vratiti tek oko 45 mil EUR - procena je Fiskalnog saveta.

Istaknuto je da isplata pomoći svim građanima nije dobra mera ni iz ugla socijalne politike, jer se na taj način ne mogu trajnije rešiti problemi nejednakosti i siromaštva, a pri tom pomoć nije dobro ni dizajnirana, jer ne postoji opravdana mera socijalne politike u kojoj se ista sredstva daju i siromašnim i bogatijim gradjanima.

Srbija je, kako je naveo Fiskalni savet, za sada jedina zemlja u Evropi koja se odlučila za neselektivne novčane transfere svim punoletnim gradjanima, a isplata targetirane novčane pomoći u SAD potpuno je neuporediva sa Srbijom.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE