Istraživačka stanica Petnica, kraj Valjeva - Petnička pećina

RAPORT IZ PETNIČKE PEĆINE

Lepet slepih miševa

Mladi iz Istraživačke stanice kraj Valjeva znanja iz biologije
stiču i u dvoranama najveće pećine u zapadnoj Srbiji

Pethička pećina, udaljena sedam kilometara od Valjeva, privlači biologe, hemičare, biohemičare, arheologe, geologe, speleologe... A pre svega đake darovite, radoznale i zainteresovaie za pomenute discipline koja rado dolaze u Istraživačku stanicu „Petnica".

Čak i kad završe studije i odu da rade ili specijaliziraju u poznatim američkim, australijskim ili evropskim institutima, ne zaboravljaju ovo mesto. Kad dođu u zemlju, obavezno bar svrate u „Petnicu" i novim generacijama održe zainmljiva i ekskluzivna predavanja. Upoznaju ih sa najnovijim svetskim dostignućima u određenim oblastima. Žele da doprinesu radu ovoj svojevrsnoj školi u kojoj su oin nekada mnogo naučili. Znanje se ovde prosto grabi. Najviše se uči na terenu i to baš u pomenutoj pećini.

Od „aždaje" do ambisa

- Pećina ima dva ulaza i dva dela povezana kanalima i špiljama. Tu je i izvorište reke Banje koja iz zemlje jedino izvire ispred glavnog ulaza u pećinu. Vidite čak i sada, kada je minus deset, temperatura vode nije ispod devet stepein. Nikada se ne spušta ispod devetog podeoka iznad nule, ali ne prelazi ni sedamnaesti stepen, bez obzira na to koliko je vrelo leto, pošto reka prolazi kroz pećinu - priča Kristijan Ovari koja ovde u Petnici drži učenicima časove iz biologije.

Ovo je najveća pećina zapadne Srbije, značajna porodiljska kolonija slepih miševa. Poznataje i po raznim endemskim vrstama, kao što su stonoge, zrikavci. U pećini su zanimljive koncertna dvorana, „aždajino" jezero, medveđa dvorana i dvorana slepih miševa. Poslednja stanica je dvorana ambisa, ali do nje mogu doći samo oni hrabriji koji imaju speleološku opremu, ali i iskustvo. Iz pećine se povremeno čuju „krici", a oko nje su se „isplele" razne priče o vampiru, aždaji i drugim nemainma. Tako tu posla ima i za etiologe.

Ovde se radi, prvenstveno, sa srednjoškolcima. Ali ima časova i za starije osnovce, pre svega sedmake. Oni u takozvanoj letnjoj naučnoj školi „prolaze" kroz sve naučne discipline kako bi mogli da prepoznaju svoje sklonosti. To im pomaže da odaberu srednju školu, a kasnije i fakultet na kome će studirati. Ali i predavačima u „Petnici" da na vreme spoznaju koliko će koja nauka ovde biti popularna.

Ima i radionica za nastavinke, uglavnom iz didaktike i metodike, ali i iz stručnih oblasti. Gro nastave je namenjeno srednjoškolcima. Oni najviše i najčešće uče u biblioteci, rade u savremeno opremljenim laboratorijama i kabinetima „Petnice“ i idu na teren. „Igraju" se, recimo, kraj petničkog veštačkog jezera, „provocirajući" razne promene.

Seminari traju od tri dana do tri sedmice. Programe seminara odobravaju programske komisije koje čine stručnjaci sa univerziteta, instituta, iz Srpske akademije nauka i umetiosti i iz drugih ustanova, poput Botaničke bašte, palićkog Zoološkog vrta, Republičkog zavoda za zaštitu prirode...
Časove i vežbe učenicima uglavnom drže apsolventi. Oni su rukovodioci seminara. Njima najčešće pomažu studenti prve i druge godine. Učeinci pohađaju „kurseve" iz arheologije, etiologije, lingvistike, psihologije, istorije, fizike, primenjene fizike i elektronike, astronomije, matematike, geologije, hemije vode, biologije, hemije, humane biohemije i iz programiranja.

- Gledamo šta deci leži. Ako je dete strpljivo i talentovano za manuelni rad uvek može da bude mikrobiolog ili fiziolog. Često mi najbolji polaznici budu đaci koja nemaju sve petice, nemaju čak uu leticu iz biologije. Poneki od njih su čak i problem u školi – kaže Kristijan.

Promena kursa

Neki učenici promene kurs. Došli su da slušaju biologiju zbog genetike koja im se činila zanimljivom. Mislili su da će ovde da rade na kloniranju, otkrivanju leka protiv raka ili side. Onda su uvideli da je geneti ka pre svega matematika, iščitavanje podataka, sedenje u biblioteci. Ali zato shvate da im leži arheologija ili etnologija.
A o tome koliko rad u „Petnici" olakšava studije pričao nam je Filip Bihelović, apsolvent na beogradskom Hemijskom fakultetu. On je završio srednju hemijsku škol, a u „Petnicu"je prvi lut došao još kao osnovac.

- Kada sam došao na fakultet ja sam, za razliku od mojih kolega, već znao da je ekstrakcija zapravo metoda za razdvajanje tečnih supstanci. Još u „Petnici" sam radio projekat o ekstrakciji. Dok su se, recimo, drugi mučili na fakultetu da sklope aparaturu za destilaciju, ja sam to uradio za pet do deset minuta - veli Filip.

Kada je pre više od dve decenije „Petiica" nastala, ovde su dolazila deca iz cele ondašnje Jugoslavije. Zatim su đaci iz republika koje su postale samostalie države prestali da dolaze, izuzev Makedonaca. Oni su, ističe direktor Istraživačke stanice Vigor Majić, ovde sticali znanja i odmah posle raspada SFRJ i u vreme rata na bivšim jugoslovenskim prostorima.

Sada „Petinca" opet postaje „Jugoslavija" u malom. Ove godine će, bar prema najavama, doći deca iz Hrvatske, a od pre tri, četiri godine ovde ponovo uče đaci iz BiH. Od prošle godine stižu i Slovenci, mada nisu baš preterano zainteresovani za pohađanje petničkih seminara, jer su seminarski programi i način rada dobrim delom utkani u slovenački školski sistem.