Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Čime će se baviti državni Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu

Izvor: Startit Nedelja, 25.04.2021. 14:33
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: jamesteohart/shutterstock.com)Ilustracija
Nedavno je objavljeno da će od juna u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu početi sa radom Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije, koji će se baviti istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Njegov glavni istraživač Branislav Kisačanin ga vidi kao "fabriku lidera veštačke inteligencije, koji će za Srbiju osvojiti deo tržišta koje uskoro može vredeti 500 mlrd USD godišnje".

Kako je Institut zamišljen, ko će ga voditi, kome će biti namenjen i kako će se boriti da ne postane troma državna institucija?

- To je od države podržan startap, koji za sada ima svoj kostur i viziju - objašnjava v.d. direktora Instituta Dubravko Ćulibrk, inače profesor i direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. On Institut vidi kao mesto koje će domaćim istraživačima pružiti najbolji okvir za razvoj.

Panjević: Do kadrova lakše kroz Institut nego kroz univerzitete

Za privredu, Institut bi trebalo da bude mesto na kojem se stvaraju kadrovi, kaže Filip Panjević, predsednik Upravnog odbora i predstavnik domaćeg biznisa, kao suosnivač ydrive.ai.

- Mi sada nemamo dovoljno kadrova koji su prošli kroz obrazovne institucije i spremni su za rad, već se oni obrazuju i kroz posao u privredi. Idealno bi bilo da to rade univerziteti, ali je upliv mašinskog učenja u kurikulume dugoročan proces. Mislim da je kratkoročno lakše taj obrazovni proces ubrzati u manjoj instituciji, nego reformisati čitave univerzitete - kaže Panjević.

Ćulibrk: Nadam se da nećemo biti tromi

Ćulibrk navodi da se mašinsko učenje sada predaje na brojnim studijskim programima, ali da nijedan nije posvećen samo tome, te da bi Institut trebalo da bude fokusna tačka, na kojoj će svi biti usmereni samo na tu oblast, jer to je način da se ona razvija. Objašnjava kako je dobro što ta institucija neće pripadati nijednom univerzitetu i plan im je da imaju svoja odeljenja u nekoliko gradova.

- Nadamo se da nećemo postati troma državna institucija. Institut mora konstantno da pokazuje inovativnost. Naš cilj je da svojim radom privlačimo investicije i postanemo samoodrživi - uverava Ćulibrk.

Teško do prvih istraživača?

Međutim, nisu investicije glavni problem. U ovom trenutku deluje kao najteži aspekt naći adekvatan kadar, odnosno prve istraživače. Od njihovog kvaliteta mnogo zavisi, jer prvi zaposleni će izgraditi kulturu ove institucije. Za pronalaženje tih ljudi u najvećoj meri je zadužen glavni istraživač Branislav Kisačanin, koji je doktorirao na Univerzitetu Ilinois i godinama radi u industriji, upravo na razvoju računarskog vida i mašinskog učenja.

On sada živi i radi u Americi, sve duže boravi u Novom Sadu, a želja mu je da kada se Institut razvije, to postane njegov glavni fokus. Kako priča, želi da Srbiji, koliko toliko, vrati ono što je ona u njega uložila, time što će posredovati da se vrhunska znanja donesu u Srbiju. Slični razlozi podstakli su i njegove koleginice i kolege, poreklom iz Srbije, koji sada rade širom sveta, da se uključe u mentorski program, kakav su osmislili.

- Prve dve godine će Institut biti poput postdoktorskih studija, gde ćemo našim istraživačima pomoći da podignu nivo svojih istraživanja na svetski nivo. U početku ćemo i raditi takve projekte koji su fokusirani na razvoj nauke, a ubrzo i one koji su potrebni privredi. Kako bismo to uspeli, napravili smo mentorski program s našim ljudima iz čitavog sveta, koji će nam pomagati u svim aspektima, od izbora oblasti istraživanja, preko objavljivanja radova u relevantnim publikacijama, pa do toga da osmislimo nove projekte i osvojimo finansiranje od različitih fondova - opisuje Kisačanin.

Kisačanin: Razumemo da će istraživači odlaziti u privredu, važan je alumni

Upravo takav program jedna je od stvari koja buduće kandidate najviše privlači da rade u Institutu, uz to što će moći da se bave naukom. U početku je postojala bojazan da li će se naći dovoljno kvalitetnih mladih istraživača, koji su spremni da budu prva generacija. Kisačanin kaže kako mu je već sada stiglo desetak kvalitetnih biografija, tako da ono što je u početku delovalo kao izazov, sada vidi kao zadatak.

Institut će moći da im pruži pristojna primanja, ali ne može da se takmiči sa velikim kompanijama, toga su svi na Institutu svesni. Kako Kisačanin kaže, jedan od glavnih aduta kojima Institut privlači talente je baš to što će moći da u njemu puno nauče i posle dve-tri godine požele da osnuju svoje kompanije ili pređu na univerzitete ili postojeće firme.

- To je zapravo neminovno u vreme kada je potražnja za takvim kadrovima ogromna, pa je Institut taj princip ugradio u svoj DNK. Naime, funkcionisaće kao protočni bojler za talente. Umesto da žalimo kada nas zaposleni jednog dana napuste, čak ćemo im pomoći u osnivanju startapa i patentiranju otkrića i izuma. Želimo da sa svima njima ostanemo u prisnim kolegijalnim odnosima i da oni postanu sledeća generacija mentora onima koji ih u Institutu naslede. Sa druge strane, nekima će se atmosfera u Institutu baš i svideti i ostaće sa nama na duže staze. Naravno da je i to dobro, jer većim projektima će biti potreban takav kontinuitet.

Za sada se neće baviti etičkim istraživanjima

Kada su u pitanju oblasti, trudiće se da rade sve što je aktuelno, od računarskog vida, modelovanja jezika, primene u zdravstvu, a imaće i grupu koja će se baviti matematičkim osnovama mašinskog učenja. Mentori su tu da pomognu i u tome u kojim smerovima i oblastima će istraživanja ići, kako bi se izbegle slepe ulice.

- Za sada nemamo planove da se bavimo istraživanjima u oblasti etičnosti u primeni ovih tehnologija. To ne znači da svaki istraživač ne treba da dobro razmisli o tome, jer posledice mogu biti ozbiljne. Svi smo gledali Terminatora. Kada se Institut bude dovoljno razvio, verovatno ćemo otvoriti i nekoliko pozicija u oblasti etike. U tom smislu, Institut će se baviti oblastima koje su čista civilizacijska dobit, na primer daljim razvojem mašinskog učenja za dizajn novih lekova i materijala - kaže Kisačanin.

Sve na čemu rade deliće sa javnošću, što je inače odlika AI istraživača i zbog čega se, prema mišljenju Kisačanina, ova oblast eksponencijalno razvija. Sama zajednica je veoma otvorena, pa čak i kompanije objavljuju veliki deo svojih rezultata i podataka.

Panjević: Imamo zadatak da dokažemo da Institut nije trik

Sve o čemu su naši sagovornici pričali, te biografije ljudi koji su za sada volonterski uključeni, za sada deluje korektno. No, postoji skepsa pošto je u pitanju državna institucija, pa kako kaže Filip Panjević: - Mislim da je na nama veliki zadatak da dokažemo da je Institut institucija koja ima smisla i koja se bavi vrhunskom naukom, a nije neki trik.
Firme:
Naučno-tehnološki park Novi Sad d.o.o. Novi Sad Naučno-tehnološki park Novi Sad d.o.o. Novi Sad
Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu
Tagovi:
Institut za veštačku inteligenciju
Branislav Kisačanin
Dubravko Ćulibrk
Filip Panjević
veštačka inteligencija
AI
mašinsko učenje
Komentari
Vaš komentar

Naš izbor

Jubilarni XX Nacionalni kup u robotici Eurobot Srbija 22. aprila u Novom Sadu Industrija, IT, Telekomunikacije

ChatGPT voli rakiju i futoški kupus! - Tri ideje veštačke inteligencije za biznis u Srbiji sa malim ulaganjima i velikom zaradom Agro, Finansije, IT, Telekomunikacije

U okviru univerzitetskog kompleksa u Novom Sadu razmatra se mogućnost izgradnje objekata FTN-a i NTP-a - U planu i izgradnja garaže Građevina

Srbija prema indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju na 52. mestu od 160 zemalja IT, Telekomunikacije

Konferencija Digitalna revolucija građevinarstva 20. aprila u Novom Sadu Građevina, IT, Telekomunikacije

U narednom periodu veće uključivanje startap zajednice u razvoj sports-tech industrije IT, Telekomunikacije, Turizam, sport, kultura

Više od 70 zainteresovanih kompanija za članstvo u NTP Novi Sad, u pripremi još jedna zgrada Industrija

Institut za veštačku inteligenciju Srbije proslavio prvi rođendan - Dogovorena saradnja sa Institutom Batut IT, Telekomunikacije

Top priče

18.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Hrvatski Aircash stiže u Srbiju

Aircash, prvi hrvatski viševalutni gotovinski novčanik koji radi u državama Evropske Unije i u Švajcarskoj i ima million korisnika, najavio je dolazak na tržište Srbije. Ovo je za Bloomberg Adria potvrdio Hrvoje Ćosić, direktor kompanije. Izdavalac Aircash Mastercard prepaid kartice je licencirana institucija za elektronski novac s licencom Hrvatske narodne banke koja važi u svim državama EU. Upisani su u EU registar institucija za

18.04.2024.  |  Saobraćaj

Jovanović: Razmotriti kupovinu Siemens tramvaja proizvedenih u Kragujevcu za GSP Beograd

18.04.2024.  |  Saobraćaj

18.04.2024.  |  Industrija, Finansije

Stižu novi lovci na srpsko zlato - Australijski Strickland Metals kupio rudarski projekat na planini Rogozna

18.04.2024.  |  Industrija, Finansije

18.04.2024.  |  Energija, Turizam, sport, kultura, Zdravstvo

Planira se bušenje istražne termalne bušotine u Selters banji

18.04.2024.  |  Energija, Turizam, sport, kultura, Zdravstvo

18.04.2024.  |  Energija, Građevina

Zbog RHE Bistrica izmeštaće se dva državna puta - EPS traži projektanta, potrebna i aktuelizacija studije opravdanosti gradnje

18.04.2024.  |  Energija, Građevina

27.02.2024.  |  Zdravstvo

Bolesni smo od posla, ali dijagnozu nemamo - Iako je u vrhu evropskih zemalja po sindromu "sagorevanja" na radnom mestu, Srbija još ne priznaje "burnout"

27.02.2024.  |  Zdravstvo

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Gradiće se parking na Jastrepcu u okolini Kruševca

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

19.04.2024.  |  Finansije

Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima

19.04.2024.  |  Finansije

19.04.2024.  |  Zdravstvo

Denis Nikitin, generalni direktor budućeg postrojenja SCHOTT Pharma u Jagodini - Izgradnja fabrike napreduje u skladu sa planovima, otvaranje očekujemo u toku 2025. godine

19.04.2024.  |  Zdravstvo

18.04.2024.  |  Vesti

CBRE potvrdio lidersku poziciju osvojivši tri priznanja na 19. dodeli SEE Real Estate Awards

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Vesti

Sporazumni prestanak radnog odnosa - Novine u sudskoj praksi?

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Građevina

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)

18.04.2024.  |  Građevina

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Culinary Crossroads - Serbia meets Japan

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

17.04.2024.  |  Saobraćaj

Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

17.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Finansije

Snažan rast Milenijum osiguranja

17.04.2024.  |  Finansije

Izdvajamo još...

Nekretnine - projekti
Ovako će izgledati jedna od kula u budućem kompleksu autobuske i železničke stanice u bloku 42 - M2 će imati 29 spratova, 390 stanova, bazen... (FOTO)
Vinarija Dekanter planira gradnju objekta vinarije u Čortanovcima
Domaća firma gradi Centar za razvoj veštačke inteligencije na Novom Beogradu - Na 13.000 m2 kompleks sa prostorima za napredna istraživanja u virtuelnoj realnosti i 36 stanova (FOTO)
U okolini Nove Varoši u planu 10 kuća za odmor - Tipski objekti sa fasadama od drveta i kamena (FOTO)
Urbanističke priče
Šta se planira na Alibegovcu u Sremskoj Kamenici?
Šta predviđaju izmene plana za prostor između Sajlova i Veternika u Novom Sadu?
Na levoj obali Dunava u planu gradnja novog naselja na 300 ha - Između Ovče i Krnjače planirano oko 2.000 stanova, vrtići, škola, dom zdravlja, privredni parkovi...
Šta se sve planira uz toplanu Majevica u Novom Sadu?
Poslovni saveti
Kako zamoliti menadžera da vam bude mentor?
10 pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li na poslu manipulišu vama? - Ovu su znakovi upozorenja
Zaposleni završe samo polovinu zadataka tokom nedelje - Šta je potrebno za veću produktivnost?
Finansiranje
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Vojvodina podržava mlade poljoprivrednike - Demografska obnova ruralnih područja

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.