Ofšor zone pod posebnim nadzorom

Uprava za sprečavanje pranja novca aktivno će učestvovati u primeni Zakona o utvrđivanju porekla imovine tako što će sarađivati sa Poreskom upravom i dostavljati joj podatke i informacije koje su od značaja za postupke.

Željko Radovanović, šef Uprave za sprečavanje pranja novca očekuje da će buduća saradnja sa Poreskom upravom dodatno ojačati pravni sistem Srbije i stvoriti sigurnije poslovno okruženje u našoj zemlji.

- Uprava je jedan od učesnika u preventivnom delu sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, dok represivni deo sistema čine policija, nadležna javna tužilaštva i sudovi - kaže Radovanović za Politiku.

Pranje novca predstavlja prikrivanje porekla, držanje, korišćenje, prenos imovine koja je stečena nezakonitom delatnošću. To je kriminalni fenomen koji neprestano i brzo evoluira i svakodnevno dobija nove oblike.

Sve dok postoji prihod od kriminala, postojaće i potreba da se taj novac "opere", tačnije, da se prikaže kao legalan i ubaci u legalne finansijske tokove. Posledice toga po finansijski sistem države su velike. Narušavaju stabilnost i ugrožavaju ekonomski rast.

Kada je reč o poslovanju u takozvanim poreskim rajevima – ofšor zonama, ono nije zabranjeno propisima Srbije, ali nosi veliki rizik od pranja novca.

Upitan da li poslovanje u ofšor zonama češće koriste kriminalci, biznismeni ili političari iz Srbije Radovanović odgovara da nije uočena jasna podela.

- Ofšor zone predstavljaju pogodan okvir za prikrivanje nelegalno stečenih sredstava bez obzira na način njihovog pribavljanja. Neke od ’crvenih zastavica’ navedenih u tipologijama koje ukazuju na poresku utaju i/ili pranje novca označavaju finansijske transakcije sa ofšor kompanijama. Sa druge strane, ’crvene zastavice’ koje mogu da ukazuju na korupciju uključuju prikriveno stvarno vlasništvo funkcionera nad pravnim licima osnovanim u ofšor zonama - objašnjava Radovanović.

Uočene tipologije pranja novca u našoj zemlji pokazuju i da ne postoje odstupanja u prepoznatim i do sada identifikovanim tehnikama kojima kriminalci peru novac.

- Poslovanje stranaka koje posluju u ofšor zonama se prate sa dužnom pažnjom. To podrazumeva ne samo prikupljanje podataka o svakoj transakciji već i proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa pretpostavljenom svrhom i namenom poslovnog odnosa koji je stranka uspostavila sa obveznikom. Takođe, proverava se i usaglašenost poslovanja stranke sa njenim uobičajenim obimom funkcionisanja. Naravno, svako praćenje sa dužnom pažnjom podrazumeva i periodične provere sve prikupljene dokumentacije o strankama koje dolaze iz ofšor zona - objašnjava Radovanović.

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-obaveštajna služba Srbije koja prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje podatke do kojih dolazi i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.

- Na međunarodnom nivou uprava može da traži informacije i dokumentaciju od stranih finansijsko-obaveštajnih službi preko zaštićene platforme Egmont grupe koja omogućava bezbednu razmenu podataka - navodi on.

On dodaje da je Egmont grupa telo koje u ovom trenutku čini 166 finansijsko-obaveštajnih službi koje su članice (Financial Intelligence Units – FIUs). Uprava je članica Egmont grupe od 2003. godine i redovno učestvuje u njenim aktivnostima.

Takođe, uprava reaguje i nakon objavljivanja dokumenata o mogućem pranju novca do kojih su došli mediji u svom istraživačkom radu, naglašava on.

- Delujemo proaktivno ukoliko ocenimo da se u javnosti, odnosno medijima pojavila inicijalna informacija koja spada u našu nadležnost. U takvim slučajevima otvara se predmet i pokreće se postupak prikupljanja dodatnih podataka koji će poslužiti za potvrđivanje ili odbacivanje početnih saznanja koja ukazuju na pranje novca ili finansiranje terorizma - zaključuje Željko Radovanović.