Izvor: PR Legal | Ponedeljak, 01.03.2021.| 13:09
Izdvojite članak Odštampajte vest

COVID-19 INFO - Nove mere pomoći privrednim subjektima u privatnom sektoru

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Steve Buissinne)
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih epidemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2. Uredba je objavljena u Službenom glasniku RS br. 11/2021 i na snazi je od 13. februara 2021. godine.

Radi se o trećem paketu pomoći privredi i građanima u cilju ublažavanja posledica izazvanih pandemijom koronavirusa, vrednom 249,4 milijarde dinara.

Ko ima pravo na direktna davanja?

Pravo na direktna davanja u skladu sa Programom imaju privredni subjekti u privatnom sektoru, i to:

  • rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;
  • rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i
  • ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

Navedeni subjekti mogu da ostvare pravo na direktna davanja pod sledećim uslovima:

  • da su zaključno sa danom stupanja na snagu Programa osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su zaključno sa danom stupanja na snagu Programa postali obveznici PDV;
  • da im na poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kome se isplaćuju direktna davanja nije privremeno oduzet PIB (kao mera Poreske uprave);
  • da nisu isplatili dividendu u periodu nakon stupanja Programa na snagu.

Pravo na direktna davanja imaju i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prekid obavljanja delatnosti najranije na dan stupanja na snagu Programa.

Ko nema pravo na direktna davanja?

Pravo na direktna davanja nemaju određena velika pravna lica, i to: banke, društva za osiguranje i društva za reosiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca.

U čemu se sastoje direktna davanja?

Direktna davanja iz budžeta podrazumevaju uplatu bespovratnih novčanih sredstava koja mogu da se koristeisključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima najkasnije do 30. jula 2021. godine.

Direktna davanja će biti isplaćena u aprilu, maju i junu 2021. godine, i to u visini jedne polovine osnovne minimalne neto zarade za januar 2021. godine (što iznosi 15.450,12 dinara) po zaposlenom sa punim radnim vremenom, pri čemu će se broj zaposlenih utvrđivati na sledeći način:

  • u aprilu 2021. godine, to će biti broj zaposlenih za čije je zarade inaknade zarada podneta poreska prijava PPP-PD za obračunski period februar 2021. godine, do 31. marta 2021. godine, umanjen za broj zaposlenih kojima je kod tog privrednog subjekta prestao radni odnos počev od dana stupanja na snagu Programa do 31. marta 2021. godine;
  • u maju 2021. godine, to će biti broj zaposlenih za čije je zarade inaknade zarada podneta poreska prijava PPP-PD za obračunski period mart 2021. godine, do 30. aprila 2021. godine, umanjen za broj zaposlenih kojima je kod tog privrednog subjekta prestao radni odnos u periodu od 1. do 30. aprila 2021. godine;
  • u junu 2021. godine, to će biti broj zaposlenih za čije je zarade inaknade zarada podneta poreska prijava PPP-PD za obračunski period april 2021. godine, do 31. maja 2021. godine, umanjen za broj zaposlenih kojima je kod tog privrednog subjekta prestao radni odnos u periodu od 1. do 31. maja 2021. godine.

Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Sa druge strane, broj zaposlenih će se umanjiti za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca (npr. bolovanje).

Broj zaposlenih kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnikapoljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za jedan, što znači da se pravo na direktna davanja ostvaruje i za samog preduzetnika (bez obzira da li isplaćuje ličnu zaradu), osim u slučaju kada preduzetnik istovremeno ima i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Prijava za isplatu direktnih davanja

Privredni subjekti koji žele da ostvare pravo na isplatu direktnih davanja moraće da se prijave u skladu sa Programom. Prijava će za razliku od isplate direktnih davanja 2020. godine izgledati drugačije budući da ovog puta direktna davanja nisu praćena fiskalnim pogodnostima (odlaganjem dospelosti poreza i doprinosa), pa nije moguće primeniti isti način prijavljivanja (unošenje kasnijeg datuma dospelosti poreza i doprinosa u poresku prijavu PPP-PD).

Prijava će se vršiti tako što će privredni subjekti davati posebnu izjavu na portalu Poreske uprave ePorezi, i to posebno za isplatu svakog direktnog davanja u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje direktno davanje, a najkasnije do poslednjeg dana u tom mesecu.

Program predviđa da će se izjava podnositi u skladu sa objašnjenjem koje će biti objavljeno na sajtu Poreske uprave.

Izuzetno, privrednim subjektima u privatnom sektoru koji ne podnose poresku prijavu PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu ličnezarade, direktna davanja će biti isplaćena bez davanja izjave o prihvatanju isplate.

Namenski bankarski račun za isplatu direktnih davanja

Kao i u slučaju direktnih davanja isplaćenih tokom 2020. godine, privrednim subjektima će biti otvoreni posebni namenski računi (tzv. COVID račun) kod banke koja u momentu stupanja na snagu Programa vodi tekući račun tog privrednog subjekta.

Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka, dužni su da najkasnije do 25. marta 2021. godine, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke kod koje će mu biti otvoren COVID račun.

Poslovne banke su dužne da otvore COVID račune najkasnije do 31. marta 2021. godine.

Programom je pojašnjeno da se otvaranjem COVID računa ne stiče pravo na direktna davanja, već se samo ostvaruje pravo na isplatu sredstava na taj račun, ako su ispunjeni uslovi propisani Programom.

Sredstva na COVID računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje direktnih davanja.

Gubitak prava na direktna davanja

Privredni subjekti gube pravo na korišćenje direktnih davanja ukoliko:

  • u periodu od dana stupanja na snagu Programa pa do isteka roka od trimeseca od poslednje isplate direktnih davanja tj.do 30. septembra 2021. godine, smanje broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre stupanja na snagu Programa za period koji se završava u periodu od dana stupanja na snagu Programa do navedenog datuma.
  • isplate dividende počev od dana stupanja na snagu Programa pa do kraja 2021. godine.

Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje direktnih davanja proverava Poreska uprava svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca marta 2021. godine zaključno sa 30. septembrom 2021. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje direktnih davanja može kontrolisati i nakon toga, u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.

Privredni subjekti koji izgube pravo na direktna davanja dužni su da izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje direktnih davanja.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da kontaktirate advokatsku kancelariju PR Legal.

Autor teksta je Ivana Ružičić, Managing Partner u advokatskoj kancelariji PR Legal

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE