Izvor: eKapija | Četvrtak, 04.02.2021.| 10:29
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija i Globalni dogovor - Održivi razvoj moguć samo uz saradnju javnog, poslovnog i neprofitnog sektora i pokretanje domaće pameti

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Singkham/shutterstock.com)
Ambiciozne ciljeve za očuvanje planete nemoguće je ostvariti bez saradnje javnog, poslovnog i neprofitnog sektora, rečeno je na panelu "Značaj partnerstava za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja", koji organizuje mreža Globalni dogovor UN u Srbiji.

- Cilj mreže Globalni dogovor je da se kompanije uvežu sa ciljem održivog poslovanja. U Srbiji ima 45 članica, a od toga su 23 kompanije, tu su i mala i srednja preduzeća - rekla je Tijana Koprivica iz kompanije Delta Holding, inače i predsednica upravnog odbora lokalne mreže Globalnog dogovora.

Želja je, kako dodaje, da velike kompanije znanje podele sa što većim brojem malih i srednjih preduzeća, kako bi se stvorio bolji privredni i društveni ambijent i ostvarili ciljevi iz Agende 2030.

- U Agendi 2030 partnerstvo je izuzetno značajno, jer je nemoguće tako ambiciozne ciljeve za očuvanje planete obezbediti bez saradnje javnog, poslovnog i neprofitnog sektora - istakla je Biljana Dakić Đorđević iz Trag fondacije.

Dušan Stojaković iz kompanije Hemofarm naglasio je da je održivi razvoj simbioza društva, privrede i države.

- Globana ekonomija i privreda počivaju na malim i srednjim preduzećima. Jesmo značajni i mi veliki, ali malih preduzeća je više, pokrivaju više sektora. Zato je važno da mali i veliki mogu da razmenjuju iskustva i kroz tu razmenu jedni druge stimulišemo - naveo je Stojaković.

U ostvarenju ciljeva održivog razvoja neophodna je i podrška države, a Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije istakao je da i dalje izmiče konsenzus sa državom o tome šta su prioriteti u održivosti koji su realni za Srbiju.

- Regulatorni okvir je nažalost još uvek destimulativan, na primer kada je u pitanju PDV na donacije i na tome moramo da radimo - kaže Mitrović.

Globalni dogovor prema njegovim rečima treba demetropolizovati, iseliti iz Beograda, da bude prepoznatljiv širom Srbije.

- Tokom pandemije kao da smo potisnuli sve ove ciljeve, naša strategija je bila da se povučemo u ruralne krajeve. Treba da shvatimo da u ovom trenutku posao primene ciljeva održivog razvoja nije posao nekog trećeg, nego naše organizacije, kompanije - navodi.


Ulagati u domaću pamet

Mitrović dodaje da je potrebno napraviti dobru platformu za razmenu znanja između malih i velikih.

- Na primeru pandemije smo shvatili koliko je značajno kada nešto možeš da počneš da proizvodiš za 24 sata, a ne da čekaš da stigne iz daleke Azije - kaže Mitrović.

Ističe da bi trebalo bi više ulagati u nauku.

- Tokom pandemije za sedam dana izbačeno je oko 30 projekata koji su bili potrebni, od dezinfekcionih sredstava, pa na dalje. Uspeli smo da pokrenemo domaću pamet - istakao je.

Panel je organizovan u okviru Serbian Visions multikongresa, u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore.

I. Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE