Izvor: RTV | Nedelja, 31.01.2021.| 10:10
Izdvojite članak Odštampajte vest

U Srbiji se reciklira svega 5% ukupne količine proizvedenog otpada - Cilj je 50%

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Evan Lorne/shutterstock.com)
U našoj zemlji se organizovano skuplja 80% komunalnog otpada dok ostatak završi na nekoj od divljih deponija kojih ima na hiljade. Od ukupne količine prikupljenog komunalnog otpada samo 3% se reciklira. Da sve može i drugačije pokazuju primeri razvijenih zemalja koje su uvođenjem cirkularne ekonomije koji podrazumeva sistem kruženja sirovina i gotovih proizvoda, uspele da otpad pretvore u profit i sačuvaju prirodne resurse.

Nedostatak primarne selekcije otpada i niski troškovi njegovog odlaganja na deponije, osnovni su uzrok trenutnog stanja, ocenjuju stručnjaci. Prvi korak ka rešavanju problema, jeste jasna vizija o tome kakav sistem upravljanja komunalnim otpadom želimo.

- Za izgradnju sistema se mora pitati struka i mora biti jasno na bazi podataka napravljen i plan na koji način se prikuplja otpad i koje količine se mogu očekivati. Spram toga se onda pravi i infrastruktura. Građani se na dva načina uvode u sistem: jedno je edukacija i informisanje drugo je kaznenom politikom - kaže Igor Jezdimirović, Udruženje inženjera zaštite životne sredine.

Upravljanje otpadom je za Srbiju najveći problem u oblasti zaštite životne sredine i u tom segmentu najviše zaostajemo za propisima EU. Procenjuje se da za dostizanje evropskog standarda u tu oblast treba da uložimo 4 mlrd EUR, a najveći deo tih sredstava otići će na adekvatno upravljanje komunalnim otpadom.

- U Vojvodini imamo četiri sanitarne deponije, to su Kikinda, Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica, sa potrebnim linijama za separaciju komunalnog otpada na deponiji što otvara mogućnosti iskorišćenja onog odvojenog otpada za ponovnu upotrebu i za korišćenje materijalnih energetskih potencijala otpada - kaže Svetlana Marušić iz Pokrajinskog sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Upravo korišćenje tog potencijala suština je modela cirkularne ekonomije, koja se bazira na racionalnijoj potrošnji prirodnih resursa i kruženja sirovina i gotovih proizvoda.

- Suština je u tome da se prave predmeti koji duže traju, naravno iz ove perspektive to sada deluje dosta iracionalno, ali je tako kao što je otprilike nekad bilo, predmeti koji se mogu popraviti što je isto neki zaboravljen pojam i predmeti gde kada dođe do momenta da im je prestao rok trajanja budu lako reciklabilni da se mogu rastaviti i da se te sirovine koje su služile za njihovu proizvodnju mogu opet da se iskoriste - kaže Zoran Trpovski iz Privredne komore Vojvodine.

Trenutno se u našoj zemlji reciklira svega 5% ukupne količine proizvedenog otpada, a cilj je da se implementacijom cirkularnog modela ekonomije, taj procenat poveća na minimum 50%. Osim čuvanja životne sredine i ekonomskih benefita cirkularna ekonomija bi, prema procenama stručnjaka, obezbedila i prostor za otvaranje novih 30.000 radnih mesta.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE