Izvor: Dnevnik | Nedelja, 17.01.2021.| 14:14
Izdvojite članak Odštampajte vest

Banatski kalvados osvaja Srbiju - Sa porodičnog imanja u Crepaji stiže konjak od jabuka

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Nataliia Dvukhimenna/shutterstock.com)
Rakija jabukovača na širokom tržištu ljubitelja žestine slovi za najjeftiniju, ali Petar Margan iz Pančeva i njegovi sinovi, koji pored trgovanja auto delovima održavaju i unapređuju porodično imanje u Crepaji, tako što obrađuju stotinak hektara oranice i sa plantaže jabuka i iz sopstvene pecare, finalni proizvod im je Banatski kalvados, koji nije obična jabukovača nego višestruko vrednije plemenito piće.

Poređenja radi, litar obične jabukovača iz kućne radinosti prodaje se za 400 dinara, a boca Banatskog kalvadosa od 0,7 litara staje 2.400 dinara! Međutim, i uloženi trud Petra Margana i sinova, da se proizvede i upakuje Banatski kalvados znatno je veći, a Marganovi smatraju da se vredi više potruditi, da bi se uloženo bolje valorizovalo.

Petar priča da je u Crepaji završio četiri razreda osmoljetke, kada su se preselili u Pančevo, jer se bavio prodajom auto delova, što je i njemu primarna profesija nasleđena od oca, ali nije zapostavljeno porodično gazdinstvo u Crepaji, gde su Marganovi pustili korene doseljavanjem iz sela Prkos, nadomak Temišvara. Pošto Pančevo i Crepaju razdvaja samo 17 kilometara, porodica Margan dosta vremena provodi na porodičnom gruntu u Crepaji.

- Bavljenje auto delovima je nastavak očevog posla, a ljubav prema poljoprivredi sam nasledio od dede, pošto sam kao dete živeo na selu, tako da smo porodično spojili dve ljubavi. Crepaja je paorski kraj tako da su se svi moji prerci oduvek bavili poljoprivredom. Na stotinak hektara se bavimo ratarstvom, uglavnom sejemo kukuruz i pšenicu. Ima i u ratarstvu novaca, ali smo uvideli da je voćarstvo profitabilnija grana pa smo kupili zasad jabuka površine dva hektara - saznajemo od Petra Margana.

Dvojica mlađih sinova Strahinja i Uroš više se bave voćarstvom i porodičnim brendom Banatski kalvados, najstariji Petrov sin Lazar se uz oca bavi auto delovima...

Za razliku od klasičnog ratarenja gde se zahvaljujući mehanizaciji poslovi lakše obave, u voćartsvu i destileriji ima mnogo više posla, ali je bolja zarada, ukazuje naš sagovornik.

Kada su, kako dodaje, 2008. godine kupili stari zasad jabuka one su nekako bile najtraženije na tržištu, a planiraju da ga prošire na još pet hektara, da zaokruže planove, jer su sa ovih dva hektara mali voćari, pa procenjuju da je zasad na sedam hektara taman po njihovoj meri.

Većinu poslova na porodičnom imanju Marganovi sami postižu, ali i angažovanje sezonske radne snage kada je najviše posla, jer se bez toga ne može. Porodični brend Banatski kalvados, prevedeno naški je ustvari konjak od jabuka, koji potiče iz francuske regije Normandija.

- Kvalitet našeg Banatskog kalvadosa je već prepoznatljiv na brojnim domaćim takmičenjima i sajmovima, takođe i u međunarodnoj konkurenciji. Šampionske pehare, zlatne i srebrne medalje osvajali smo u Pragu, Bratislavi, Ljubljani, Zagrebu, Novom Sadu, Beogradu, Senti, kao i na više takmičenja u Mađarskoj i Slovačkoj. Kalvados se sprema ceđenjem jabuka i spravljanjem vina, pa potom destilacijom na tradicionalan način dobijamo destilat od jabuka. Dobijamo ga od četiri sorte jabuka, a mešavina već zavisi od godine do godine. Najbolje je ako smo u mogućnosti da spojimo ođednom sve četiri sorte, ali ukoliko to nije izvodljivo destilate pravimo posebno od svake sorte pa se oni kupažiraju i odležavaju. Na raspolaganju su nam sorte greni smit, ajdared, zlatni i crveni delišes, a imamo i manje količine jedne letnje sorte, koja je naš adut i dodatno daje notu našoj maloj tajni u spravljanju Banatskog kalvadosa. U našoj destileriji obavezno radimo duplu destilaciju, pošto je prepek bitan da bi se dobio dobar destilat koji potom najmanje tri godine odležava u hrastovim barik buradima, tako da je najmlađi Banatski kalvados koji ide u prodaju od tri godine - objašnjava Petar Margan.

Za razliku od obične jabukovače koja je na domaćem tržištu dosta degradirana, Banatski kalvados je za naše prilike skupo piće, a Marganovi uveravaju da ustvari ne mogu ni da ga naplate koliko stvarno vredi, s obzirom da su se posvetili samo tom proizvodu.

- Ulažemo puno truda i ljubavi, jurimo i malo i "krademo" znanje i iskustvo. Mnogo nam je u ovladavanju tehnologijom pomogao Đura Marjonc koji je tri decenije u Crepaji mobilnom pecarom pekao rakiju od kuće do kuće u selu. Pored Đurine prakse i iskustva, sa stručne strane dragoceni su nam saveti profesora dr Ninoslava Nikićevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže Petar koji je ekspert u ovoj naučnoj oblasti.

Banatski kalvados krči put na probirljivom tržištu, ali Petar ukazuje da je taj put prilično težak. Podrška je najpre dobijena u lokalima u Pančevu, a Banatski kalvados se dobro pozicionirao u Beogradu, počev od Stare Hercegovinedo Dva jelena i drugih poznatih kafana u našoj prestonici. Degustira se u po dva-tri lokala u Zrenjaninu i Novom Sadu, ima ga i u maloprodaji u prodavnicama u Pančevu i Beogradu, a stiže uskoro u Novi Sad, Kulu i još neke varoši…

- Nije do sada bilo posebno podsticaja za proizvođače rakije u malim destilerijama, ali bi nam neki vid podrške dobro došao u daljem razvoju. Mogli da proširimo kapacitet, prostor za sudove i odležavanje, jer imamo potrebe i planova za ulaganja, pa čekamo raspisivanje konkursa da bi obezbedili neophodna sredstva. Kod nas u porodici su takve okolnosti da se poljoprivredno gazdinstvo, sa voćarstvom i destilerijom naslanja na delatnost prodaje auto delova. Taj spoj doprinosi da se delatnosti kojim se bavimo dopunjuju. U zavisnosti od prilika, pretačemo iz jednog u drugi biznis, ali nikako da se poklopi da dobro bude u oba, da bar obe boce budu polupune. U prošloj godini u poljoprivredi je bilo solidno, bilo je solidnih prinosa u ratarenju, jer pšenice smo imali oko četiri tone i kukuruza preko sedam tona po jutru. Jabuke nam rađaju 55 do 75 tona po hektaru, jesenas smo ubrali oko 70 tona, a i cena je bila povoljna za stare sorte koje imamo - sumira učinak Petar Margan.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE