Izvor: Politika | Četvrtak, 14.01.2021.| 08:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Državna pomoć privredi mora da prođe kroz "debele filtere"

(Foto: Maryna Pleshkun/shutterstock.com)
Privreda će dobiti novu pomoć do Sretenja, a ukupna vrednost paketa podrške privredi i građanima biće veća od milijardu evra, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dakle, na novčanu podršku, koja bi trajala do proleća, opet mogu da računaju sve kompanije. Radnici će zimu pregurati bez otkaza, a svim punoletnim građanima moglo bi tokom godine opet da "kapne" nešto novca. Koliko, ne zna se, ali će biti manje od 100 EUR.

Vučić je rekao da će privredu najverovatnije pomoći u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca za 1.052.000 radnika (koliko je do sada primalo ovu pomoć). Najavio je i sektorsku pomoć za turizam, hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca. Predsednik Srbije je rekao da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima. Simbolično bi do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, kaže da je ovo nešto što se moglo očekivati i treba pohvaliti opredeljenje države da pomogne privredi. Država mora da pojača i konkretizuje pomoć određenim socijalnim kategorijama, ali davanje iz helikoptera svim građanima ne bi smelo da se ponovi jer je to rasipanje novca.

Kada je reč o pomoći privredi on kaže da ne treba pomagati svima na isti način u određenoj privrednoj grani. Do sada se pokazalo da je velika razlika u pomoći potrebnoj hotelu koji se nalazi u velikom gradu u odnosu na hotel u turističkom centru.

Država, kaže, treba da bude selektivna i da preko Poreske uprave vidi poslovanje firmi i pomogne onima koji su u krizi i mimo svoje krivice ne mogu da ostvare promet. Ukoliko ne može da se napravi ravnoteža troškova i prihoda firme onda ne vredi odlaganje plaćanja poreza, uverava naš sagovornik.

– Krediti za likvidnost za koje je garantovala država su pomogli i pomagaće i dalje onima koji su dobrostojeći. U Srbiji posluje oko 400.000 privrednih subjekata i veliki broj njih, bez obzira na garantnu šemu, ne mogu da dođu do tih kredita zato što nemaju dovoljnu solventnost. S privrednicima koji su u težoj situaciji a već imaju kredite poslovne banke neće da ulaze u rizičan posao zato što su i same u opasnosti da će ih država da ih kazni i kasnije ih sama oglobi. Ne sme rizičnost kredita da dođe na nivo od 25 odsto iznosa, jer se u tom slučaju ukida garancija države, budući da ona ne garantuje 100 odsto. Država je prošle godine dala 2 mlrd EUR kroz garancije bankama i to još nije iskorišćeno. Odobreno je nešto više od 15.000 takvih kredita – objašnjava Atancković.

Nova kreditna garantna šema koja se dogovara sa američkom Razvojnom finansijskom korporacijom DFC trebalo bi da zaživi početkom ove godine. Ministar finansija je najavljivao da će izdejstvovati povoljne uslove za naše privrednike, a DFC će u najvećem obimu biti garant kredita uzetih kod banaka u Srbiji.

U dosadašnjoj garantnoj šemi, garant vraćanja tih kredita, ukoliko bi došlo do problema u otplati, bila je država. Krediti za likvidnost u okviru garantne šeme odobravaju se na rok do tri godine uključujući grejs period od devet do 12 meseci, sa godišnjom kamatom od 3,2 odsto za kredite u dinarima i oko 2,5% u evrima.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da mu najavljeni paket pomoći baš lepo zvuči samo što ne deluje realno. Kada se sve sabere, to bi bilo nešto što u potpunosti prevazilazi naše mogućnosti.

– Čim predsednik o tome govori, to pokazuje da postoji uverenost da će kriza malo duže potrajati nego što smo se svi nadali. To znači bar do polovine, ako ne i do kraja tekuće godine i zbog toga se nameće ponovno uključivanje države i rešavanje problema koji su viša sila. Mislim da država zaista mora da se uključi, ali ta pomoć mora da bude sužena. Mnoga preduzeća su prošle godine po inerciji koristila pomoć, bez obzira na to što im nije bila toliko neophodna – kaže Filipović.

Prema njegovim rečima to jasno pokazuje da bi ovog puta državna pomoć trebalo da bude provučena kroz debele filtere i levak i da ne ide široko svima, već da se novac daje samo gde je neophodno da bi se održala aktivnost i da ne bi došlo do gašenja preduzeća.

– Apsolutno sam protiv pomoći građanima. Pokazalo se da davanje 100 evra u junu nije imalo prevelike efekte i nije bogzna koliko povećana potrošnja domaće robe. Čini mi se da bi bolje bilo taj kontigent para koji je namenjen za građanstvo usmeriti ka socijalnim kategorijama. Naš budžet je postavljen kao prenapregnuti beton i pitanje da li će ostvariti osnovne pretpostavke o rastu od šest odsto. Nisam siguran da je u budžetu planirano tih milijardu evra koji se najavljuju kao nova pomoć privredi i građanstvu. Jedino može da dođe vanredni prihod od privatizacije ili novo zaduživanje - zaključuje Filipović.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.