Izvor: eKapija+ | Sreda, 09.12.2020.| 13:11
Izdvojite članak Odštampajte vest

Najnovije istraživanje Erste Grupe o makroekonomskoj perspektivi Srbije

Ilustracija
Ilustracija (Foto: archerix/shutterstock.com)
Oporavak u trećem kvartalu, nagovešten indikatorima visoke frekvencije, potvrđen je kroz preliminarni BDP. Preliminarna procena iznosi -1,4% u odnosu na isti period prošle godine, sa rastom od oko 7,4% međukvartalno (desezonirano). Ekspanzivna monetarna politika stvorila je obilnu likvidnost, smanjila prinose i omogućila snažan rast kreditne aktivnosti (10,4% od početka godine do oktobra). Zajedno sa pozamašnim Vladinim fiskalnim paketom (~12% BDP-a), vlasti su ograničile pad u privatnom sektoru. Radna mesta su sačuvana, a rast zarada, iako blago usporen, uglavnom je nastavljen. Velike investicije javnog sektora u infrastrukturu sprovodile su se stabilnom dinamikom, dok je natprosečna poljoprivredna sezona takođe podržala rast. U međuvremenu, nakon mirnih letnjih meseci, epidemiološka situacija se pogoršala u oktobru, što ukazuje na negativne rizike po prognozu.

Odlučili smo da ne menjamo svoju prognozu koja iznosi -1% i 5% za 2020. odnosno 2021. godinu, ali naglašavamo povećanu neizvesnost. Inflacija je i dalje stabilna i u proseku iznosi 1,6% nakon 10 meseci 2020, u odnosu na isti period prethodne godine. Sa strane ponude, pritisci troškova u pravcu povećanja inflacije su slabi, zahvaljujući niskim globalnim cenama nafte, dok su pritisci na strani potražnje ograničeni nespremnošću na veće kupovine. Veliki fiskalni paket donosi značajno jednokratno pogoršanje pokazatelja javnog duga ove godine - očekuje se da će budžetski deficit iznositi 9,0% BDP-a, ali bi trebalo da počne da se smanjuje već 2021. godine.

Kurs EUR/RSD je tokom cele godine ostao stabilan na 117,6, s tim što je potreba za intervencijama NBS postepeno opadala u drugoj polovini 2020. godine. Tržišta duga stabilizovala su se nakon početne panike, ohrabrena nepromenjenim kreditnim rejtingom, koji je nadomak investicionog nivoa.

I dalje visok nivo neizvesnosti

Zavod za statistiku Republike Srbije revidirao je svoju fleš procenu za 0,1 procentni poen naniže, tako da je BDP u trećem kvartalu zabeležio pad od - 1,4% u odnosu na isti period prošle godine, uz istovremene pozitivne revizije za prethodne kvartale. Privatna potrošnja i investicije i dalje beleže negativan doprinos na ukupan BDP, iako su ublažile pad zbog monetarnih i fiskalnih podsticaja. Javna potrošnja podržavala je rast, dok je neto doprinos izvoza negativan zbog pomalo iznenađujućeg ubrzanja uvoza krajem kvartala.

Epidemiološka situacija tokom leta bila je mirna, što je omogućilo obnavljanje svakodnevnih aktivnosti gotovo punim kapacitetom, ali je u oktobru broj zaraženih počeo brzo da raste, kako u Srbiji, tako i kod ključnih trgovinskih partnera. Iako se u prvom talasu zemlja odlučila za stroge mere izolacije, vlasti su se zasad opredelile za uravnoteženiji pristup.

Naše prognoze su ostale nepromenjene na nivou od -1% i 5% za 2020. odnosno 2021. godinu, ali naglašavamo povećanu neizvesnost. Očekujemo da se domaća tražnja sledeće godine vrati na nivo pre pandemije zahvaljujući očuvanoj zaposlenosti, snažnoj kreditnoj aktivnosti i stabilnom rastu zarada. Na raspoloživi prihod će se pozitivno odraziti najavljena povećanja penzija, minimalnih zarada i plata u javnom sektoru. U oporavku industrije vodeću ulogu igra otporni prerađivački sektor, dok bi ponovni priliv stranih direktnih investicija trebalo da dodatno podstakne oporavak. Budžet za narednu godinu predviđa snažnu investicionu aktivnost. Rizici potiču od verovatno slabije poljoprivredne sezone nakon rekordne dve godine, sporog i postepenog oporavka u sektoru usluga i neizvesne spoljne tražnje.

Inflacija stabilna, blizu donje granice ciljanog koridora

Prosečna inflacija posle 10 meseci 2020. iznosi 1,6% međugodišnje, dakle stabilna je unutar donje polovine ciljanog koridora (3%±1,5pp). Inicijalna niska inflacija uglavnom je bila rezultat visoke baze cena povrća i niskih cena gasa, jer su globalna finansijska tržišta, pri određivanju cena, uzela u obzir smanjenu globalnu tražnju. Na strani tražnje, nespremnost za velike kupovine odražava se u niskim nivoima bazne inflacije.

Što se tiče narednog perioda, očekivanja finansijskog i korporativnog sektora u pogledu inflacije kroz godinu i dve godine dana nastavljaju da se kreću ispod sredine ciljanog koridora. Sve u svemu, nakon očekivanog prosečnog indeksa potrošačkih cena od 1,6% u 2020. godini, očekujemo da će cene neznatno porasti sledeće godine (1,7%).

Monetarna politika - Još jedno smanjenje na vidiku?

Nakon smanjenja za 100bp od početka godine na 1,25%, NBS nije menjala referentnu stopu od juna, usredsređujući se više na rast kreditne aktivnosti. Podaci pokazuju da je transmisioni mehanizam bio efikasan, jer su ukupni bruto krediti u oktobru bili za 10,4% viši u odnosu na početak godine. Iako se razlika u kamatnim stopama na devizne i dinarske kredite znatno smanjila u poslednje dve godine, novi poslovni podaci pokazuju da je ponovo počela da se povećava, te je usledila nedavna injekcija dinarske likvidnosti od strane NBS u vidu repo i svop (swap) operacija. Očekujemo da će NBS još jednom smanjiti referentnu stopu, verovatno početkom sledeće godine na svom januarskom sastanku, nakon što se "slegne prašina" sa decembarskog sastanka ECB i bude jasnije u kom pravcu se kreće pandemija.

Prinosi obveznica - Srbija se vratila na USD tržište

Budžetski deficit nakon devet meseci 2020. iznosi 6,6% BDP-a, najviše zbog porasta rashoda od 21,7% u odnosu na isti period prošle godine, dok je pad prihoda manji od očekivanog i iznosi samo 2,8% u odnosu na isti period prošle godine. Novembarski rebalans, zahvaljujući dodatnim rashodima za zdravstvo i kapitalne investicije, podiže očekivani deficit na 9,0% BDP-a. Sa tačke gledišta finansiranja, situacija je pod kontrolom. Nakon međunarodne emisije u maju u iznosu od 2 mlrd EUR, snažne aktivnosti na lokalnom tržištu duga početkom godine i ugovorenih bilateralnih kredita, Srbija se krajem novembra ponovo vratila na međunarodna tržišta, sa emisijom desetogodišnje USD obveznice vrednom 1,2 milijarde, od kojih bi tri četvrtine sredstava trebalo da bude utrošeno na raniji otkup skupog dolarskog duga koji dospeva naredne godine, dok bi ostatak mogao biti iskorišćen u borbi protiv pandemije.

Na kratkoročnom kraju lokalne krive, potražnja je i dalje snažna zbog dobre likvidnosti, ali kako se krećemo duž krive, nedostatak likvidnosti uzrokuje povećanje nagiba krive, a situaciju dodatno pogoršavaju neuspešne aukcije Trezora. Kretanje evroobveznica je (pozitivna) priča za sebe. S obzirom na apetit za preuzimanje rizika koji podržavaju ekspanzionističke globalne monetarne politike i uspeh u vezi sa razvojem vakcina protiv COVID-19, emisija benčmark obveznica EUR 2029 je za samo 40 baznih bodova udaljena od rekordno niskih nivoa. Imajući u vidu bolje ekonomske rezultate nego u uporedivim zemljama, stabilnu inflaciju, nisku volatilnost kursa i očuvanu kreditnu stabilnost, vidimo vrednost na dugoročnom kraju krive.

Srpski dinar - Bez iznenađenja za deviznom tržištu

Kurs EUR/RSD je i dalje nepromenjen i na kvartalnom nivou i od početka godine, i dinar se kupuje i prodaje na nivou oko 117,6. Tražnja za evrima među uvoznicima je niža, zbog niskih cena nafte, a špekulanti su demotivisani zbog snažne prisutnosti NBS. Devizna ponuda se poboljšala, zahvaljujući oporavku izvoznika i postepenoj normalizaciji turističkih i transportnih tokova. NBS je prodala 605 mil EUR neto u trećem kvartalu, uz pad volumena svakog meseca i u odnosu na 845 miliona neto prodatih u drugom kvartalu. Centralna banka ima dovoljno sredstava da obezbedi stabilnost, s obzirom na obilne devizne rezerve u iznosu od 15 mlrd EUR (32,4% BDP-a) i dodatnu 1 mlrd EUR u vidu repo linije ECB iz predostrožnosti u rezervi.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE