Izvor: eKapija | Petak, 04.12.2020.| 12:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ubrzanje privrednog razvoja traži promenu Zakona o deviznom poslovanju

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Mckyartstudio/shutterstock.com)
Jedna od najvećih barijera za privredni razvoj kroz strane investicije i realizaciju prihoda sa stranih tržišta leži u Zakonu o deviznom poslovanju, jedna je od ključnih poruka sa panela "Ritam razvoja i inovacije" na konferenciji CEO Summit. U ovom razgovoru su učestvovali Zoran Drakulić, generalni direktor kompanije Point Group Int. i predsednik Poslovnog kluba Privrednik, Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograda i direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Đurđević.

Govoreći o uticaju ovog zakona na poslovanje privrede, Nebojša Đurđević je istakao da Zakon o deviznom poslovanju donosi nepotrebna administrativna opterećenja srpskim kompanijama, stavlja ih u vrlo nepovoljan položaj u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju i smanjuje interes stranih investitora, navodi se na sajtu Inicijative Digitalna Srbija.

- Posledica pravno-pozitivističkog pristupa zakona koji zabranjuje sve što nije izričito dozvoljeno blokira inovacije, usporava razvoj i korišćenje novih poslovnih modela koji su već prisutni u svetu. Upravo zbog toga kao rezultat imamo da oni kojima je najlakše da svoje poslovanje premeste u neku drugu zemlju - a to su uglavnom digitalne kompanije — kada naiđu na ovakve prakse koje su neuobičajne za ostatak sveta, svoj biznis premeste u Holandiju, Ameriku, Irsku… I onda iz tih zemalja prihoduju i tamo plaćaju porez - rekao je Đurđević.

Zoran Drakulić se složio sa Đurđevićem i dao konkretan primer.

- U potpunosti se slažem. Recimo, u zgradi koju izdajemo imamo jednu veliku švedsku kompaniju koja je pre dva meseca od dva sprata koja su iznajmljivali i imali stotinak ljudi to smanjili na pola -zaključio je Drakulić.

Branko Greganović se nadovezao na ovu temu i ukazao na to da se ključno ograničenje odnosi na prethodnu kontrolu međunarodnih transakcija, na tzv. "deviznu dokumentarnu kontrolu".

- Nije problem to što se prate i kontrolišu međunarodne transakcije, već to što se prate koristeći pomoću prethodne kontrole. I druge zemlje kontrolišu međunarodno poslovanje, ali to rade nakon realizacije transakcije. U tim državama kontrola ne zaustavlja poslovanje, već omogućava da se život odvija slobodno, a kontrola se vrši nakon realizacije transakcije, - objasnio je Greganović i dodao da naknadnu kontrolu već koriste i drugi značajni kontrolni sistemi u Srbiji, kao što su poreski sistem ili sistem za sprečavanja pranja novca.

Dajući svoj sud o ovom zakonu, Nebojša Đurđević ga je simbolično nazvao "Berlinskim zidom digitalnog ekosistema Srbije" i pozvao na ubrzanje razgovora o promeni regulative u ovoj oblasti.

- Praktično, sve ovo znači da privredni subjekti u našoj zemlji ne mogu samostalno i slobodno da odlučuju ni o jednoj vrsti svojih međunarodnih poslova. Ovakvo uređenje je u suštinskoj suprotnosti ne samo sa načelima savremene tržišne ekonomije, već i sa deklarisanim načelima samog Zakona u kome na više mesta stoji da se plaćanje između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno - podvukao je direktor Inicijative Digitalna Srbija.

Drakulić i Greganović su se složili da je u ovom trenutku najveći rizik domaće privrede leži u obezbeđivanju likvidnosti poslovanja.

- Mala i srednja preduzeća su ta koja se u najvećoj meri susreću sa problemom likvidnosti. Andrej Jovanović je u pravu, oni koji imaju para mogu da se zaduže i sada je idealan trenutak da se kupuje. Oni koji dođu u krizu, biće spremni da prodaju imovinu, da bi opstali i da bi rešili probleme koje imaju. Biće jefitino da se kupuje u određenim delatnostima poput hotelijerstva za one koji vide perspektivu i budućnost u ovom biznisu. Pojedine firme će moći povoljno da se kupe, mnogi su sektori pogođeni, a oni koji imaju para, sada kupuju. U krizama se prave najveći profiti - zaključio je Drakulić.

- Baš kao u bankama, i u privredi imamo situaciju da se još uvek ne vidi ono što se dešava ispod površine, pre svega u vezi pritiska na likvidnost preduzeća u najugroženijim industrijama. Realnu sliku ćemo imati tek drugom polovinom sledeće godine kada isteknu grejs periodi iz kredita iz garantne šeme i otplata tih kredita optereti likvidnost preduzeća - istakao je Greganović.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.