Izvor: eKapija | Ponedeljak, 21.12.2020.| 08:17
Izdvojite članak Odštampajte vest

Brisanje jasnih granica između poslovnog prostora i dokolice - Kako izgleda savremeni prostor u kojem radimo?

(Foto: Relja Ivanić )
Tipologija poslovnih prostora današnjice veoma je složena i gotovo je nemoguće sagledati kompletan spektar modela koji se u okviru nje javljaju.


Ovako za eKapiju počinje razgovor mast. inž. arh. Dejan Todorović, asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.


Kako pojašnjava, najveće primetne razlike uočljive u odnosu na ranija vremena nastale su kao posledica digitalizacije i upotrebe novih tehnologija u svim sferama poslovanja:


- Implementacija informacionih tehnologija i njihove kompletne infrastrukture u sisteme savremenog poslovanja u mnogome određuje prostorni okvir. Osim toga, velike promene su uočljive i u programskom smislu, a one se mogu jasno čitati kroz usložnjavanje međusobnih relacija unutar kompanijskih struktura i kao direktni ishod vidljive su u promenama prostornih planova, redefinisanju karaktera radnih mesta, preispitivanju ustaljenih organizacionih šema, i sl. Poslovni prostori danas povinuju se brzinama savremenog poslovanja i svakako su dinamičniji, protočniji i otvoreniji za brze i lake promene i jednostavno prilagođavanje, za razliku od nekadašnjih standardizovanih, predeterminisanih prostora za rad.


Veliki broj kompanija uvideo je značaj uređenja unutrašnjeg prostora kao važnu komponentu poslovanja usmerenu i na komfor zaposlenih, ali i kao sredstvo za iskazivanje svojih ideoloških principa trenutnim ili potencijalnim klijentima, smatra Todorović:


- U našoj sredini, u prethodnih nekoliko godina - sa dolaskom sve većeg broja inostranih kompanija, uočljiv je postupak brisanja ili bar "razmazivanja" jasnih granica između prostora rada i prostora dokolice. Na ovaj način, zaposlenima se nude novi sadržaji i prividno veći komfor na radnom mestu, dok je još uvek upitan istinski rezultat efikasnosti ovakvog principa i njegove primene u našem kontekstu. Primena "openspace" organizacionog modela gotovo je postala standard kada su u pitanju savremeni prostori za rad, ali se često ispostavlja da upotreba ovako dehijerarhizovanog prostora ima više mana nego prednosti.


Svaki poslovni prostor ima individualne zahteve

Poslovni prostori se povinuju brzinama savremenog poslovanja
Poslovni prostori se povinuju brzinama savremenog poslovanja (Foto: Dejan Todorović)


Dodaje da se na estetiku zajedničkih prostora, koji su najčešće i klijentima dostupni, obraća sve više pažnje i neretko su baš oni najekspresivniji kada su u primenjeni materijali, boje, sistemska rešenja ili komadi nameštaja.


Dejan Todorović napominje da svaki poslovni prostor ima individualne zahteve i da bi "trebalo da je koncipiran kao ishod podmirivanja specifičnih potreba svake kompanije i njenih zaposlenih, a ukoliko je dobro promišljen, rezultat je detaljnog upoznavanja sa njenom kompletnom dinamikom, organizacionom strukturom i politikama poslovanja".


- Osim funkcionalnih individualnih radnih mesta, ali i prostora za sastanke, neophodno je zaposlenima obezbediti odgovarajuće prostore za odmor i obedovanje čija će upotreba postati podrazumevani deo svakodnevne radne dinamike. Pored zadovoljenja potreba za efikasnim i komfornim obavljanjem svakodnevnih aktivnosti potrebno je predvideti odgovarajuće prostorne kapacitete i adekvatnu opremu za odvijanje specifičnih događaja, kao i mogućnosti jednostavnih transformacija prostora kojima će se podržati privremene prostorne potrebe - objašnjava sagovornik eKapije.


Pandemija korona virusa može da bude prekretnica u promišljanju prostora


Smatra da veliki događaji koji donose globalne promene, poput aktuelne pandemije virusa COVID-19, uvek predstavljaju moguću prekretnicu u promišljanju gotovo svih prostora svakodnevice. Ove promene najčešće se ogledaju u preispitivanju postojećih i utvrđivanju održivijih organizacionih modela pre svega stambenih i poslovnih prostora, u kojima se i provodi najviše vremena.


- Primena mera za suzbijanje pandemije virusa COVID-19 gotovo da je potpuno izbrisala granice između stambenog i poslovnog prostora nametnuvši neophodnost priređivanja individualnog, funkcionalnog radnog mesta u kućnim uslovima, za svakog zaposlenog člana domaćinstva. Osim promenjenog prostornog konteksta, uočljive su i promene u politikama mnogobrojnih kompanija koje su gotovo u potpunosti, privremeno ili za stalno, preselile poslovanje iz fizičkog u virtuelni prostor. Povratak poslovanja u obliku kakav smo poznavali gotovo je nemoguće očekivati - navodi Todorović.


Dodaje da će "redefinisanje složenih kompanijskih organizacionih struktura svakako sa sobom doneti i korenite promene na planu projektovanja poslovnih prostora, koje će zalaziti mnogo dublje od promišljanja funkcionalnih šema kojima se omogućava održavanje propisane fizičke distance".


- Novonastali uslovi otvaraju prostor za promišljanje inovativnih, gotovo revolucionarnih, modela poslovnih (ali i drugih prostora) i moguće je tumačiti ih kao do sada najteži izazov za arhitekte - zaključuje Dejan Todorović.


Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE