Izvor: Tanjug | Četvrtak, 26.11.2020.| 11:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

Tema šestog MITECO foruma nova realnost, uloga medija, korporacija, društva u smeru očuvanja životne sredine

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Predsednik kompanije Miteco Miodrag Mitrović kaže da se privreda više ne može oslanjati na tradicionalne načine privređivanja, te da o tome najbolje govori četvrta industrijska revolucija koja zahteva sve više prilagođavanje na informatičku sferu.

Mitrović je na ovogodišnjem šestom po redu MITECO forum naglasio da je u oblasti životne sredine u Srbiji u poslednjih dvadeset godina postignut ogroman napredak, ali da u proseku ipak Srbija zaostaje u evropskim standardima kada je reč o životnoj sredini.

- Nešto što je dobro u prošloj, ali i u ovoj vladi jeste što imamo posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ono što mislim da je nedovoljno to je ekonomski podsticaj za zaštitu životne sredine. To ne znači samo subvencije iz budžeta, već da se napravi jedan sistem koji će privrednim subjetima I ljudima dati mogućnost da razmišljaju što im se isplati da urade, a da to istovremeno štiti životnu sredinu - kaže Mitrović i dodaje da u Srbiji ima još dosta da se uradi na polju zaštite životne sredine i održivosti.

Kako objašnjava, danas zahvaljujući mogućnosti upravljanja otpadom, na otpad se može gledati kao resurs.

On je takođe dodao da Srbija nije niti bolja, niti gora u odnosu na sve ostale zemlje, uz konstataciju da i u susedstvu i u okruženju postoji ista situacija sa aspekta životne sredine i uloge društva u tome.

Mitrović je tokom otvaranje MITECO foruma naglasio da je u organizaciji ovogodišnjeg foruma veliku pomoć dala i austrijska kompanija Wien Energie iz čijeg iskustva, kako je kazao, može mnogo da se nauči.

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin, koji je takođe jedan od učesnika na forumu MITECO, istakao je da iz švedskog iskustva zna kakav potencijal u sektoru održivog razvoja postoji.
Naveo je takođe da će od sledeće godine u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i UNDP započeti projekat o recikliranju u 17 srpskih opština kako bi se unapredilo recikliranja, a sve to, kako je kazao, odnosi se na zeleni otpad i otpad hrane na opštinskom nivou.

Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privrene komore Srbije PKS Siniša Mitrović kaže da je privatni sektor u Srbiji u ovim uslovima vitalan i žilav, te da on može da bude veliki pružalac usluga u domenu energetske efikasnosti, ali i održivosti životne sredine.

- Velike investicije u 2021. godini vidimo u fabrikama guma, u automobilskoj industriji. Nama je cilj da taj otpad koji se generiše u tim kompanijama postane sirovina za neku novu vrednost - naglasio je Mitrović na MITECO forumu.

Kako je naveo, u Srbiji već postoji primer kako od tetrapaka nastaju nove građevinske ploče, ali da takođe imamo dobre primere u malim i mikro preduzečima.

- Najvažniji proces je sada pristup finansijama, odnosno imati dobar kredibilan kreditni zeleni fond Republike Srbije koji će podržati zelenu tranziciju i uvesti nove subvencije, nove podsticaje, uvesti zelene javne nabavke jer sve su to alati koji mogu da motivišu lokalnu ekonomiju i lokalna radna mesta koja su u ovom trenutku najvažnija za rast BDP - objašnjava on.

Procene koje radimo u PKS, dodaje on, govori da bi zelena tranzicija bila 1% BDP i zato je to prilika koja se ne sme propustiti.

Rektorka Univerziteta u Beogradu istakla je da je jedan od fundamenata rada Univerziteta u Beogradu posvećenost održivom razvoju, te je naglasila jačanje saradnje između Tehnološko-metalurškog fakulteta i privredom u smeru zaštite životne sredine.

- Iz tog razlog 2005. pokrenuli smo pilot program čistije proizvodnje, a 2007. formiran je Centar za čistiju proizvodnju pri Tehnološko-metalurškom fakultetu kako bi se široko prisutpilo problemima koje imamo u industrijskim i proizvodnim procesima - kazala je Popović i dodala da je cilj energetska efikasnost, poboljšanje domaćinskog poslovanje u smislu uštede sirovina.
S druge strane, programski direktor u istraživačkoj stanici Petnica Nikola Božić kaže da ćemo krenuti da živimo iz početka kada se sve ovo završi, ali na koji način ćemo to uspeti razgovaraćemo iz ugla ekonomije, zaštite životne sredine, nauke, koja se pokazala kao jedan od važnih stubova razvoja društva, iz ugla sociologije i psihologije.

- Ne može društvo da čeka da se vakcina pronađe da bi pronašao način funkcionisanja. Moramo funkcionisati i u vanrednim okolnostima. Moramo pronaći minimum standarda u kojima čuvamo javno zdravlje, ali opet u kojima društvo uspeva da funkcioniše u kontekstu obrazovanja, kulture, nauke, ekonomije, zaštite životne sredine i to mora da se dešava paralelno - objašnjava Božić.

Inače, na ovogodišnjem forumu MITECO Nova realnost, Uloga medija i Korporacija i društvo su teme u fokusu panelista. Na ovogodišnjem forumu MITECO učestvuju ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin, rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović, zamenik predsednika PKS Mihailo Vesović, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić, šef pregovaračke grupe za Poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskik promenama (2017-2020), kao i mnogi drugi.

Inače prvi MITECO međunarodni forum je organizovan pre 18 godina, a njegov značaj raste i postaje referentno mesto za pokretanje aktuelnih tema iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, sa posebnim osvrtom na upravljanje otpadom.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.