Izvor: Politika | Utorak, 24.11.2020.| 12:50
Izdvojite članak Odštampajte vest

Mladi doktori nauka štite šljive u srpskim voćnjacima

(Foto: Suzana Obradović)
Po ugledu na evropski podsticaj mladih doktora nauka, nedavno je i u Srbiji sa 9 mil EUR podržan istraživački rad na 59 projekata kojima rukovode neki od naših najboljih naučnika mlađe generacije sa doktorskom titulom.

Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije, finansiranje pomenutih istraživanja je u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača. Naučnici su dobili do 200.000 EUR po projektu, a uz šansu da samostalno organizuju i sprovedu istraživanje prihvatili su i odgovornost za rezultate do kojih će doći u naredne dve godine. Reč je ispitivanjima iz oblasti medicine, ekologije, tehnike i privrede uopšte. O pojedinim projektima već je bilo reči na stranicama našeg lista, a direktorka Đurić Jovičić je ovoga puta izdvojila nekoliko istraživanja.

Tako će naučnici pokušati da razviju metodologiju što bi doprinela očuvanju takozvane evropske šljive koja je, kako navode, vodeća vrsta voćke u srpskoj poljoprivredi i naš seljak vekovima od nje pravi domaću kvalitetnu rakiju. U kratkom prikazu svog naučnog rada rukovodilac projekta dr Darko Jevremović, viši naučni saradnik na Institutu za voćarstvo Čačak, ističe da su autohtone sorte šljive ugrožene i da ih potiskuju komercijalne sorte, naročito poslednjih decenija. Uz to, ova voćka je suočena sa klimatskim promenama i dugotrajnom izloženošću brojnim patogenima, naročito virusu šarke šljive.

Dr Jevremović smatra da su očuvanje genetičke različitosti šljive sa ovih prostora kao i njeno održivo korišćenje od suštinskog značaja za rešavanje brojnih izazova s kojima se čovečanstvo suočava.

– Autohtone sorte mogu se čuvati u kolekcionim zasadima na otvorenom polju, ali to iziskuje dosta prostora i ljudskog rada, a stabla su stalno izložena prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Osnova orijentacija naših istraživanja usmerena je prema očuvanju devet autohtonih genotipova šljive primenom savremenijih metoda i tehnika, a reč je o sortama "belošljiva", "crvena ranka", "crnošljiva", "cerovački piskavac", "dragačevka", "moravka", "požegača", "sitnica" i "trnovača". Nove tehnologije očuvanja njihovih genetičkih resursa jesu tehnike krioprezervacije, koje podrazumevaju čuvanje biljnog materijala u tečnom azotu. Takođe, tokom projekta ispitujemo i da li se krioterapijom šljive zaražene virusom šarke mogu dobiti biljke bez virusa – pojašnjava dr Jevremović.

Istraživački tim sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bavi se stvaranjem sistema za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena kojima bi trebalo da se prilagode srpski poljoprivrednici. Naši, ali i svetski ratari i voćari usled sve češćih ekstremnih vremenskih pojava izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše, toplotni talasi i intenzivne padavine, trpe velike štete.

– Jedan od načina da se smanje rizici od vremenskih nepogoda jeste da u što većoj meri i na odgovarajući način koristimo dostupne meteorološke informacije pri planiranju poljoprivredne proizvodnje. Dok su neke vrste ovih podataka, poput kratkoročne vremenske prognoze, već u standardnoj upotrebi, druge informacije tipa sezonske prognoze, koja se radi do sedam meseci unapred, gotovo se i ne koriste. A mogle bi da budu dragocene za dugoročno planiranje u poljoprivredi – objašnjavaju članovi tima pod rukovodstvom dr Mirjam Vujadinović Mandić, docentkinje na Poljoprivrednom fakultetu.

Oni će formirati dugoročna agrometeorološka predviđanja i pomoću savremenih modela za numeričku prognozu vremena i odgovarajućih statističkih metoda ih svesti na prostore lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Prognoze će sadržati i statističku informaciju o verovatnoći vremenskih prilika u nadolazećim sezonama, kao i kakav će biti njihov uticaj na količinu i kvalitet prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura kod nas.

Do novih saznanja kroz istraživanja starog Rima

Pod rukovodstvom dr Emilije Nikolić, naučne saradnice na Arheološkom institutu u Beogradu, u narednom projektu će učestvovati i istraživači sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i Instituta za ispitivanje materijala IMS-a.

Oni sprovode istraživanje o načinu upotrebe sirovina i građevinskih materijala, odnosno tehnologija izrade maltera u rimskom periodu na teritoriji današnje Srbije.

Ovaj projekat će doneti saznanja neophodna za dalji razvoj multidisciplinarnih naučnih istraživanja, ali i konzervaciju arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda na tlu naše države.

Sve rade u skladu sa međunarodnim preporukama i smernicama iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kao i savremenim industrijskim razvojem inženjeringa materijala.

Oni će dati preporuke i smernice za dalje arhitektonske konzervacije malterom, ali uz promociju upotrebe sirovina iz Srbije i učešće lokalnih zajednica.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.