Izvor: Tanjug | Ponedeljak, 23.11.2020.| 10:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kina iz korone izlazi još jača - Rekordno rastu investicije

(Foto: crystal51/shutterstock.com)
Kina je iz korone izašla još jača, što potvrđuju vesti o povećanju direktnih stranih ulaganja u tu zemlju, čija će ekonomija jedina među velikima ove godine porasti za gotovo 2%.

Prema zvaničnim kineskim izvorima, strane direktne investicije (SDI) u Kinu zabeležile su rast od januara do kraja septembra za 2,5% u odnosu na isti period 2019. uprkos pandemiji.

Samo u septembru, SDI su iznosile 14 mlrd USD, što je skok od čak 25% u odnosu na prošlogodišnji septembar, a rast stranih ulaganja beleži se u kontinuitetu od aprila. U oktobru je povećanje direktnih stranih investicija bio 18%, piše Financial Times.

Štaviše, u kineskom Ministarstvu trgovine smatraju da investitori na njihovu zemlju sada gledaju kao na "sigurnu luku" i navode da kompanije poput BMW-a, Siemensa, LG-a i Toyote planiraju tamo velika ulaganja.

Analizirajući globalni trend u vezi sa kineskim oporavkom i ekonomski bum nakon svladavanja epidemije korona virusa, FT navodi nekoliko drugih primera iz sektora logistike. Grupa Ivanhoe Cambridge (Ajvanho Kembridž), koja ulaže širom sveta u ime penzionog fonda Kvebeka, investirala je u junu u Kini u imovinu u vrednosti od 400 mil USD, a u kineski logistički sektor je poslednjih godina već uložila oko 2 mlrd USD.

Kompanija J.P. Morgan Aset Menadžment je ove godine ušla u 600 mil USD vredno mešovito preduzeće s kineskom logističkom firmom New Ease, a u ime severnoameričkih, evropskih, bliskoistočnih i azijskih investitora, dodaje FT, a prenosi portal Novac.

Dobar primer je i nemački proizvođač industrijskih robota HAHN Automation, koji planira da investira milione evra u novu fabriku u Kini tokom iduće tri godine, ne bi li, kako piše Reuters, iskoristio činjenicu da se kineska privreda oporavlja od krize mnogo brže od drugih.

- Ako želimo da rastemo zajedno s kineskim tržištem, moramo tamo da proizvodimo - objašnjava izvršni direktor Frank Konrad, pošto je njihovim robotima "made in Germany" teško da se probiju na kinesko tržište koje vlasti sve snažnije štite raznim barijerama. Cilj im je da u Kini do 2025. godine ostvaruju četvrtinu svojih prihoda, a trenutno su na deset posto.

S druge strane, zanimljvo je da kineske direktne investicije u inostranstvu, koje su doslovno cvetale u periodu od 2015. do 2017, izazivajući tada veliku zabrinutost u Evropi i SAD, već neko vreme ne rastu, štaviše opale su. Najveći investitori u Nemačkoj su sada Sjedinjene Države, zatim Britanija i Švajcarska, a tek onda Kina.

Azijski div je prošle godine ispao iz top tri strana investitora u toj zemlji prvi put u deset godina.

Prema podacima koje iznosi FT, pozivajući se na jedan kalifornijski tink tenk, lani su kineske direktne investicije u svetu iznosile 77 mlrd USD, što je pola od iznosa realizovanog 2017. godine.

To je dobrim delom posledica političkih odluka kineskih vlasti koje su ograničavale odliv kapitala i poslovne poteze svojih velikih kompanija u inostranstvu, te trgovinskog rata koji je nastupio s dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD, dok su istovremeno olakšale ulazak stranom kapitalu u raznim sektorima, pogotovo u finansijskom, dodaje se u tekstu.

Kao rezultat takve aktivnosti i priliva stranog kapitala kineska valuta juan je trenutno na najvišim nivoima u odnosu na one zabeležene poslednjih godina, a eknomija im raste dok u ostatku sveta pada.

Iznos direktnih stranih investicija koje su ušle u Kinu u periodu januar-septembar ove godine već je premašio 100 mlrd USD. Kako navode u UNKTAD-u, telu Ujedinjenih nacija, većina SDI u Kini se odnosi na visokotehnološke industrije, piše FT.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.