Izvor: Arhingreen.rs | Četvrtak, 12.11.2020.| 15:03
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ozakonjenje objekata i olakšice u postupku

Ilustracija
Ilustracija (Foto: urfin/shutterstock.com)
Pitanje bespravne gradnje država pokušava da reši poslednjih dvadeset godina. Zakonska rešenja do donošenja Zakona o ozakonjenju objekata 2015. godine su uglavnom bila neefikasna, a do novembra 2015. godine podneto je oko 771.000 zahteva za legalizaciju.

Međutim, broj nezakonito izgrađenih objekata je mnogo veći, o čemu svedoči činjenica da je u bazu nezakonito izgrađenih objekata evidenitrano preko dva miliona objekata.

Nakon satelitskog snimanja 2015. godine za potrebe realizacije Zakona o ozakonjenju, preko 5.000.000 objekata na teritoriji Republike Srbije nije upisano u evidenciji nepokretnosti. Svakako treba naglasiti, da nije svih pet miliona izgrađeno bez odobrenja za gradnju, ali je zasigurno broj nelegalnih objekata veći od evidentiranih dva miliona.

Nakon pet godina od primene Zakona o ozakonjenju objekata, slobodno možemo reći da se proces ubrzao i da je vreme čekanja smanjeno u odnosu na ranije. Međutim i dalje imamo raznih specifičnih pitanja i problema u praksi koji ponekad nemaju opcije za rešenje zbog komplikovanih imovinsko-pravnih situacija ili prostorno -urbanističkih nedorečenosti.

Doprinos u efikasnijem rešavanju ozakonjenja objekata omogućava sada i katastar nepokretnosti preko svojih portala Knweb i Geosrbija, što u velikoj meri olakšava postupak pripreme informacija za postupak realizacije ozakonjenja objekata.


Takse na ozakonjenje

Kada nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost ozakonjenja, obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja plati taksu za ozakonjenje u iznosu od:

- 5.000 dinara za porodični objekat ili stan korisne površine do 100 m2, za pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte.

- 15.000 dinara za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 100 m2 do 200 m2.

- 20.000 dinara za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 200 m2 do 300 m2.

- 50.000 dinara za porodične stambene objekte korisne površine preko 300 m2.


Olakšice koje su donete 2016. godine a vezane su za taksu

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dalo je mišljenje od 29. februara 2016. godine, u kome navodi da će se za nezakonito izgrađene objekte, korisne površine do 100 m2, čiji je vlasnik ili član njegovog porodičnog domaćinstva preduzetnik i obavlja delatnosti bliže određene ovim mišljenjem, utvrđivati i naplaćivati taksa za ozakonjenje u iznosu od 5000.00 dinara.

Odredbe ovog mišljenja odnose se na objekte u kojima se obavlja jedna od sledećih delatnosti: štopovanje tkanina, presvlačenje dugmadi, popravka kišobrana, popravka ortopedskih pomagala, popravka naliv-pera i patent-olovki, herihteri, drvomodelari, duboresci, popravka muzičkih instrumenata, plisiranje, oštrači, bačvari, jorgandžije, kolari, potkivači, vunovlačari, rukavičari, opančari, četkari, papudžije, domaća radinost, stari zanati, frizeri, časovničari, optičari, obućari, krojači, bravari, firmopisci, pečatoresci, uzgajivači cveća, proizvodnja loznovoćnih i drugih sadnica i kalemova, auto-mehaničari, auto-limari, auto-električari, vulkanizeri i slično, TV i elektro-mehaničari, precizni mehaničari, električari, vodoinstalateri, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje i bojenje, pedikirsko-manikirske i kozmetičarske usluge, fotografi, voskari, zlatari, kamenoresci, plastičari, metalostrugari, pekari, proizvođači testenina, poslastičari, uslužno rezanje građe, stolari, stakloresci, modni krojači i druge slične delatnosti.

Ovo mišljenje se ne primenjuje na objekte u kojima se pružaju intelektualne usluge, ugostiteljska i trgovačka delatnost.

Ministarstvo je takođe dalo i mišljenje od 21. oktobra 2016. godine, da ukoliko se na jednoj katastarskoj parceli nalazi više pomoćnih objekata i svi pripadaju istom vlasniku, za sve pomoćne objekte se plaća jedinstvena taksa u iznosu od 5000.00 dinara.

Ako je vlasnik nezakonito izgrađenog pomoćnog ili ekonomskog objekta/objekata lice sa invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći, u tom slučaju ova lica ne plaćaju taksu za ozakonjenje.

Po dostavljanju dokaza da je plaćena taksa za ozakonjenje, nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju.

Pored Zakona o ozakonjenju objekata, doprinos u realizaciji ovog problema ima Zakon o planiranju i izgradnji koji je uvođenjem objedinjene procedure (elektronsko vođenje dokumentacije, elektronsko izdavanje akata za građenje) višestruko smanjio vreme izdavanja građevinskih dozvola. Takođe, svi objekti koji se grade nakon 2015.godine neophodno je da imaju građevinsku dozvolu jer u suprotnom ne postoji mogućnost njihovog ozakonjenja.

Dok objekti građeni do novembra 2015.godine imaju mogućnost ozakonjenja jer su vidljivi na satelitskom snimku Republike Srbije.

Veoma je važno da vlasnici nezakonito izgrađenih objekata shvate srazmeru i veličinu ovog problema, jer pitanje nezakonitih objekata pored rešenja ličnog pitanja ima širi ekonomski uticaj na društvo, stanje nacionalne ekonomije i povoljnije prilike na tržištu prometovanja nekretninama.

Na kraju, navešću da je rok za ozakonjenje prema važećem Zakonu novembar 2023. godine (teško da će biti realizovano), ali je neophodno da pored države i svi oni koje dotiče ovo pitanje ulože napore da se problem reševa na što efikasniji način.

Autor teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. ArhInGreen
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.