Izvor: Beta/Tanjug | Ponedeljak, 09.11.2020.| 13:55
Izdvojite članak Odštampajte vest

Fiskalni savet: Rekordan deficit budžeta usled nerešenih problema iz prethodnog perioda

(Foto: Billion Photos/shutterstock.com)
Novi rebalans ovogodišnjeg budžeta koji je predložila Vlada Srbije pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet znatno više od očekivanja, usled nerešenih problema iz ranijeg perioda, pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, ocenio je danas Fiskalni savet.

- Velika zamerka na predloženi rebalans je izražena netransparentnost javnih rashoda, koja je dodatno povećana u odnosu na prethodne budžete - naveo je Fiskalni savet u analizi predloga rebalansa budžeta o kojem će sutra početi rasprava u Skupštini Srbije.

Rebalansom je predviđen deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8% BDP-a) dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9% BDP-a).

- Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi (gde će u proseku iznositi 7,5% BDP-a) - navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Dodaje se da se takvo uvećanje budžetskog deficita ne može objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.

- Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture - ukazao je Fiskalni savet.

U analizi tog nezavisnog tela navedeno je i da problemi državnih i javnih preduzeća (Air Serbia, EPS) nisu od juče i da je "kriza zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja – što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize".

- Uz sve to, godina će se završiti i sa neodrživo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno povećane (za oko 10%), a BDP će najverovatnije imati realni pad od oko 1,5% - ocena je Fiskalnog saveta.


MALI: Deficit budžeta posledica borbe sa pandemijom
Izgradnja i opremanje kovid bolnica, opšta obnova bolnica i domova zdravlja kao i pomoć zdravstvenim radnicima glavni su razlozi što ovogodišni deficit u budžetu iznosi 8,75% umesto 0,5% koliko je bilo planirano, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je na sednici skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava naveo da iako je deficit na prvi pogled veliki on je manji nego u mnogim razvijenim zemljama. Pomenuo je deficit u Velikoj Britaniji od 16, 5%, te u Francuskoj, Španiji i Italiji, gde je, kaže, veći od 10%.

- Kod drugih je i rast javnog duga u odnosu na BDP ogroman i kreće se i do 157% u Italiji, Amerika je prešla 100, dok kod nas ne prelazi 60%.

- Projekcija za 2021. godinu jeste da imamo deficit od 3% i da on bude ispod 60% učešća u javnom dugu - rekao je Mali.

On je ocenio da je ulaganje ove godine bilo ispravno jer se ulagalo u javne investicije, puteve, bolnice i slično i najavio da će i u budžetu za 2021. godinu biti veće javne investicije.

Ukazao je da se država dobro borila sa pandemijom i da je već u aprilu usvojen prvi rebalans budzeta. Kako direktno tako indirektno je uloženo oko 5,8 mlrd EUR ili nesto više od 12% domaćeg bruto proizvoda za pomovc privredi.

Naveo je da projekcija da će rast BDP iznositi minus 1% što je, prema njegovim rečima najbolji rezultat u Evropi.

Mali je izjavio da je rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđeno 1.291 milijardi dinara prihoda, 1.774 miljardi rashoda te će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,75%.

Rekao je i da će od 1. januara sledeće penzije biti veće za 5,9% a pošto se inflacija kreće između 1,5% i 2%, realno povećanje penzija biće oko 4%.

- Cilj nam jer da plate iz godine u godinu rastu i to i postižemo. I u januaru naredne godine će biti povećanja plata u javnom sektoru a tek ćemo da vidimo za koliko - rekao je Mali.

Sadašnji rebalans je prema njegovim rečima prelazni korak ka budžetu za sledeću godinu kada će takođe biti velikih izazova jer je korona i dalje tu i uticaće i na našu i na globalnu ekonomiju

Podsetio je da je ove godine više od 65% direktnih stranih investicija na Zapadni Balkan došlo u Srbiji, što za prvih devet meseci iznosi 1,9 mlrd EUR.

Mali je naveo da je u rebalansu koji je pred poslanicima za dve opremanje dve kovid bolnice namenjeno 2,8 milijardi dinara a za izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu 6,1 milijarad dinara pri čemu će bolnica u Beogradu imati 1.000 novih kreveta a ona u Kruševcu 500.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.