Izvor: Beta | Četvrtak, 29.10.2020.| 16:21
Izdvojite članak Odštampajte vest

Centar za istraživanje javnih politika predlaže rešenje za oporezivanje frilensera

Ilustracija (Foto: Pixabay / StartupStockPhotos)
Centar za istraživanje javnih politika saopštio je da rešenje za plaćanje poreza na dohodak gradjana koji se bave slobodnim profesijama (frilenseri), treba tražiti u povećanju normiranih troškova na 50%, povećanju neoporezive osnovice, ili kombinaciji ta dva rešenja.

Veća neoporeziva osnovica od sadašnje za frilensera koji ostvaruju relativno male prihode, nešto iznad minimalne zarade, oslobodila bi ih plaćanja poreza, smatra ta organizacija.

Poreska uprava je nedavno upozorila frilensere da sami regulišu dug pre nego što budu kažnjeni novčanom kaznom od od 5.000 do 150.000 dinara ili zatvorom.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 100.00 "slobodnjaka" koji rade "na daljinu" i koji će teško izračunati sami poresku osnovicu bez pomoći knjigovođe.

Po proceni Centra, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50%, frilenseri u Srbiji duguju ozbiljan iznos, jer u slučaju da su, na primer u jednoj godini u proseku prihodovali bruto mesečno 80.000 dinara bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate u najboljem slučaju oko 270.000 dinara godišnje, odnosno oko 2.300 EUR.

- Ako bi se prihvatio naš predlog, oni koji imaju veće prihode bili bi srazmerno oporezovani tako da, u trenutku kada ostvaruju relativno stabilne prihode mogu bez većih problema da status fizičkog lica zamene statusom paušalca ili osnuju društvo sa ograničenom odgovornošću - naveo je Centar u prilogu o istraživanju statusa tih digitalnih radnika.

Predloženo je da se tim obveznicima poreza priznaju normirani troškovi do 50% od ostvarenih prihoda, jer bi se na taj način nivo poreskog opterećenja približio onom koji plaćaju drugi obveznici.

- Sadašnje rešenje samo po sebi sadrži konstrukcionu grešku, jer relativno niske prihode opterećuje nesrazmerno visokim poreskim opterećenjem, što već samo po sebi podstiče izbegavanje plaćanja poreza - naveo je Centar.

Dodaje se da to znači da oni koji zbog neredovnih prihoda nisu u stanju da se registruju kao preduzetnici, jer im je to rešenje previše skupo, plaćaju veće poreze od onih koji imaju veće prihode i mogu da se registruju kao preduzetnici i plaćaju manje.

Pri traženju odgovarajućeg rešenja treba, kako navodi Centar, imati u vidu da je poslodavac ovih poreskih obveznika u inostranstvu i ne uplaćuje svoj deo poreza i doprinosa radniku kao što je to slučaj kod poreskih obveznika po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom radu čiji je poslodavac u Srbiji.

Ističe se da su u takvim slučajevima neke države preuzele trošak poslodavca.

- Iako Poreska uprava po zakonu ima pravo naplate poreza pet godina unazad, naš predlog bi bio da se dug obračunava od 1. jula 2020. a još poželjnije da se dug obračunava od datuma postizanja dogovora između Ministarstava finansija, Poreske uprave i frilensera - naveo je Centar.

Traženje rešenja dogovorom bolje je, kako je naveo Centar, od prinudne naplate jer Srbija je po broju frilensera u samom evropskom i svetskom vrhu.

- Berlin, koji ima jednu od najvećih zajednica frilensera, požurio je da svojim frilenserima tokom pandemije isplati nadoknadu za nezaposlenost u roku od tri dana od donošenja odluke na nacionalnom nivou, svestan šta znače frilenseri za razvoj grada kao globalnog epicentra inovacija i kreativnosti - naveo je Centar za istraživanje javnih politika.

Istraživanje Centra je pokazalo da izlazak na globalno tržište rada, preko digitalnih platformi, smanjuje emigraciju radne snage, ali i unutrašnje migracije iz malih u veće sredine.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.