Izvor: eKapija | Četvrtak, 19.11.2020.| 08:53
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zakon o bezbednosti na radu - Problemi u sprovođenju u visokorizičnim delatnostima, građevinarstvu, industriji i poljoprivredi

(Foto: CoolKengzz/shutterstock.com)
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u Srbiji je donet još 2005. godine. Uskoro se očekuje usvajanje novog Zakona, koji je prošao Vladu i čeka se njegovo usvajanje u Skupštini. Zakonska novina, između ostalih, je da ukoliko inspekcija ustanovi bilo koju nepravilnost, a da je ugrožen ljudski život, može da donese rešenje o zabrani rada celog objekta u roku od najmanje tri dana, preneo je Tanjug.

Prema definiciji, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu uređuje se sistem bezbednosti i zdravlju na radu kao fundamentalno pravo zaposlenih koje je utvrđeno konvencijama Međunarodne organizacije rada i direktivama EU.
Odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu navedeni su uslovi na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu i profesionalna oboljenja i koji kao takvi stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih, kažu za eKapiju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U cilju izvršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu doneto je 56 podzakonskih propisa.

- Kada analiziramo stanje u ovoj oblasti možemo zaključiti da problemi u sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu postoje u visokorizičnim delatnostima, građevinarstvu, industriji i poljoprivredi i to kod malih i mikro privrednih subjekata. Najčešći propusti su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama; nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača; rad u nepropisno obezbeđenim iskopima; neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova; odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada; nepropisna saradnja (koordinacija) učesnika u radu, nepropisan rad sa opremom za rad; neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan i zdrav rad; nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada - navode u Ministarstvu.

Propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu propisan je minimum preventivnih mera koje je poslodavac dužan da primeni kako bi omogućio bezbedan i zdrav rad za zaposlene.

- Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima orijentisan je stalnom poboljšavanju bezbednih i zdravih uslova rada kroz smanjenje rizika na radu na najmanju moguću meru. Cilj Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je bezbednije, zdravije i produktivnije mesto rada za sve zaposlene što se sprovodi putem stalne kontrole, praćenja i unapređivanja propisa – pojašnjavaju iz Minsitarstva.

90% poslodavaca donelo plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, čiji je primarni cilj pružanje pomoći poslodavcima da u svojoj kompaniji povećaju nivo bezbednosti i zdravlja na radu kako bi zaštitili zaposlene od pojave zarazne bolesti, a zaposlenih da se brinu o svom zdravlju i zdravlju drugih lica pridržavajući se svih mera koje je utvrdio poslodavac, se uglavnom sprovodi kroz donošenje planova primene mera.

U skladu sa propisanim preventivnim merama poslodavci u svojim planovima treba da definišu mere za preventivno delovanje pre pojave zaraze, kao i način postupanja u slučaju pojave zaraze.

- Inspekcijskim nadzorima, utvrđeno je da 90% od ukupnog broja nadziranih poslodavaca poštuju mere i donet je plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti - tvrde u Ministartsvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijaln apitanja

Kako Pravilnik tretira rad od kuće?

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti se ne primenjuje na radnim mestima na kojima se rad obavlja na terenu i rad od kuće.

- Zaposlenima koji nisu pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i obavljaju rad van radnih prostorija i mesta sedišta poslodavca duži vremenski period ne može se obezbediti sprovođenje preventivnih mera u cilju zaštite zdravlja. U ovim slučajevima zaposleni su lično odgovorni za svoju bezbednost i zdravlje na radu i treba da prate preporuke kriznog štaba i epidemiologa - objašnjavaju u Ministarstvu.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.