Izvor: Tanjug | Utorak, 27.10.2020.| 17:03
Izdvojite članak Odštampajte vest

SAVIĆ: Inflacija niska i stabilna i u narednih godinu ili dve dana

(Foto: YouTube/Screenshot)
Finansijski i privredni sektor u Srbiji smatraju da će inflacija i u narednih godinu dana i dalje biti stabilna i niska, te da će se kretati oko 2%. To je u granicama ciljane vrednosti koje je postavila centralna banka od 3%, sa mogućim odstupanjem od plus, minus 1,5%, a prema poslednjim podacima za septembar inflacija iznosi 1,8%.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić rekao je Tanjugu da ne očekuje da će epidemija korona virusa poremetiti kretanje inflacije koje je bilo poslednjih godina, niti da će negativno uticati na njen nizak nivo.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ove godine je godišnja stopa inflacije bila najveća na početku godine, pa je u januaru iznosila 2%. Padala je sve do aprila kada je dostigla najniži iznos, a od tada je počela da raste, čemu je najviše doprinelo poskupljenje hrane, bezalkoholnih pića i duvana, struje, goriva kao i povećanje cena stanovanja.

Inače, godišnja stopa za dosadašnji deo godine iznosi 1,8%, i ona predstavlja procentualno izraženu promenu cena u septembru 2020. godine u odnosu na isti prošlogodišnji mesec.

Poslednja objavljena, mesečna stopa inflacije, dakle ona za septembar iznosi -0,5% i predstavlja kretanje potrošačkih cena u septembru u odnosu na prethodni mesec.

Rezultati poslednje ankete, koju je objavila Narodna banka kažu da se očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred, kreću oko trenutnog nivoa inflacije, dakle približno 2%.

Privrednici očekuju nešto manju inflaciju, ali ta razlika je neznatna, budući da se njihova očekivanja kreću oko 1,9%. Slična očekivanja imaju i u Savetu guvernera NBS i Savić kaže da je realno očekivati da će inflacija u Srbiji i sledećih godinu-dve dana biti na stabilnom i niskom nivou i kretati se oko 2%.

Ovolika inflacija je, prema njegovim rečima, idealna i njoj teže i razvijene ekonomije.

- Idealna je zato što daje prostor da se mogu amortizovati skokovi koji mogu nastati zbog kretanja cena na svetskom tržištu, kao što je na primer bio pad cena energenata. Ovaj nivo inflacije ostavlja monetarnoj politici dovoljno manevarskog prostora za prilagođavanje, a takođe i da mogu da se koriguju pojedine cene koje usklađuje država, kao što je cena električne energije ili nekih komunalnih usluga - kaže Savić.

Prema njegovim rečima, Srbija ima stabilnu inflaciju od 2013. godine zahvaljujući monetarnoj i ekonomskoj politici koja je vođena u tom periodu i sa takvom politikom bi, smatra, trebalo nastaviti i ubuduće.

- Prema svim projekcijama koje su rađene, a imajući u vidu okvire monetarne politike koja se vodi u Srbiji, sada ne postoji bilo kakav rizik od iskakanja inflacije iz okvira koji su postojali poslednjih nekoliko godina - kaže on.

Kada je reč o srednjoročnim inflacionim očekivanjima ona, prema anketi Narodne banke Srbije, kod finansijskog sektora iznose 2,6%, a kod privrednika 1,8%.

Ciljanu stopu inflacije utvrđuje Narodna banka Srbije u saradnji s vladom i to na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje Vlada ima direktan ili indirektan uticaj.

Ovu stopu centralna banka nastoji da postigne promenama referentne kamatne stope, koja se primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu. Ta kamatna stopa predstavlja osnovni instrument monetarne politike, a odluke o njenoj visini donose se na osnovu analize ekonomske situacije, ocene budućih kretanja i srednjoročne projekcije inflacije.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.