Izvor: eKapija | Četvrtak, 01.04.2010.| 14:17
Izdvojite članak Odštampajte vest

Razvoj kontejnerskog transporta na Dunavu - neiskorišćeni potencijali Koridora 7

Luka "Konstanca"

Koridor sedam, transevropski put rekom Dunav, jednako je velika šansa za razvoj Srbije kao i Koridor 10, međutim naša zemlja nije uspela da u punoj meri iskoristi ovu prednost. Veliko interesovanje za stručni skup "Razvoj kontejnerskog transporta na Dunavu" u Beogradu, govori u prilog tome da rečni saobraćaj treba da postane nezamenljiva i nezaobilazna komponenta transportnog sistema Srbije, a Dunav "kičma" razvoja privrede.

Na skupu, održanom u Privrednoj komori Beograda (PKB), koji su organizovali predstavnici luke "Konstanca" u Beogradu i Budimpešti u saradnji sa PKB, učestvovali su predstavnici Ambasade Rumunije u Srbiji, Vlade Republike Srbije, kompanije koje se bave vodnim transportom iz Mađarske, Rumunije, Austrije, Švajcarske i Srbije, kao i predstavnici agencija, zavoda, instituta i fakulteta.

Osnovna ideja skupa bila je sagledavnje stanja kontejnerskog transporta na Dunavu, trenutno stanje i ocena uspešnosti postojećeg servisa, realne perspektive i potencijali, prevazilaženje uočenih slabosti i pomoć nadležnih institucija u rešavanju problema od značaja za funkcionisanje i razvoj kontejnerskog servisa na Dunavu.

Predsednik Privredne komore Beograda, dr Milan Janković rekao je da, uzimajući u obzir sveukupni društveno-ekonomski potencijal i razvoj podunavskih regiona i zemalja, PKB nastoji da unapredi zajedničke aktivnosti koje će voditi znatno boljem iskorišćenju saobraćajne i tehničke infrastrukture na Dunavu.

- Razvoj kontejnerskog transporta na Dunavu predstavlja veliki izazov za luku "Konstanca", jer je to jedna od njenih najvažnijih delatnosti - izjavio je Vladan Mišić, predstavnik luke "Konstanca" u Beogradu i naveo da je saradnja sa srpskom privredom poslednjih godina dala dobre rezultate.

Laszlo Erdelyi, Ambroziu Duma, Vladan Mišić

Ambroziu Duma, iz menadžmenta luke "Konstanca" u Rumuniji, je na skupu naveo da se ukupna razmena sa Srbijom u odnosu na prethodne godine višestruko povećala.

- Na osnovu ovih podataka, kao i rasta obima saobraćaja sa Mađarskom očekivanja su da će se i u narednom periodu ovakav trend nastaviti, a Dunav predstvaljati glavnu osovinu tokova roba između ovih regiona - rekao je Duma.

U razvijenim zemljama su davno počeli da koriste prednosti "besplatnih" vodnih saobraćajnica. Sistemom kanala je dat nov kvalitet ovim saobraćajnicama. Međutim, kod nas nisu iskorišćene sve mogućnosti.

Govoreći o prednostima rečnog transporta robe, Zoran Netković, direktor pomorsko-rečne agencije "Agent Plus" navodi za "eKapiju" da vodni transport po definiciji spada u najjeftinije vidove transporta.

- Zahteva relativno manja ulaganja u infrastrukturu, a nudi velike mogućnosti i kapacitete, kontejnerizacijom robe, kao i tehnološkim napretkom, ovaj vid transporta je sve više kopatibilan sa drugim vidovima prevoza, što omugućava uspešno uklapanje u koncept multimodalnog transporta, idealan je za masovne robe, a i ekološki je najprivatljiviji vid transporta - objašnjava Netković.

Uprkos ovim prednostima, privrednici koji se bave vodnim transportom nailaze na mnoge probleme.

Neke od njih su:

- Prisutna je slaba infrastruktura u lukama i na graničnim prelazima, neobezbeđenost objekata na sidrištima, slabe mogućnosti snabdevanja plovila, sporo usklađivanje zakonske regulative u ovoj oblasti sa evropskim standardima i praktičnim potrebama, česte oscilacije vozarina na Dunavu, mogućnost obustave plovidbe zbog vetra, leda, nivoa vode, neodržavanje kanala, neobeleženost nekih plovnih puteva - navodi za "eKapiju" Zoran Netković .

Iako je Srbija usvojila Strategiju razvoja svih vidova transporta do 2015. godine, Pavle Galić, pomoćnik Ministra za infrastrukturu, naveo je da je na polju razvoja kontejnerskog saobraćaja do sada urađeno izuzetno malo. Međutim, kako je naveo, postoje mogućnosti planskog sprovođenja daljih aktivnosti koje moraju biti usmerene na liberalizaciju kombinovane saobraćajne aktivnosti.

- Evropski sporazum o glavnim unutrašnjim plovnim putevima je od međunarodne važnosti, a Srbija je u proceduri njegove ratifikacije. U toku je izrada planskih dokumenata koja se odnose na Dunav i čiji glavni stub predstavlja transport, tako da će se uložiti maksimalni kapaciteti za njihovu realizaciju - naveo je on.

Prof. dr Zoran Radmilović sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je istakao da kontejnerski linijski transport na unutrašnjim plovnim putevima treba da predstavlja segment onih transportnih lanaca kod kojih su pouzdanost prevoza tereta, odnosno kontejnera i niske cene transportnih usluga važnije nego brzina dopreme kontejnera.

- Korišćenje unutrašnjeg vodnog transporta za povezivanje pomorskog kontejnerskog transporta sa procesima otpreme kontejnera do krajnjih korisnika, predstavlja rešenje koje je prema mnogim pokazateljima znatno povoljnije u odnosu na sve druge varijante intermodalnog transporta. Postoje veliki potencijali za razvoj kontejnerskog tranporta na Dunavu koji pre svega proizlaze iz znatno većih nosivih kapaciteta brodova unutrašnje plovidbe u odnosu na svoje glavne konkurente u realizaciji transporta kontejnera na delu transportnog lanca, od momenta njihovog iskrcavanja sa morskog kontejnerskog broda do korisnika u unutrašnjosti kontineta, tj. u odnosu na drumski i železnički transport -rekao je Radmilović.

Ambroziu Duma

U nastavku skupa prezentirane su podaci o međunarodnim tokovima tereta na Dunavu i poslovni profili mađarskih, austrijskih, rumunskih i srpskih kompanija - UTC Overseas" iz Mađarske, "Ihorks Shipping & Trading" iz Rumunije, "Luka Baja" iz Mađarske, "Agent Plus" iz Beograda, "Jugoagent" iz Beograda, "Helogistics Holding Gmbh" iz Austrije, "See Container Group" iz Rumunije.

U diskusiji koja je nastavljena učestvovali su predstavnici Republičkog zavoda za statistiku Željko Lesić, Mediteranske brodske kompanije MSC Zorica Katanić-Rošaj, generalni direktor "Jugoagenta" Miroslav Savić, generalni direktor "Agent Plusa" Zoran Netković, rukovodilac Sektora kompanije Dunav osiguranje Milica Slijepčević i mnogi drugi.

Dunavska strategija

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je nedavno da je iz IPA fondova EU za 2011. za projekte na Dunavu namenjeno između 25 i 30 mil EUR. On je tom prilikom izjavio da je od 24 opštine na Dunavu u Srbiji samo devet dostavilo projekte za Dunavsku strategiju, koja će biti završena do kraja ove godine, a usvojena u prvoj polovini 2011, tokom predsedavanja Mađarske Evropskom unijom.

Investicije kompanije "East point" u luci "Konstanca"

Kompanija "East point" planira proširenje kapaciteta silosa u Konstanci sa 108 na 150.000 tona, za šta će izdvojiti između 32 i 35 mil EUR, najavio je nedavno za "eKapiju" Zoran Drakulić, predsednik "East point", naglašavajući da kompanija trenutno privodi kraju pregovore sa strateškim partnerom za tu investiciju.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.