Izvor: Blic | Subota, 24.10.2020.| 09:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

MALI: Radnicima po nekoliko hiljada dinara više

(Foto: YouTube/screenshot)
Ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za dnevni list Blic, govorio je o povećanju plata, novoj pomoći građanima, strahu od drugog talasa koronavirusa.

- Ovo je peta godina zaredom da povećavamo plate u javnom sektoru, a i sada to radimo u dogovoru sa MMF. Ove godine nećemo imati toliko ogromno povećanje zarada kao što je to bio slučaj prošle godine, ali biće značajno, tako da će svaki zaposleni to moći da oseti po svom novčaniku gde će imati nekoliko hiljada dinara više - rekao je Mali u intervjuu za Blic.

- Sa tačnim procentima povećanja zarada ćemo uskoro izaći u javnost. Sa druge strane, povećali smo i minimalnu cenu rada za 6,6% a penzije za 5,9%. Prosečna plata je trenutno 511 EUR, a već na proleće naredne godine mogla bi da dođe do 540 EUR. Cilj je da do 2025. godine prosečna plata bude 900 EUR, a prosečna penzija 440 EUR - napominje on.

Kritikuju vas da povećanja nemaju realnog osnova?

Imaju i to zahvaljujući dobrim ekonomskim rezultatima. Prošle godine naš BDP je dostigao 45,9 mlrd EUR i porastao za 4,2%. Sa tako zahuktalom lokomotivom privrednog razvoja ušli smo i u početak ove godine i u prvom kvartalu smo imali rast od 5%, što je bio najbolji rezultat u Evropi. Onda se desila pandemija i dovela nas pred nove ekonomske izazove.

Mislim da smo ih uspešno prevazišli, tako da očekujemo da na kraju godine budemo među najuspešnijim ekonomijama u Evropi – zvanična projekcija privrednog rasta nam je -1%, ali verujemo da možemo da budemo i na nuli. To nam otvara prostor za povećanje zarada jer su naša očekivanja da će sledeće godine rast BDP-a iznositi između 5 i 6%.

Na pitanje da li će medicinari dobiti veći rast plata od ostatka javnog sektora Mali kaže da tačni procenti povećanja zarada će uskoro biti poznati.

- Istovremeno je jasno da je zdravstvo u uslovima pandemije najviše opterećen deo javnih službi svuda u svetu, pa i kod nas. Zato smo medicinskim radnicima na samom početku pandemije povećali plate za 10%. Uslovi za rad isto su tako važni, te smo se trudili a trudićemo se i dalje da kroz obnovu zdravstvene infrastrukture i kliničkih centara te standarde podignemo na još veći nivo.

Na temu novog talasa virusa, te da li se plaši i očekuje li nove probleme za privredu on odgovara:

- Nema ministra finansija, ekonomskog stratega ili analitičara koji se ne plaši korone. Taj strah je povezan isključivo sa ekonomskom neizvesnošću. Međutim, s obzirom na to da nas je prošle godine korona zaista iznenadila, a da smo se odlično snašli, verujem da smo sad svakako spremniji. Imali smo odličan, sveobuhvatni paket mera podrške od 5,8 mlrd EUR. To je uticalo i na naše dobre rezultate, tako da zaista verujem da sa dobrim startom ulazimo u narednu godinu.

Kada je u pitanju pomoć države privredi, kao i da li se razmišlja o novim merama, Mali kaže da će spremno reagovati ako se ukaže potreba za novom vrstom podrške.

- Svakodnevno pratimo kretanja u privredi i na tržištima u našoj zemlji i u svetu, gledamo šta drugi rade, i u skladu sa tim ćemo regovati. Podsećam vas da se naš paket mera i dalje sprovodi, krediti su i dalje aktuelni, a upravo smo isplatili i novčane subvencije za više od 300 hotelijera, što je ukupno 1,2 milijarde dinara.

Raduje me što ćemo sledeće godine krenuti da radimo novu garantnu šemu sa američkom Međunarodnom razvojnom korporacijom, tako da će privrednici imati na raspolaganju tu dodatnu podršku za likvidnost ali i za njihove možda nove investicije. Važno je da se dinamika ekonomske aktivnosti značajno oporavila prethodnih meseci kao posledica postepenog "otključavanja ekonomije". Bitno je da ne dođe do zatvaranja ekonomije.

Pomoć građanima od po 100 EUR naišla je i na kritike i na pohvale. Koliko je realno da je ponovite u 2021?

Bila je to izuzetno značajna i ekonomski opravdana mera iz nekoliko razloga. Na taj način smo podstakli potrošnju, imali smo veće prihode u budžet nego što smo to projektovali, pomogli smo našim građanima u trenutku kada im je to bilo najpotrebnije, i značajno podigli njihov optimizam. Iako su neki kritikovali taj naš potez, nedavno smo dobili potvrde čak i od Međunarodne organizacije rada da je to bila ekonomski opravdana odluka. To je naravno bio ogroman trošak za nas, i zato ne mogu u ovom trenutku, kada postoji još dosta neizvesnosti, da budem neodgovoran i da dajem obećanja. Ipak, ne isključujem novu pomoć za građane i privredu.


Protiv sive ekonomije sada se borite i nagradom igrom, ali pripremate i nove mere?

Nagradna igra "Uzmi račun i pobedi 2020" je deo naše sveobuhvatne borbe protiv sive ekonomije. Građani su do danas poslali preko 65.000 koverata. Pozivam ih da učestvuju u što većem broju i apelujem na njih da traže fiskalni račun, jer se na taj način deo novca vraća u budžet, što se dalje redistribuira za školstvo, zdravstvo, kulturu, nauku.

Sistemsko rešenje u našoj borbi protiv sive ekonomije je donošenje novog Zakona o fiskalizaciji, koji će uskoro naći u skupštinskoj proceduri. Na taj način, biće omogućena efikasnija kontrola poreskih obveznika, kao i bolja naplata poreza.

Nacrtom zakona će biti predviđeno da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi vrši prenos podataka o izdatim fiskalnim računima u realnom vremenu. Takođe, predviđeno je da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa zakonom, i to odmah po izdavanju fiskalnog računa.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.